Blitva je zeleno povrće koje je poznato po svojoj izuzetnoj hranljivosti i brojnim benefitima za zdravlje. Ovo popularno povrće često se konzumira u mediteranskoj i balkanskoj kuhinji, a posebno je privlačno zbog svog ukusa i jednostavnosti pripreme. U ovom članku ćemo istražiti nutricionističku vrednost blitve, kalorijski sadržaj i razne beneficije koje blitva pruža za zdravlje.
Blitva: Nutritivna tablica
Blitva (100 grama)
Energetska vrijednost: 19 kcal
Masti: 0,2 g
– zasićene masti: 0,03 g
Ugljikohidrati: 3,74 g
– šećeri: 1,14 g
– vlakna: 1,3 g
Proteini: 1,8 g
Natrij: 94 mg
Kalij: 372 mg
Kalcij: 63 mg
Magnezij: 65 mg
Željezo: 2,14 mg
Vitamin A: 7500 IU
Vitamin C: 35 mg
Vitamin K: 138 μg
Napomena: Navedene nutritivne vrijednosti su približne i mogu varirati ovisno o uvjetima uzgoja, pripreme i skladištenja.
Blitva: Proteini (sadržaj proteina)
Blitva je povrće bogato proteinima. Jedna šolja kuvane blitve sadrži oko 3 grama proteina. Ovo čini blitvu dobar izbor za osobe koje su na restrikciji mesa, vegane i vegetarijance. Pored toga, proteini u blitvi se lako apsorbuju u telu, što znači da naš organizam može da ih bolje iskoristi. Blitva takođe sadrži velike količine vlakana, vitamina i minerala koji doprinose boljoj dugoročnoj zdravstvenoj dobrobiti.
Blitva: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Blitva je zdrav i hranjiv izvor ugljenih hidrata koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Četvrtina šoljice kuvane blitve sadrži 3 grama ugljenih hidrata, što je malo u odnosu na drugo povrće poput krompira ili graška. Međutim, blitva sadrži vlakna i druge hranljive materije koje poboljšavaju varenje i pomažu telu da apsorbuje hranljive sastojke. Blitva je takođe niska u kalorijama i bogata vitaminima i mineralima, što je čini savršenim izborom za zdravu ishranu.
Blitva: Masti (sadržaj masti)
Ona je bogata nutritivnim sastojcima, kao što su vitamini A, C i K, vlakna i minerali poput magnezijuma i kalcijuma. Kada je u pitanju sadržaj masti, blitva je vrlo niska u masnoći. Jedna šolja kuvane blitve sadrži samo oko 0,2 grama masti. To znači da jedući blitvu dobijate obilje hranljivih materija, a pritom ne unosite veliku količinu masti ili kalorija. Možete je koristiti u mnogim receptima kao zdravu i ukusnu alternativu drugim vrstama povrća.
Blitva: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Blitva je povrće koje obiluje vitaminima i mineralima, što ga čini savršenim dodatkom svakoj ishrani. Bogata je vitaminima A, C, K, B2 i B6, kao i mineralima poput gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i mangana. Vitamin A je važan za zdravlje vida, kože i imunološkog sistema, dok vitamin C pomaže u stvaranju kolagena u telu, što je važno za zdravlje kostiju, kože i zuba. Vitamin K je neophodan za zgrušavanje krvi i očuvanje zdravlja kostiju. Blitva takođe sadrži umerenu količinu vlakana koja pomažu u regulaciji sistema za varenje.
Blitva: Kalorije (sadržaj kalorija)
Blitva je povrće koje obiluje hranjivim materijama i niskim sadržajem kalorija. Na 100 grama blitve ima svega 19 kalorija, zbog čega se smatra idealnom namirnicom za sve koji žele da održe ili smanje svoju telesnu težinu. Osim toga, blitva je bogata vlaknima, proteinima, vitaminima C i K, kao i mineralima poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Dakle, ako želite da u svoju ishranu uključite zdravo i ukusno povrće, blitva je odličan izbor.
