Šta je povezanost kroz traumu?
Povezanost kroz traumu, poznata i kao “trauma bond”, jeste emotivna veza koja nastaje između žrtve i zlostavljača u situacijama dugotrajnog zlostavljanja i manipulacije. Ovaj fenomen možemo najčešće uočiti u odnosima gde postoji značajan disbalans moći, kao što su nasilni partnerski odnosi, otmice ili čak u sektama. Povezanost se razvija zbog ponavljajućeg ciklusa zlostavljanja i naknadnih izliva nežnosti ili pažnje, što stvara zamršenu mrežu emocionalne zavisnosti gde žrtva počinje da oseća čak i simpatije ili ljubav prema svom zlostavljaču.
Zašto i kako se razvija povezanost kroz traumu?
Povezanost kroz traumu nije odmah očigledna i razvija se vremenom. Psihološki, može se objasniti kroz koncept intermitentne pojačavanja, gde se naizmenično dešava zlostavljanje i nagrađivanje. U jednom trenutku zlostavljač može biti izvor boli i patnje, a u drugom pružalac utehe i podrške. Ovo nesvesno stvara kod žrtve snažne emocionalne veze i nadu da će zlostavljanje prestati i da će se zlostavljač promeniti.
Tokom vremena, žrtve često razvijaju tzv. kognitivnu disonancu, konflikt unutar vlastitog uma između onoga što znaju da je loše za njih i onoga što osećaju. S jedne strane, postoji svest o toksičnosti odnosa i potrebama za begom, ali s druge, postoji duboko usađena potreba da se ostane povezan sa zlostavljačem. Ova vrsta povezanosti je često dublje ukorenjena kod osoba koje su već iskusile neki oblik traume u prošlosti, pogotovo u detinjstvu.
Bitan faktor u razvoju povezanosti kroz traumu jeste i izolacija žrtve. Zlostavljač često pokušava da kontroliše socijalne kontakte žrtve, smanjujući uticaj spoljnog sveta i mogućnost za pomoć. Tako žrtva može doći u situaciju da jedini emocionalni kontakt ima sa zlostavljačem, što dodatno ojačava ovaj nezdrav odnos.
Posledice povezanosti kroz traumu i kako se izboriti sa njom
Posledice povezanosti kroz traumu mogu biti dugotrajne i uticati na mnoge aspekte života osobe, uključujući mentalno zdravlje, sposobnost za zdrave emotivne odnose i samopouzdanje. Jedna od čestih posledica je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kao i različiti oblici anksioznosti i depresije. Zbog stida i krivice, mnoge žrtve često ne traže pomoć ili se povlače u sebe misleći da zaslužuju zlostavljanje.
Da bi se osoba oslobodila povezanosti kroz traumu, prvi korak je razumevanje i prepoznavanje dinamike unutar odnosa. Edukacija o karakteristikama zlostavljanja i manipulacije može pomoći žrtvi da racionalizuje svoje iskustvo i prepozna potrebu za promenom. Potom je bitno potražiti profesionalnu pomoć, bilo kroz terapiju sa psihologom ili psihoterapeutom, ili kroz podršku organizacija koje pomažu žrtvama zlostavljanja.
Proces ozdravljenja od povezanosti kroz traumu je često dugotrajan i izazovan, jer podrazumeva prekidanje ovih nezdravih veza i izgradnju novih, zdravijih oblika samopoštovanja i povezanosti sa drugima. Samopomoć igra ključnu ulogu, kao i podrška porodice i prijatelja. Neki od načina samopomoći mogu uključiti meditaciju, vežbanje, vođenje dnevnika emocija, kao i svesno uspostavljanje zdravih granica u socijalnim interakcijama.
Na kraju, pružanje pomoći žrtvama koje prolaze kroz povezanost kroz traumu zahteva empatiju, strpljenje i razumevanje. Prestanak prekoračenja opasnih granica i izlazak iz ciklusa zlostavljanja možda neće biti brz, ali sa odgovarajućim resursima i podrškom, oporavak i povratak zdravom životu su mogući.