Višnja je ukusno voće koje se najčešće konzumira u obliku soka, džema ili u svežem stanju. Ova slatko-kisela voćka ne samo da je ukusna, već je i veoma hranljiva i bogata vitaminima i mineralima. U ovom članku ćemo razmotriti nutritivnu tablicu višnje, koliko kalorija ima, kao i brojne zdravstvene benefite koje pruža.
Višnja: Nutritivna tablica
100 grama višanja sadrži:
Kalorije: 50 kcal
Masti: 0,3 g
Ugljeni hidrati: 12,2 g
Vlakna: 1,6 g
Proteini: 0,9 g
Vitamin C: 6,5 mg
Vitamin A: 23 IU
Kalcijum: 16 mg
Gvožđe: 0,4 mg
Magnezijum: 11 mg
Kalijum: 173 mg
Višnja: Proteini (sadržaj proteina)
Višnja je ukusno voće koje ima značajne nutritivne benefite, uključujući proteine. U proseku, jedna šolja višanja sadrži oko 1 gram proteina, što je oko 2% dnevnog unosa proteina. Iako nije najbolji izvor proteina, višnje mogu pomoći u povećanju unosa proteina, posebno za vegane i vegetarijance koji se oslanjaju na biljne izvore proteina. Takođe, višnje su bogate antioksidantima, vitaminima i mineralima, što ih čini odličnom opcijom za održavanje zdravog načina ishrane i životnog stila.
Višnja: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Višnje su voće niskog nivoa ugljenih hidrata, pa idealno pomažu kod regulisanja šećera u krvi. Jedna šolja osušenih višanja ima svega 22 grama ugljenih hidrata, od kojih su 5 grama vlakana, te se preporučuju kao zdrava užina, posebno za osobe sa dijabetesom tipa 2. Osim toga, višnje sadrže i prirodni šećer koji doprinosi ukusu i slatkoći ovog voća. Visok sadržaj vlakana dovodi do sporije razgradnje ugljenih hidrata, čime se sprečava nagli skok šećera u krvi, pa se višnje preporučuju kao zdrava i izbalansirana opcija za održavanje optimalnog nivoa glikemije u organizmu.
Višnja: Masti (sadržaj masti)
Višnja je nisko-kaloričan, ali bogat izvor fitonutrijenata i vlakana, koji su ključni za zdravu ishranu. Kada je reč o sadržaju masti, višnje su uglavnom bez masti, s izuzetkom njihovog koštica. Koštice u višnjama su bogate nezasićenim mastima i omega-3 masnim kiselinama koje su odlične za srce i celokupno zdravlje. Međutim, koštica često ostaje nedirnuta prilikom konzumiranja višanja. Stoga, da biste iskoristili sve prednosti masti u višnji, možete ih jesti sa celom košticom ili koristiti koštice za pravljenje ulja.
Višnja: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Višnja je bogata različitim vitaminima i mineralima koji su izuzetno važni za održavanje zdravlja i funkcije organizma. Ova voćka obiluje vitaminom C, koji snažno deluje kao antioksidans i pomaže u borbi protiv upala. Takođe, bogata je i vitaminima B kompleksa, koji su ključni za zdravo funkcionisanje nervnog sistema i metabolizma. Kada je reč o mineralima, višnja sadrži visok nivo kalijuma, koji je važan za regulaciju krvnog pritiska, kao i gvožđa, koje je neophodno za pravilno formiranje crvenih krvnih zrnaca. Ova voćka takođe sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor, koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravih kostiju i zuba.
Višnja: Kalorije (sadržaj kalorija)
Višnja je slatko i sočno voće koje se često koristi u kulinarskim delikatesama i kao sastojak u nekim popularnim pićima. Sadržaj kalorija u jednoj šolji ove voćke iznosi oko 77 kalorija, dok je masnoća minimalna, a nivo vlakana srednji. Višnja takođe sadrži vitamine C i K, kao i minerale poput bakra i kalijuma. Ovo voće je odlično za uključivanje u zdravu ishranu, pružajući ne samo osvežavajuć ukus, već i nutritivne beneficije za telo.
