Kivi je egzotično voće koje je poznato po svom karakterističnom ukusu i visokom sadržaju vitamina C. Ovaj mali, dlakavi plod bogat je antioksidantima, dijetalnim vlaknima, vitaminima i mineralima koji pružaju mnoge zdravstvene benefite za naše telo. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti nutritivnu vrednost i koristi koje nam pruža kivi, kao i njegovu kalorijsku vrednost. Odaberite ovo voće kao deo svog zdravog režima ishrane i uživajte u brojnim zdravstvenim prednostima koje pruža.
Kivi: Nutritivna tablica
Kivi (100g)
Kalorije: 61 kcal
Masti: 0,52 g
Ugljeni hidrati: 14,66 g
Proteini: 1,14 g
Vlakna: 3 g
Vitamin C: 93,0 mg
Vitamin K: 40,3 μg
Folna kiselina: 25,0 μg
Kalijum: 314 mg
Fosfor: 34 mg
Magnezijum: 17 mg
Kalcijum: 34 mg
Gvožđe: 0,47 mg
Kivi: Proteini (sadržaj proteina)
Kivi se često naziva superhranom zbog bogatog sadržaja vitamina, minerala i antioksidanata. Ali mnogi ne znaju da je kivi takođe odličan izvor proteina. Naime, jedna šoljica kockica kivija sadrži oko 2 grama proteina, što možda ne zvuči mnogo, ali za jednu voćku je prilično značajno. Proteini su važni sastojci neophodni za izgradnju mišića, pozitivan efekat na imunološki sistem i regulaciju apetita. Stoga, ako želite da povećate unos proteina na prirodan način, ne zaboravite na kivi!
Kivi: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kivi je voće bogato ugljenim hidratima koji predstavljaju glavni izvor energije za telo. Ovaj egzotični plod sadrži oko 15 grama ugljenih hidrata na 100 grama, što je manje u poređenju sa drugim voćem, ali i dalje značajna količina. Većina ugljenih hidrata u kiviju dolazi iz šećera, uključujući fruktozu i glukozu. Međutim, kivi sadrži i vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera u telo, smanjujući nivo šećera u krvi. Stoga, kivi može biti dobar izbor za one koji paze na unos ugljenih hidrata i žele da regulišu nivo šećera u krvi.
Kivi: Masti (sadržaj masti)
Kivi je voće koje je niskokalorično i bogato vlaknima, vitaminima i mineralima. To ga čini idealnim za dodavanje u salate, smutije i druge zdrave obroke. Kivi je takođe bogat mastima, uglavnom zdravim nezasićenim masnoćama koje su važne za održavanje zdravog srca i mozga. Međutim, iako kivi ne sadrži puno masti, treba ga jesti s umerenošću ako želite održati zdravu težinu. Takođe, važno je napomenuti da kivi ne sadrži značajne količine proteina ili ugljenih hidrata. Stoga, ako želite da povećate unos proteina i ugljenih hidrata, kombinujte kivi sa drugim zdravim namirnicama.
Kivi: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kivi je egzotično voće koje obiluje raznim vitaminima i mineralima, a posebno se izdvaja po visokom sadržaju vitamina C. Jedan srednji kivi sadrži više od 100% dnevnog unosa ovog vitamina. Pored njega, kivi je pun vitamina K, vitamina E i folne kiseline, kao i minerala kao što su kalijum, bakar i magnezijum. Ovim bogatstvom hranjivih materija, kivi ima mnogobrojne zdravstvene prednosti, kao što su ojačanje imuniteta, podrška zdravlju srca i poboljšanje probave. Zato bi kivi trebalo uvrstiti u svakodnevnu ishranu kao važan izvor esencijalnih vitamina i minerala.
