Depresija i anksiozni poremećaji su česte mentalne bolesti koje utiču na veliki broj ljudi širom sveta. U lečenju ovih stanja, često se koriste antidepresivi, a jedan od poznatijih je Lexapro, poznat i kao Escitalopram. Ovaj lek spada u klasu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i koristi se za tretman različitih stanja, uključujući već pomenutu depresiju i generalizovani anksiozni poremećaj (GAP). U ovom članku pokrićemo sve što treba da znate o Lexapro-u, od njegove primene, preko mogućih nuspojava, do važnih upozorenja koja su bitna prilikom korišćenja ovog leka.
Šta je Lexapro i Kako deluje?
Lexapro, čiji je generički naziv Escitalopram, je lek koji spada u grupu SSRI antidepresiva i propisuje se za lečenje većeg broja poremećaja. Njegovo delovanje je usmereno na povećanje nivoa neurotransmitera serotonina u mozgu, koji igra važnu ulogu u regulisanju raspoloženja i emocija. Escitalopram deluje tako što sprečava ponovno preuzimanje serotonina u neuronima, čime se povećava njegova dostupnost i pozitivno utiče na simptome depresije i anksioznosti.
Indikacije za Upotrebu Lexapro-a
Lexapro se primarno koristi za tretman većeg depresivnog poremećaja (MDD) u odraslih i adolescenata, kao i za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) u odraslih. Osim toga, ovaj lek može se koristiti za tretman socijalnog anksioznog poremećaja, paničnog poremećaja i drugih stanja, kao što je poremećaj opsesivno-kompulzivnih poremećaja (OKP), iako ova poslednja primena nije uvek uobičajena.
Primena Lexapro-a treba da bude strogo nadzirana od strane stručnog lica, obično psihijatra ili lekara opšte prakse koji ima iskustva u radu sa antidepresivima. Takođe, pre početka terapije ovim lekom, lekar će proceniti svako pojedinačno stanje pacijenta, njegovu istoriju bolesti, kao i moguće interakcije sa drugim lekovima koje pacijent može koristiti.
Nuspojave i Rizici Korišćenja Lexapro-a
Kao i svaki lek, Lexapro može imati nuspojave. Neke od češćih nuspojava uključuju mučninu, glavobolju, problemi sa spavanjem (nesanica ili pojačana pospanost), umor, suva usta, povećano znojenje, seksualne probleme (kao što su smanjen libido, problemi sa erekcijom ili orgazmom), i promene telesne težine. Iako većina ovih nuspojava može biti prolazna tokom prvih nedelja tretmana, neki pacijenti mogu doživeti dugotrajnije ili ozbiljnije simptome koje bi trebali odmah prijaviti svom lekaru.
Jedan od ozbiljnijih rizika povezanih sa upotrebom SSRI antidepresiva uključuje rizik od povišenih misli o samoubistvu ili ponašanja, naročito kod mlađih odraslih i adolescenata. Zbog toga je ključno da se pacijenti koji počinju sa terapijom Lexapro-om pažljivo nadgledaju u prvom periodu lečenja.
Takođe, važno je napomenuti da naglo prekidanje terapije Escitalopramom može izazvati simptome apstinencije. Stoga ukoliko pacijent želi da prestane sa upotrebom ovog leka, neophodno je da to učini postupno i pod nadzorom lekara.
Kontraindikacije i Interakcije
Pojedine osobe ne bi trebale koristiti Lexapro. To uključuje ljude koji imaju alergiju ili preosetljivost na Escitalopram ili na bilo koji drugi sastojak ovog leka. Takođe, Lexapro ne bi trebalo uzimati u kombinaciji sa drugim lekovima koji povećavaju nivo serotonina u mozgu, uključujući druge antidepresive, kao što su MAOI (monoaminooksidaza inhibitori) ili lekove za migrenu poznate kao triptani, zbog rizika od serotoninskog sindroma, potencijalno životno opasnog stanja.
Ostale kontraindikacije mogu da uključuju određene hronične bolesti, kao što su bolesti jetre ili bubrega ili srčani problemi. Zato je važno da pacijenti sa ovakvim stanjima detaljno razgovaraju o svojoj medicinskoj istoriji sa lekarom pre nego što počnu sa uzimanjem Lexapro-a.
Interakcije sa drugim lekovima takođe zahtevaju pažnju. Osobe koje koriste antiinflamatorne nesteroidne lekove (AINL), kao što su ibuprofen ili aspirin, antikoagulantne lekove, kao što je varfarin, ili druge lekove koji utiču na krvarenje, mogu biti izložene povećanom riziku od krvarenja kada se koristi Lexapro. Takođe, alkohol može pojačati sedativne efekte leka i trebalo bi ga izbegavati dok se koristi Lexapro.
Upravljanje Nuspojavama i Prilagođavanje Terapije
Ukoliko dođe do nuspojava, za neke od njih može biti korisno prilagođavanje doze leka ili promena režima uzimanja. Na primer, ukoliko osoba doživljava nesanicu, može biti preporučeno da uzima Lexapro ujutru umesto u večernjim satima. U nekim slučajevima, ukoliko nuspojave ne prestanu ili postanu neizdržive, lekar može odlučiti da promeni lek.
Monitorizacija i Dugoročni Tretman
Pacijenti koji koriste Lexapro bi trebalo redovno da posjećuju svog lekara radi procene efikasnosti terapije i praćenja bilo kakvih nuspojava ili promena u ponašanju. Dugoročni tretman antidepresivima može biti potreban za neke pacijente, a lekar će odrediti najbolji pristup na osnovu individualnih potreba i reakcija na lek.
Lexapro je efikasan lek za tretman depresije i anksioznih poremećaja, ali, kao i svaka terapija, zahteva pažljiv pristup i nadzor od strane stručnog medicinskog osoblja. Pacijenti bi trebalo da budu otvoreni sa svojim lekarima o svojim simptomima, istoriji bolesti i o svim lekovima koje uzimaju kako bi se obezbedila sigurnost i uspešnost terapije. Uvek je ključno slediti upute lekara, ne prekidati lek naglo i izbegavati potencijalno štetne interakcije sa drugim supstancama ili lekovima. Uz odgovarajuću podršku i pravilno vođenje, Lexapro može značajno poboljšati kvalitet života osoba koje pate od depresije i anksioznosti.