Višnja: Benefiti za zdravlje
Višnja je voće koje se smatra superhranom, pre svega zbog brojnih benefita koje pruža za zdravlje. Ovo voće je bogato antioksidansima koji pomažu u borbi protiv upala i smanjenju oksidativnog stresa u telu.
Takođe, višnja je bogata vitaminom C, koji igra važnu ulogu u jačanju imunog sistema, kao i vitaminom A koji je važan za zdravlje očiju. Osim toga, sadrži i vitamine B kompleksa, koji doprinose zdravlju živaca, kostiju i kože.
Višnja je takođe bogata vlaknima, što pomaže u održavanju zdravog probavnog sistema, a može imati i blagotvorna dejstva za osobe koje pate od dijabetesa.
Konačno, istraživanja su pokazala da višnja može pomoći u smanjenju upalnih procesa, ublažavanju bolova i poboljšanju kvaliteta sna. Dakle, uključivanje višanja u ishranu može biti od koristi za opšte zdravlje i dobrobit.
Višnja: Rizici za zdravlje
Višnja je ukusni letnji plod koji sadrži brojne korisne sastojke, uključujući i antioksidanse koji mogu pomoći u borbi protiv slobodnih radikala. Međutim, konzumiranje velikih količina višanja može dovesti do nekih rizika za zdravlje.
Pre svega, višnje sadrže prirodni šećer, što znači da bi trebalo umjereno konzumirati ukoliko pate od dijabetesa ili žele kontrolirati svoj nivo šećera u krvi.
Takođe, višnje mogu biti izvor alergijskih reakcija kod nekih ljudi, posebno ukoliko su već alergični na druge voće poput breskve, jagoda i kajsija. Ovaj rizik je često povezan sa sadržajem histamina u plodu, što može izazvati simptome poput svraba, crvenila kože ili drugih kožnih problema.
Konačno, višnje sadrže i značajnu količinu kiselina, što znači da bi trebali biti oprezni u slučaju poremećaja u želucu poput gastritisa, refluksa kiseline ili čira. U tom slučaju, najbolje bi bilo ograničiti konzumaciju ovog voća ili posavetovati se sa lekarom.
Višnja: Alergije
Simptomi alergije na višnje obično se javljaju nekoliko minuta do nekoliko sati nakon konzumiranja ovog voća. Najčešći simptomi su svrab, crvenilo kože, osip, oticanje lica, jezika i grla, kao i problemi sa disanjem i gutanjem.
Ako osetite ove simptome nakon konzumiranja višanja, najbolje je da se javite svom lekaru ili alergologu kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i propisala adekvatna terapija. Ako ste alergični na višnje, izbegavajte njihovo konzumiranje, kao i proizvode koji sadrže ovaj sastojak.
U slučaju da volite višnje i ne želite da ih izbegavate, postoje alternative kao što su drugo voće ili suplementi koji vam mogu pružiti iste hranljive sastojke koji se nalaze u ovom ukusnom voću.
Višnja: Različite vrste koje postoje
Višnja je jedna od najpoznatijih i najomiljenijih voćki kod nas i u svetu. Postoji više od 70 različitih sorti, a preovlađuju tri tipa višnje: slatke višnje, kisele višnje i južnoafričke višnje.
Slatke višnje su ono što većina ljudi najčešće konzumira. To su sorte višanja poput Bing, Royal Anne i Rainier. Ove višnje su mekane, slatke i sočne, i savršene su za sve vrste kolača ili za jelo kao voćka.
Kisele višnje obično se koriste kao nadev za kolače, za pravljenje sokova ili za izradu slatko-kiselog umaka. Maraska, Montmorency i Morello su neke od najpopularnijih sorti kiselih višanja.
