Kamut, popularno nazvan “žito faraona”, tradicionalno se gajio u Egiptu pre više od 5.000 godina. Danas se kamut koristi kao alternativa pšenici i drugim žitaricama. Ova i dalje relativno nepoznata namirnica je bogata proteinima, vlaknima, mineralima i vitaminima, i nudi brojne zdravstvene benefite. U ovom članku, istražujemo nutritivnu vrednost kamuta, njegove kalorijske vrednosti, i kojim zdravstvenim problemima može pomoći.
Kamut: Nutritivna tablica
Energetska vrednost: 337 kcal
Proteini: 13,3 g
Ugljeni hidrati: 71,2 g
Masti: 2,9 g
Vlakna: 9,7 g
Kalcijum: 47 mg
Gvožđe: 2,8 mg
Magnezijum: 141 mg
Fosfor: 401 mg
Kalijum: 407 mg
Natrijum: 12 mg
Cink: 2,8 mg
Bakar: 0,4 mg
Mangan: 3,2 mg
Selen: 36,2 µg
Kamut: Proteini (sadržaj proteina)
Kamut je pšenica koja se uzgaja u Egiptu, a sve češće se koristi u ishrani zbog svojih brojnih prednosti. Jeste li znali da u Kamutu ima čak 40% više proteina od obične pšenice? Naime, 100 grama Kamuta sadrži čak 14 grama proteina, što je izvanredan izvor hranljivih sastojaka. Kamut je takođe bogat esencijalnim aminokiselinama što ga čini savršenim izborom za vegetarijance i vegane. Proteini su bitni za izgradnju mišića i tkiva, a konzumiranjem Kamuta imaćete dovoljno proteina u ishrani bez potrebe za unosom mesa.
Kamut: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kamut je naziv za drevnu vrstu pšenice koja je bogata hranjivim sastojcima i ugljenim hidratima. U 100 grama kamuta nalazi se 58 grama ugljenih hidrata, što ga čini odličnim izborom za sportiste i osobe koje se bave fizičkim poslom. Kamut takođe sadrži kompleksne ugljene hidrate koji se sporije razlažu i daju duži osećaj sitosti. Ovaj žitarica je bogata i vlaknima koja regulišu probavu i održavaju zdravlje creva. Uz to, kamut sadrži i vitamin E, minerale poput gvožđa, magnezijuma i selena, kao i antioksidanse koji pomažu u sprečavanju oštećenja ćelija.
Kamut: Masti (sadržaj masti)
Među njegovim brojnim prednostima je i to da je bogat zdravim mastima. Kamut sadrži mononezasićene masti koje poboljšavaju holesterol, a visok je i u omega-3 masnim kiselinama koje su važne za zdravlje srca i mozga. Osim toga, kamut ne sadrži zasićene masti kojima su moderne žitarice često opterećene, što ga čini idealnom zdravom opcijom za ishranu.
Kamut: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kamut je žitarica bogata hranljivim sastojcima poput proteina, vlakana, vitamina i minerala. Sadrži visok nivo vitamina B kompleksa, posebno tiamina, riboflavina, niacina i folne kiseline, kao i minerale poput magnezijuma, cinka, fosfora i kalijuma. Takođe sadrži antioksidanse i aminokiseline koje su ključne za održavanje dobrog zdravlja. Ova žitarica može biti odličan izvor hranljivih sastojaka za sve one koji žele da poboljšaju svoju ishranu.
Kamut: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kamut je žitarica bogata nutrijentima koja ima oko 330 kalorija po šolji kuvanog zrna. Ova zitarica je izvor kvalitetnih ugljenih hidrata, prehrambenih vlakana, proteina, vitamina (B kompleks, E) i minerala (fosfor, magnezijum, cink). Uz to, kamut poseduje i antioksidanse, aminokiseline i fitonutrijente koji imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi i imunitet. Ipak, zbog visokog sadržaja kalorija, preporučuje se umeren unos. Kamut može biti sjajan dodatak obrocima, ali je važno paziti na porcije i uklopiti ga u uravnoteženu ishranu.