Kivi: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kivi je voće niskog sadržaja kalorija. Jedna srednja kivi, koja teži oko 70 grama, ima samo 46 kalorija. Osim toga, kivi je bogat vlaknima, vitaminom C i drugim ključnim hranljivim sastojcima, pa ga čini optimalnim izborom za one koji žele da održe nisku razinu kalorija u ishrani, a istovremeno unesu dovoljno nutrijenata. Kivi se može konzumirati samostalno, kao sastojak u voćnoj salati ili kao dodatak smoothie-ima ili drugim napicima, što ga čini idelnim izborom za zdravu ishranu.
Kivi: Benefiti za zdravlje
Kivi je voće koje se može naći u većini prodavnica, ali ne svako zna koliko je dobrog za njihovo zdravlje. Kivi je voće bogato vitaminima i mineralima koji pomažu u borbi protiv bolesti i poboljšavaju zdravlje. Jedan kivi ima više vitamina C nego narandže, što čini kivi odličnim izvorom antioksidanata za borbu protiv slobodnih radikala. Kivi takođe sadrži visok nivo vlakana, što pomaže u održavanju probavnih funkcija, a pomaže i u regulisanju krvnog pritiska. Takođe se smatra da kivi ima antiupalna i antioksidantna svojstva, što može pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja. Kivi je takođe bogat vitaminom K, koji doprinosi zdravom kostima i koagulaciji krvi. Ukratko, kivi predstavlja ukusnu i nutritivno bogatu opciju za svakoga ko želi poboljšati svoje zdravlje.
Kivi: Rizici za zdravlje
Kivi je egzotično voće sa bogatim ukusom i teksturom, ali postoje određeni rizici za zdravlje koji se vezuju za njegovu konzumaciju. Jedan od problema koji se najčešće pominje je alergija na kivi, koja može da uzrokuje oticanje usana, kože, i jezika, ili čak respiratornih problema poput astme. Drugi potencijalni rizik je jednostavno konzumiranje prevelike količine kivija, koja može da uzrokuje stomak i gastro-intestinalne probleme. Kivi takođe sadrži enzime koji mogu uticati na dejstvo određenih lekova, pa se pre njegove konzumacije uvek treba posavetovati sa lekarom. Kao i kod bilo koje druge hrane, ključna stvar je umjerena i uravnotežena konzumacija kivija, i prethodni pregled eventualnih alergija ili mogućih interakcija sa lekovima.
Kivi: Alergije
Alergija na kivi je retka, ali se može pojaviti kod ljudi koji su alergični na hranu poput banane, avokada ili lateksa. Simptomi alergijske reakcije na kivi mogu uključivati otežano disanje, oticanje jezika, grla i lica, svrab i crvenilo kože, želudačne probleme i anafilaktički šok. Alergijska reakcija na kivi se može pojaviti čak i nakon prvog kontakta sa ovim voćem. Ako sumnjate da ste alergični na kivi ili bilo koje drugo voće ili hranu, važno je da se obratite lekaru. Alergije na hranu se ne smiju ignorisati i mogu biti opasne po život. Lekar može propisati testove alergije i dati savete o tome kako da bezbedno jedete hranu koju volite. Ako ste alergični na kivi, izbegavajte ga i izbegavajte hranu koja sadrži kivi, poput sokova, želea i sladoleda.
Kivi: Različite vrste koje postoje
Postoji preko 60 vrsta kivija, ali uglavnom se gaje tri glavne sorte: zeleni, zlatni i crveni. Zeleni kivi je najčešći i ima smeđu i dlakavu kožicu, a unutrašnjost je zelena i sočna sa crnim semenkama. Zlatni kivi je nešto manje poznat i ima glatku kožicu koja može da varira u boji od zlatne do svetlo smeđe. Unutrašnjost je žuta i glatka, sa manje kiseline od zelenog kivija. Crveni kivi je najnovija vrsta, koja je počela da se gaji tek krajem 20. veka. Ima crvenu kožicu sa belom dlakom i crvenu unutrašnjost sa crnim semenkama. Crveni kivi je sladak i sočan, sa manje kiseline od zelenog kivija. Osim ovih, postoje i druge vrste kivija koje se gaje u manjem obimu, kao što su npr. kiwi berry ili hardy kiwi.