Blitva: Benefiti za zdravlje
Bogata je vlaknima, antioksidantima, vitaminima A i C, željezom i kalcijumom. Blitva takođe sadrži i betain, koji ima protivupalno i antioksidativno dejstvo. Konzumacija blitve može pomoći u održavanju zdravog kardiovaskularnog sistema i smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Takođe, blitva može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi, što je korisno za dijabetičare. Sadržaj vitamina A i antioksidanata u blitvi može učiniti kožu zdravijom i sjajnijom, dok kalcijum i željezo pomažu u održavanju zdravih kostiju i krvi. Uz to, blitva je niskokalorična i idealna je za osobe koje paze na liniju. Dodajte blitvu svojim omiljenim jelima kako biste uneli mnoge koristi za zdravlje.
Blitva: Rizici za zdravlje
Ova biljka sadrži oksalnu kiselinu koja može izazvati probleme u crevima i mokraćnim putevima, pogotovo ako se konzumira u velikim količinama. Oksalna kiselina se vezuje za kalcijum iz hrane i formira kristale, što može dovesti do stvaranja kamena u bubrezima. Osim toga, blitva može biti zagađena pesticidima ako se uzgaja na neodgovarajući način. Stoga, kada kupujete blitvu, obratite pažnju na njeno poreklo i budite sigurni da je uzgajana na organski način. Takođe, ne preporučuje se da ljudi koji imaju problema sa bubrezima i crevima konzumiraju velike količine ove biljke.
Blitva: Alergije
Blitva je izuzetno zdrava namirnica koja je prepuna vitamina i minerala. Međutim, neki ljudi mogu biti alergični na ovaj povrće. Alergija na blitvu je retka, ali se može manifestovati na različite načine. Simptomi alergije na blitvu uključuju svrab i osip na koži, kijanje, curenje iz nosa, otežano disanje i grčenje u stomaku. Ako primetite ove simptome nakon konzumiranja blitve, najbolje je da izbegavate ovu namirnicu u budućnosti.
Ukoliko vam je dijagnostikovana alergija na blitvu, postoje alternativne namirnice koje možete koristiti umesto nje. Na primer, spanać i kelj su odlične zamene za blitvu jer su nutritivno bogati i mogu biti jednako ukusni. Takođe, postoji i mogućnost da se alergija na blitvu ublaži kuvanjem ili termičkim tretmanom. Ako ste alergični na ovu namirnicu, obavezno konsultujte lekara kako biste dobili preporuke o tome šta da jedete kako biste dobili potrebne hranljive materije bez rizika od alergijske reakcije.
Blitva: Različite vrste koje postoje
Blitva je vrlo popularna biljka u mediteranskim i balkanskim zemljama, a često se koristi u kulinarstvu zbog svojih jarkih zelenih listova i blagog okusa. Postoje tri glavne vrste blitve koje se uzgajaju: zelena blitva, švicarska blitva i ružičasta blitva.
Zelena blitva je najčešće uzgajana vrsta blitve i može se naći u većini zemalja sveta. Ima velike listove i ukusne stabljike koje se obično kuhaju ili se koriste kao zamjena za špinat. Švicarska blitva, također poznata kao “rabarbara blitva”, ima uske, duguljaste listove i može biti ljubičasta ili zelena. Ova vrsta blitve idealna je za juhe i variva zbog svog intenzivnog okusa. Na kraju, ružičasta blitva ima crvenkastocrvene stabljike i listove zelene boje. Ova vrsta blitve obično se koristi u salatama zbog svog upečatljivog izgleda.
Neovisno o tome koju vrstu blitve odlučite koristiti, ova ukusna biljka može donijeti razne nutritivne prednosti i poboljšati vaše omiljeno jelo.