Kamut: Benefiti za zdravlje
Kamut je stara žitarica koja se smatra jednom od prvih žitarica koje je ljudska civilizacija uzgajala. Ova žitarica ima visok sadržaj proteina, vlakana, vitamina i minerala koji su korisni za zdravlje. Kamut je glutenoster koji sadrži gluten, iako neki ljudi kažu da ga lakše podnose od ostalih vrsta pšenice. Ova žitarica može pomoći u jačanju imunološkog sistema, poboljšanju probave, smanjenju upalnih procesa u organizmu, sniženju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti. Kamut može biti koristan za ljude koji imaju celiakiju ili netoleranciju na gluten, ali uvek je važno konzultovati se sa stručnjakom pre nego što se uvede u ishranu.
Kamut: Rizici za zdravlje
Jedan od glavnih rizika u vezi s kamutom je alergijska reakcija. Neki ljudi su alergični na pšenicu i mogu imati iste simptome nakon konzumacije kamuta, kao što su otečenost lica, osip, svrab, itd. Stoga, ako ste alergični na pšenicu, ili imate neku drugu vrstu alergije na hranu, savetujemo vam da izbegavate kamut i druge vrste pšenice.
Drugi rizik koji se može vezati za kamut je sadržaj glutena. Kamut sadrži gluten koji može uzrokovati probleme osobama sa celijakijom, hroničnom insuficijencijom creva ili drugim poremećajima povezanim sa glutenom.
U svakom slučaju, uvek je najbolje konsultovati se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom pre uključivanja kamuta u vašu ishranu, kako biste se uverili da je sigurno i zdravo za vas.
Kamut: Alergije
Kamut je sorta starih pšenica koja se sve češće koristi i u ishrani ljudi koji su alergični na gluten. Iako Kamut sadrži gluten, mnogi ga smatraju lakše svarljivim u odnosu na moderne sorte pšenica. Uprkos tome, neki ljudi i dalje mogu doživeti alergijske reakcije na Kamut. Uobičajeni simptomi alergije na Kamut uključuju gastrointestinalne probleme, osip, svrab, oticanje lica i usana, pa čak i anafilaktičku reakciju. Ako ste alergični na Kamut, važno je izbegavati hranu koja ga sadrži, kao što su hleb, peciva, testenina i kolači napravljeni od Kamut brašna, kao i druga hrana koja nije očigledno napravljena od Kamut brašna, ali sadrži Kamut kao sastojak, kao što su neke vrste granola, muslija i krekera. Ako sumnjate da ste alergični na Kamut ili bilo koji drugi sastojak hrane, obratite se svom lekaru ili alergologu kako biste dobili pravu dijagnozu i savete o svojoj ishrani.
Kamut: Različite vrste koje postoje
Kamut, takođe poznat kao khorasan pšenica, postao je sve popularniji u poslednje vreme zbog svojih zdravstvenih koristi i punog ukusa. Postoje tri vrste kamuta: Integralni kamut, beli kamut i durum kamut.
Integralni kamut sadrži celo zrno i ima tamniju boju i jači ukus od belog kamuta. Ima niži glikemijski indeks od belog kamuta i bogat je žitaricama koje su dobre za srce i vitamine B kompleksa.
Beli kamut se pravi od oljuštenog zrna i ima izbledele boje u odnosu na integralni kamut. Ova vrsta kamuta ima niži procenat vlakana od integralnog kamuta, ali je i dalje bogata proteinima i mineralima, kao što su kalcijum i gvožđe.
Durum kamut, s druge strane, sadrži veći procenat proteina od drugih vrsta pšenice i koristi se za pravljenje testenina jer daje bolji ukus i teksturu u odnosu na druge vrste pšenice.