Kivi: Kada je najbolje jesti
Danas je kivi jedno od najpopularnijih voća koje može pomoći u regulaciji crevnog trakta, poboljšanju imuniteta i snižavanju krvnog pritiska. Pravilna konzumacija kivija može doneti brojne zdravstvene koristi, ali važno je znati kada je najbolje jesti ovo voće.
Jedan od izvrsnih načina da iskoristite kivi je da ga konzumirate ujutro na prazan stomak. Ovo će vam pomoći u regulaciji digestivnog sistema, a vitamin C sadržan u kiviju će vam pomoći da se osjećate bolje i poboljšate vašu toleranciju na stres.
Preporučuje se takođe da se kivi konzumira nekoliko sati prije spavanja jer kivi sadrži elagičnu kiselinu koja smanjuje rizik od bolesti srca i raka.
Kivi se takođe može konzumirati kao zdrava međuobrok između obroka, ali pažljivo dozirajte jer prekomerna konzumacija ovog voća može izazvati gastrointestinalne smetnje.
Ukratko, kivi je voće koje trebate uvrstiti u svoju ishranu, ali važno je znati kada je najbolje jesti da biste u potpunosti iskoristili njegove zdravstvene koristi.
Kivi: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kivi je egzotično voće koje ima specifičnu aromu i ukus. Kada kupujete kivi, potrebno je odabrati zreli plod koji ima čvrstu i glatku koru. Kivi se ne sme kupovati previše zreo, jer će brzo istruleti.
Kivi se najbolje čuva na sobnoj temperaturi sve dok ne sazri. Kada kivi sazri, čuvajte ga u frižideru kako bi se zadržao svežim što duže.
Za one koji žele da čuvaju nezrele kivije, najbolje je da ih drže u papirnoj kesi ili kesici za zamrzavanje, na sobnoj temperaturi. Kada kivi dođe do željene zrelosti, prebacite ga u frižider.
Kivi može da stoji u frižideru i do dve nedelje, ali bolje je da ga potrošite dok je svež i sočan. Ako želite da očistite kivi, najbolje je da to uradite neposredno pre konzumiranja. Kivi lako gubi sokove, pa ga ne treba preseći na pola i čuvati u frižideru. Uživajte u ukusu ovog egzotičnog voća!
Kivi: Kako spremiti i jesti
Kivi je voće koje je vrlo popularno zbog svojih karakterističnih izgleda, osvježavajućeg ukusa i visokog sadržaja vitamina C. Kako bi se postigle sve njegove prednosti potrebno je naučiti pravilno ga spremiti i jesti. Kada birate kivi, birajte one koji su čvrsti na dodir ali nisu tvrdi jer su oni preuzreli da budu prezreli. Kao i sve druge voće, kivi se može jesti sirov ili dodati u razne recepte. Koža kivija je blago dlakava i jestiva, ali može biti neugodna u ustima pa je najbolje oguliti je nožem. Kao i većina voća, kivi se čuva na hladnom i suvom mjestu kako bi trajao duže. Zbog svog sjajnog izgleda i ukusa, kivi je savršen dodatak salatama, smoothijima i kao ukras na kolačima. Sada kada znate kako ga pripremiti, uživajte u ovom ukusnom voću!
Kivi: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kivi je egzotično voće bogato nutrijentima i vlaknima. Ali koliko kivi možemo jesti u jednoj porciji? Jedna porcija kivija odgovara jednoj srednjoj voćki ili oko pola šolje narezanog kivija. To znači da možete jesti do tri kivija dnevno kao dio uravnotežene ishrane. Međutim, ako imate alergijsku reakciju na kivi ili ste alergični na druge voće, treba biti oprezan i konsultovati se sa lekarom pre konzumiranja. Takođe, višak kivija može izazvati iritaciju u ustima.