Rani razvoj deteta je period koji je esencijalan za formiranje osnovnih kognitivnih struktura i funkcija. Od rođenja do uzrasta od otprilike sedam godina, dete prolazi kroz različite faze razvoja koje će uticati na njegove kognitivne sposobnosti kasnije u životu. Psiholog Žan Pijaže, jedan od najistaknutijih mislilaca u oblasti dječjeg razvoja, identifikovao je četiri osnovne faze kognitivnog razvoja: senzomotoričku, preoperacionalnu, operacionalnu fazu konkretnih operacija i formalno operacionalnu fazu. U ovom tekstu fokusiraćemo se na preoperacionalnu fazu, njene karakteristike, izazove s kojima se deca suočavaju, kao i na ulogu roditelja i vaspitača u podržavanju dječjeg razvoja tokom ovog kritičnog perioda.
Šta je preoperacionalna faza?
Preoperacionalna faza, koja traje od otprilike druge do sedme godine života, predstavlja razdoblje kada se kod dece razvijaju simboličke funkcije. To znači da deca počinju da koriste jezik i slikovno mišljenje kako bi predstavila stvari koje su odsutne. Ova faza je odlikovana naglim porastom u oblasti jezika i početku korišćenja mašte i simbolike. Dete tokom preoperacionalne faze ne može da vrši logične operacije i misli su mu fokusirane na jedan aspekt situacije, ne uzimajući u obzir ostale relevantne dimenzije.
Karakteristike preoperacionalne faze
Glavne karakteristike koje definišu preoperacionalnu fazu uključuju egocentrizam, centraciju, simbolizam i animizam. Egocentrizam je tendencija dece da vide svet isključivo iz svoje perspektive, što otežava razumevanje tuđih tačaka gledišta. Centracija se odnosi na tendenciju usredsređivanja na jednu dimenziju nečega, zanemarujući ostale. Simbolizam označava sposobnost korišćenja objekata, reči ili slika da se predstavi nešto što nije fizički prisutno. Animizam je verovanje da nežive stvari imaju ljudske osećaje i namere. Ove karakteristike su ključne za razumevanje načina na koji deca razmišljaju i procesuiraju informacije u ovoj fazi.
Suočavanje s izazovima u preoperacionalnoj fazi
Roditelji i vaspitači igraju ključnu ulogu u podržavanju dečjeg kognitivnog razvoja. Kroz igru i razgovor, odrasli mogu pomoći deci da se upuste u misaone procese koji podržavaju razvoj viših kognitivnih funkcija. Treba ohrabrivati decu da postavljaju pitanja, istražuju i eksperimentišu. Osim toga, važno je omogućiti deci da se suoče s različitim perspektivama, što može pomoći u smanjenju egocentrizma i razvijanju sposobnosti razumevanja tuđih misli i osećanja.
Preoperacionalna faza je temelj na kome se nadovezuju sve dalje kognitivne strukture. Razumijevanje njenih karakteristika omogućava dublji uvid u to kako deca percipiraju i doživljavaju svet oko sebe. Kroz pažljivo vođenje i podršku, možemo pomoći deci da preskoče prepreke tipične za ovu fazu i da postave čvrste temelje za kasnije učenje i razvoj. Moć ranog obrazovanja i podrške nije samo u akademskom uspehu, već i u razvoju celokupne ličnosti deteta, pripremajući ih za složene životne zadatke i odnose koji ih čekaju. Investiranje u ranu dečiju edukaciju je ulaganje u budućnost pojedinca, ali i društva u celini.