Blitva: Kada je najbolje jesti
Blitva se može jesti u različitim godišnjim dobima, ali najbolje je konzumirati je u periodu od maja do oktobra. U tom periodu, blitva je u sezoni i dostupna je na tržištima kao i u prodavnicama.
Kada birate blitvu, obratite pažnju na njenu svežinu i izgled. Najbolje je izabrati blitvu koja ima tamnozelene listove koji su čvrsti i bez oštećenja. Takođe, listovi treba da budu mladi i manje suhiji, jer će biti slađi i mekši kada se kuvaju.
Blitva ima brojne zdravstvene benefite, a u kombinaciji sa drugim povrćem može pružiti bogati izvor vitamina C, E i K, kao i folne kiseline i kalijuma. Stoga, ako želite da uživate u ukusnoj i zdravoj hrani, ne zaboravite da dodate blitvu u svoj obrok.
Blitva: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Blitva je visokovredna zeljasta biljka koja ima izuzetno lekovita svojstva, bogata je gvožđem, kalcijumom, vitaminima C i K, beta-karotenom i vlaknima. Čuvanje blitve je bitno kako bi se zadržala osnovna kvaliteta i nutritivne vrednosti ove biljke.
Blitvu možete čuvati na više načina: osušenu, zamrznutu, smrznutu, konzerviranu u teglama ili je jednostavno držati u frižideru. Najbolji način čuvanja za kasniju upotrebu jeste zamrzavanje. Listove blitve potrebno je obariti dva do tri minuta, a nakon toga ih ohladiti brzo u hladnoj vodi i dobro ocediti. Nakon toga, možete ih staviti u plastične kese i zamrznuti. Zamrznuta blitva održava svoju nutritivnu vrednost u narednih šest meseci.
Ako želite da blitvu držite u frižideru, najbolje je da je zapakujete u plastičnu ili papirnu kesu i držite odvojeno od drugog voća i povrća, kako bi se sprečilo preterano sazrevanje. Blitva može da stoji oko pet do sedam dana u frižideru. Ukoliko želite da blitva dugo traje, možete je očuvati u teglama. Potrebno ju je dobro oprati, iseckati i staviti u tegle sa malo soli i ulja. Konzerviranu blitvu možete čuvati do godinu dana.
Blitva: Kako spremiti i jesti
Da biste pripremili blitvu, prvo je potrebno oprati listove i odvojiti ih od stabljika. Nakon toga, listove možete sjeći na manje komade i kuhati u posoljenoj vodi oko 10-15 minuta. Stabljike blitve su nešto tvrđe, pa ih je potrebno kuhati duže, oko 20-25 minuta. Kada su gotove, ocijedite ih i pripremite ih prema vašem ukusu. Možete ih poslužiti uz maslinovo ulje, češnjak, limunov sok ili bilo koje druge začine koji vam se sviđaju.
Blitva je bogata vitaminima i mineralima, posebno vitaminom K, vitaminom A i folnom kiselinom. Takođe je dobar izvor vlakana i vode. Međutim, ljudi koji uzimaju antikoagulanse trebaju biti oprezni jer blitva može utjecati na zgrušavanje krvi.
Ukratko, blitva je ukusan i hranjiv prilog koji se lako priprema i odlično se slaže uz bilo koje jelo. Probajte ga danas i oduševite svoje nepce!
Blitva: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Blitva je izrazito hranjiva biljka, ali kada je reč o njenim količinama, moramo biti oprezni. Preporuka je da ne jedemo više od 1-2 šolje blitve na dan, kako ne bismo prekoračili dnevni unos oksalne kiseline. Veliki unos ove supstance može dovesti do problema sa bubrezima i drugih zdravstvenih problema. Uz to, veličina porcije bi trebalo da bude od 100-120 grama, kako ne bismo preterali sa kalorijama. Dakle, u skladu sa ovim smernicama, blitvu možemo uvrstiti u našu ishranu i uživati u njenim zdravstvenim prednostima.