Kognitivna disonanca je pojam koji se koristi u psihologiji kako bi se opisao osećaj nelagode koji nastaje kada pojedinac ima istovremeno prisutna dva ili više kontradiktornih uverenja, vrednosti ili emocionalnih reakcija. Pojam je prvi put uveo američki psiholog Leon Festinger 1957. godine, kroz svoje istraživanje koje se bavilo ponašanjem i mislima koje nisu u skladu jedne s drugima. Ova nelagoda može biti dovoljno snažna da podstakne ljude na promenu nekih od svojih uverenja ili ponašanja kako bi smanjili sukob između njih i vratili unutrašnju ravnotežu. Kognitivna disonanca nije samo apstraktni koncept, već nešto što utiče na svakodnevni život ljudi i njihove odluke. U ovom članku, razmotrićemo koncept kognitivne disonance, njen uticaj i načine na koje se ljudi nosi sa njom.
Šta tačno podrazumeva kognitivna disonanca?
Kognitivna disonanca se javlja u različitim situacijama – od jednostavnih svakodnevnih izbora poput odabira hrane, do kompleksnijih odluka kao što su profesionalne dileme ili etička pitanja. Disonanca se može javiti i kada ljudi saznaju nove informacije koje su u sukobu sa njihovim postojećim uverenjima. Na primer, ako neko smatra da je zdrav život važan, a pritom redovno konzumira nezdravu hranu, može doživeti kognitivnu disonancu zato što njegova dela nisu u skladu sa njegovim uverenjima.
Sukob može biti i između dva dela identiteta. Recimo, osoba koja sebe smatra savesnim zaštitnikom prirode, a zatim kupuje proizvod koji nije ekološki, može osetiti disonancu jer ta kupovina direktno protivreči delu njene samoidentifikacije.
Kako se ljudi nose sa kognitivnom disonancom?
Pojedinci se na različite načine nose sa kognitivnom disonancom. Neki od načina uključuju promenu jednog ili više kontradiktornih uverenja ili ponašanja, umanjivanje važnosti jednog od konfliktnih uverenja, ili potražnju informacija koje će podržati postojeće uverenje i ignorisanje informacija koje bi mogle da povećaju disonancu.
Na primer, neko ko doživi kognitivnu disonancu zbog svoje nezdrave ishrane može rešiti disonancu tako što će promeniti svoje prehrambene navike ili tako što će umanjiti značaj zdravog života, smatrajući ga manje važnim od trenutnog zadovoljstva koje pruža nezdrava hrana. Takođe, pojedinac može početi da traži informacije koje podržavaju njegov izbor hrane, poput članaka koji opravdavaju konzumiranje određenih nezdravih namirnica zbog njihovih navodnih prednosti.
Uticaj kognitivne disonance na donošenje odluka
Kognitivna disonanca može biti ključan faktor u procesu donošenja odluka. Postojanje unutrašnjeg sukoba utiče na način na koji pojedinci pristupaju razmatranju alternativa i na koncu biraju određeni kurs akcije. Na primer, kada se pojedinac suočava sa odlukom, može optirati za opciju koja minimizira disonancu, čak i ako to nije najracionalnija ili najefikasnija opcija.
Takođe, pojedinci često vrednuju svoje prethodne odluke i nastoje da ih vide u pozitivnom svetlu kako bi smanjili disonancu koja bi se pojavila ukoliko bi priznali da su napravili grešku. Ovaj mehanizam “posleodlučivanja disonance” dovodi do pojačanja ubeđenja u ispravnost izabrane odluke kako bi se umanjio bilo kakav potencijalni sukob.
Zbog svoje kompleksnosti i univerzalnosti, kognitivna disonanca ostaje važna tema u psihološkim istraživanjima. Njen uticaj na ponašanje i procese donošenja odluka upućuje na to koliko je važno razumeti kako ljudski um upravlja kontradiktornim informacijama. U krajnjoj liniji, sposobnost prevazilaženja kognitivne disonance može doprineti boljem samopoznavanju i razvoju strategija koje vode ka zdravijim i harmoničnijim načinima života.