Iako su sva tri tipa kamuta bogata hranljivim materijama, integrantski kamut se smatra najzdravijim zbog svog sadržaja vlakana i nutrijenata. Bez obzira koju vrstu odaberete, kamut se može koristiti u raznim obrocima, od supe do salata i hleba, i dodaje se korisne nutrijente svakom obroku.
Kamut: Kada je najbolje jesti
Kamut je superhrana bogata hranljivim sastojcima poput proteina, vlakana i minerala, a odlikuje se i niskim sadržajem glutena u odnosu na ostale vrste pšenice. Kao takva, ova namirnica je idealna za sve koji pate od celijakije ili netolerancije na gluten.
Kada je najbolje konzumirati kamut? Ovaj žitarica se može jesti u bilo koje doba dana, ali mnogi ljubitelji zdrave ishrane smatraju da je doručak idealno vreme za njegovu konzumaciju. Kamut je sjajan izvor proteina, pa će vam doručak sa ovom namirnicom dati potreban energetski podsticaj za početak dana.
Takođe, kamut se često koristi u pripremi salata, a neki ga koriste i kao zamenu za pirinač ili testenine u glavnim jelima. Bilo da se koristi kao prilog uz ručak, ili kao sastojak u veganskim obrocima, kamut je definitivno bilo koji vremenski okvir odličan izbor za zdravu ishranu.
Kamut: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kamut se čuva na suvom i hladnom mestu, u neprovidnoj ambalaži kako bi se sprečilo prodor svetla. Preporučuje se da se čuva u frižideru, posebno ukoliko je pakovan u većim količinama ili se neće koristiti u narednih nedelju dana.
Kamut može da stoji do 6 meseci ukoliko se čuva u neprovidnoj ambalaži na suvom i hladnom mestu. Ukoliko se čuva u frižideru, može da traje i do godinu dana.
Važno je napomenuti da kamut, kao i svaka druga žitarica, može da dobije ustajali ukus i miris ukoliko se ne čuva ispravno. Zato je preporučljivo koristiti kamut u roku od 2-3 meseca od kupovine.
Kamut: Kako spremiti i jesti
amut se lako može uključiti u svakodnevnu ishranu i postati važan deo vaše ishrane, a da pritom ne morate da napravite velike promene u svojoj ishrani.
Mnogi ljudi biraju da kuvaju kamut kao zamenu za pirinač ili neke druge žitarice. Kuvanjem kamuta u vodi ili bujonu, možete dobiti ukusnu i hranjivu bazu za mnoge obroke. Kamut takođe čini dobar prilog uz ribu, meso ili povrće.
Kamut se takođe može koristiti za pravljenje hleba, peciva i testenina. Pored toga, možete ga dodati u salate, kaše ili smoothieje. Kamut je bogat proteinima, vlaknima, vitaminima B, cinkom i drugim hranjivim sastojcima.
Kada kupujete kamut, birajte organski uzgojene sorte koje su visokokvalitetne i zdrave. Čuvajte ga na suvom i tamnom mestu kako bi zadržao sve svoje nutritivne karakteristike.
Ukoliko tražite hranu koja će vas snabdeti energijom i hranjivim materijama, kamut je sjajan izbor. Isprobajte ga danas i otkrijte sve njegove prednosti.
Kamut: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Koliko kamut žitarica možemo jesti u jednoj porciji? Kamut sadrži visok nivo proteina, esencijalnih amino kiselina, kao i hranjivih sastojaka poput selena i magnezijuma. Preporučena veličina porcije kamuta je oko 30 grama, što je otprilike jedna šolja kuvanih žitarica. Međutim, ovo može varirati u zavisnosti od vaših potreba za hranjivim materijama i nivoa aktivnosti. Uvek se preporučuje odmeravanje porcija kako biste izbegli prekomerni unos kalorija i kontrolisali vašu ishranu.