Južnoafričke višnje su relativno novi dodatak na tržištu i jedno su od najpraktičnijih voćki za konzumaciju. Ove male, slatke višnje mogu se jesti ceo dan, jer nisu loše za zube, isprljaju vam prste i ne sadrže koštice.
U svakom slučaju, ne možete pogrešiti sa bilo kojom od ovih sorti – svaka ima svoj jedinstveni ukus i koristi se u različitim jelima i pićima.
Višnja: Kada je najbolje jesti
Idealno vreme za konzumaciju višanja je u periodu od maja do avgusta, kada je sezona u punom jeku. Kada su u pitanju sveže višnje, najbolje ih je jesti čim se uberu, jer tada imaju najviše hranjivih sastojaka i najintenzivniji ukus.
Međutim, ukoliko ne možete da nabavite sveže višnje, možete se odlučiti za zamrznute, kojima nije umanjena nutritivna vrednost, pa ih možete koristiti bez brige tokom čitave godine.
Takođe, zanimljivo je da se višnje smatraju prirodnim antioksidantima, pa ih treba uključiti u ishranu barem jednom dnevno kako biste zaštitili svoje zdravlje. Možete ih jesti kao samostalnu poslasticu, ali ih takođe možete dodati u salate ili ih koristiti u receptima za kolače i druge poslastice.
Višnja: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Najbolje je čuvati višnje u frižideru, na temperaturi od 2 do 4 stepena Celzijusa. Tako će zadržati svežinu i ukus do nedelju dana. Ako želite da ih čuvate duže, možete ih zamrznuti. Pre nego što stavite višnje u zamrzivač, potrebno je da ih operete, očistite od koštica i osušite. Nakon toga, stavite ih na papirne ubruse i ostavite da se osuše potpuno pre nego što ih zaleđujete. Zamrznute višnje mogu da stoje u zamrzivaču do godinu dana.
Ukoliko želite da sačuvate višnje na sobnoj temperaturi, važno je da ih čuvate na suvom i tamnom mestu. Drvene kutije sa papirnim ubrusima su dobar izbor za čuvanje ovog voća. Međutim, na ovaj način ih možete čuvati najviše tri dana, nakon čega se preporučuje da ih stavite u frižider.
Višnja: Kako spremiti i jesti
Jedan od najčešćih načina da se pojede višnja jeste sirova. Potrebno je samo oprati je i očistiti od koštica, a može se jesti kao samostalna grickalica ili dodati u razne deserte poput sladoleda ili kolača.
Kada se radi o kuvanju, višnja se često koristi za pravljenje kompota, marmelade ili džema. Komadica sira i malo zaslađenog i aromatizovanog višnjinog džema izvrsni su na komadu svežeg hleba ili kao dodatak palačinkama i kolačima.
Pored toga, višnja može biti i odličan dodatak u salatama. Iscedite limun na višnje i začinite ih maslinovim uljem i malo soli, a zatim ih dodajte u zelenu ili voćnu salatu.
Takođe, ne smemo zaboraviti o ukusnom višnjinom soku. Višnja ima visok nivo antioksidansa, što može pomoći u borbi protiv slobodnih radikala i poboljšanju zdravlja.
Kako god da odlučite da pripremite višnje, zapamtite da su ova ukusna i hranljiva voćka pune korisnih hranljivih sastojaka.
Višnja: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je reč o konzumiranju višanja, važno je pratiti veličinu porcije. Preporučuje se da jedna porcija bude od oko pola šolje, što je otprilike 12-15 komada. Međutim, važno je imati na umu da sve zavisi od individualnih potreba organizma, ishrane i nivoa aktivnosti. Osobe koje vode računa o kalorijskom unosu, trebalo bi da povećaju količinu voća u ishrani, ali da istovremeno pripaze na količinu šećera koji unosimo.