Klasično uslovljavanje je oblik učenja koji je proučavao ruski psiholog Ivan Pavlov krajem 19. i početkom 20. veka. Kroz seriju eksperimenata sa psima, Pavlov je otkrio da se reflektorne reakcije mogu usloviti asocijacijama sa neutralnim stimulusom. Pojam “neuslovljeni stimulus” se odnosi na bilo koji stimulus koji prirodno i automatski izaziva određenu reakciju u organizmu, bez prethodnog učenja ili iskustva. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti ulogu neuslovljenog stimulusa u klasičnom uslovljavanju, primerima i njegov uticaj na ponašanje.
Šta je neuslovljeni stimulus?
Neuslovljeni stimulus (NS) je događaj koji prirodno, bez ikakvog prethodnog učenja, izaziva fiziološki odgovor. U Pavlovim eksperimentima, neuslovljeni stimulus je bila hrana koja je prirodno izazivala reakciju lučenja pljuvačke kod pasa – neuslovljeni odgovor (NU). NS je ključan element klasičnog uslovljavanja jer je njegova veza sa nekim drugim, prethodno neutralnim stimulusom (npr. zvuk zvona), na kraju uslovljena da izazove reakciju koja je slična ili ista kao neuslovljeni odgovor.
Kako se formira asocijacija sa neuslovljenim stimulusom?
Proces uslovljavanja počinje kada neutralni stimulus (NS), koji sam po sebi ne izaziva određeni neuslovljeni odgovor (NU), se ponavlja zajedno sa neuslovljenim stimulusom koji izaziva NU. Kroz višestruko ponavljanje, organizam počinje da predviđa neuslovljeni stimulus i njegov odgovor na osnovu prisustva neuslovljenog stimulusa. Ovo se naziva akvizicija ili sticanje uslovljene reakcije. Krajnji rezultat je formiranje uslovljenog odgovora (UU), pri čemu neutralni stimulus postaje uslovljeni stimulus (US) koji sam po sebi izaziva reakciju sličnu ili identičnu neuslovljenom odgovoru. U Pavlovljevim eksperimentima, zvuk zvona koji se ponavlja zajedno sa hranom, postaje US koji izaziva lučenje pljuvačke kod pasa, čak i kada hrana nije prisutna.
Primeri neuslovljenog stimulusa u svakodnevnom životu
Primeri neuslovljenog stimulusa i odgovora su svuda oko nas. Na primer, miris omiljene hrane koja izaziva osećaj gladi ili salivaciju – NU je glad ili salivacija, a NS je miris hrane. Bol je drugi primer neuslovljenog odgovora – na primer, kad se udarite čekićem po prstu, automatski reagujete povlačenjem ruke i osećate bol; čekić i udarac su NS koji izazivaju bol, što je NU. Još jedan primer je sunčeva svetlost koja izaziva sužavanje zenica; svetlo je NS koje produkuje NU, sužavanje zenica.
Neuslovljeni stimulus igra fundamentalnu ulogu u procesu klasičnog uslovljavanja. Razumevanje kako se formiraju veze između neuslovljenog stimulusa i neutralnih događaja ključ je za shvatanje kako se formiraju uslovljene reakcije koje imaju dubok uticaj na ponašanje. Iako je klasično uslovljavanje samo jedan oblik učenja, on pruža bogato razumevanje osnova mnogih aspekata psihologije, uključujući emocije, očekivanja i čak poremećaje kao što su fobije i poremećaji sa zavisnostima. Na kraju, proučavanje neuslovljenog stimulusa i uslovljavanja uopšte nam pomaže da razumemo kompleksnost i prilagodljivost ljudskog ponašanja.