Latentno učenje je koncept koji je u psihologiji poznat već decenijama, a tiče se procesa sticanja znanja koji se odvija bez odmah očigledne primene ili nagrade. Ovo područje istraživanja osvetljava kako se učenje može odvijati ispod površine našeg svesnog iskustva i kako se kasnije može manifestovati u ponašanju često kada to najmanje očekujemo. U ovom tekstu ćemo se detaljnije pozabaviti principima latentnog učenja, njegovom ulogom u svakodnevnom životu, i kako je ovaj fenomen razjašnjen kroz različite psihološke teorije.
Šta je latentno učenje?
Latentno učenje je proces kroz koji pojedinci stiču određena znanja ili veštine, ali ta znanja ne koriste dok ne postoji određeni podsticaj ili potreba. Ključna karakteristika latentnog učenja je da se ne javlja kao direktna posledica konkretnog pojačanja ili kazne, nego nastaje usled opažanja, istraživanja okoline i interakcije sa predmetima i pojmovima.
Primeri latentnog učenja u svakodnevnom životu
Latentno učenje se dešava u mnogim aspektima našeg života, često bez naše namere ili svesnog truda da nešto naučimo. Na primer, deca uče o svetu oko sebe posmatrajući odrasle, primajući informacije koje možda neće koristiti odmah, ali koje će se manifestovati u kasnijem periodu. Još jedan primer je učenje o rukovanju nekim novim tehnološkim uređajem samo posmatranjem kako ga drugi koriste, bez prethodnog čitanja uputstava.
Kako se latentno učenje manifestuje?
U situacijama kada se stvore određeni uslovi, primenjujemo latentno stečeno znanje. To se može dogoditi kada se nađemo u situaciji koja zahteva određenu veštinu ili znanje koje smo ranije stekli bez svesne namere da to primenimo. U tim trenucima, ono što smo latentno naučili “izbija” na površinu i koristimo ga za rešavanje problema, donošenje odluka ili prilagođavanje novim situacijama.
Latentno učenje je značajna komponenta ljudskog kapaciteta za sticanje znanja. Kroz razne studije i eksperimente, psihologija je dokazala da ljudi i životinje mogu učiti nezavisno od očiglednih podsticaja ili nagrada za učenje. Ovo predstavlja izazov tradicionalnim teorijama učenja koje su se pretežno oslanjale na pojačavanje i kazne kao glavne mehanizme za sticanje znanja. Latentno učenje nam pokazuje da naš um ima sposobnost da apsorbuje, obrađuje i čuva informacije koje može kasnije iskoristiti na efikasan i ponekad iznenađujuć način.