Divlji pirinač je popularna namirnica koja potiče iz porodice žitarica. Iako ne pripada grupi pirinča, predstavlja zdravu alternativu ovom običnom belom zrnu. Divlji pirinač ima malo kalorija, ali je bogat hranjivim materijama, uključujući proteine, vlakna i minerale. Takođe poseduje brojne zdravstvene benefite: od poboljšanog metabolizma, do regulacije šećera u krvi i smanjenja rizika od srčanih oboljenja. U ovom članku ćemo se detaljnije posvetiti nutritivnoj vrednosti i beneficijama divljeg pirinča za zdravlje.
Divlji pirinač: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost na 100 grama:
Kalorije: 381 kcal
Masti: 2,7 g
– zasićene masti: 0,6 g
Ugljikohidrati: 76 g
– šećeri: 0,7 g
Vlakna: 0 g
Proteini: 14 g
Sol: 0 g
Vitamini:
– Vitamin B1: 0,40 mg
– Vitamin B2: 0,24 mg
– Vitamin B3: 5,50 mg
– Vitamin B6: 0,50 mg
Minerali:
– Željezo: 4,60 mg
– Magnezij: 166 mg
– Fosfor: 326 mg
– Kalij: 290 mg
– Cink: 2,20 mg
Divlji pirinač: Proteini (sadržaj proteina)
Divlji pirinač je vrsta žitarica koja se često koristi u ishrani kao zamena za beli pirinač. Osim što je bogat vlaknima, ovaj pirinač je takođe izuzetno bogat proteinima. U proseku, 100 grama divljeg pirinča sadrži oko 14 grama proteina, što je znatno više od prosečnog belog pirinča. Proteini u divljem pirinču su esencijalni za mnoge funkcije u organizmu, uključujući rast i obnovu tkiva. Korišćenjem divljeg pirinča kao izvora proteina možete povećati unos nutrijenata i poboljšati svoje zdravlje.
Divlji pirinač: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Divlji pirinač, koji se često naziva i crveni ili crni pirinač, je hranljiva namirnica bogata ugljenim hidratima. On sadrži sporootpuštajuće ugljene hidrate koji su korisni za održavanje stabilne razine glukoze u krvi i osećaj sitosti. Kako ne sadrži gluten, ovaj pirinač je idealan izbor za one koji ne podnose gluten. Divlji pirinač se takođe može smatrati izvorom hranljivih vlakana, proteina, vitaminima i mineralima, kao što je magnezijum, cink i gvožđe.
Divlji pirinač: Masti (sadržaj masti)
Divlji pirinač je žitarica koja raste u divljini i bogata je hranljivim materijama. Kada govorimo o mastima, divlji pirinač je izuzetno važan izvor zdravih biljnih masti, kao što su omega 3 masne kiseline. Osim toga, ovaj pirinač sadrži i značajne količine nezasićenih masnih kiselina koje pomažu u održavanju zdravlja srca. S druge strane, divlji pirinač ne sadrži značajne količine zasićenih i trans masti, što ga čini idealnom namirnicom za one koji vode računa o svojoj ishrani i zdravlju.
Divlji pirinač: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Divlji pirinač je zdrava namirnica koja obiluje nutrijentima poput vitamina i minerala. Ova žitarica je bogata vitaminima B kompleksa, posebno vitaminom B1, B2 i B6. Takođe, sadrži i značajne količine minerala kao što su magnezijum, fosfor i kalijum. Divlji pirinač je takođe dobar izvor cinka, selena i mangana. Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u jačanju imunog sistema, regulisanju nivoa šećera u krvi, održavanju zdravog srca i krvnih sudova, te podržavaju zdravlje kože, kose i noktiju.
Divlji pirinač: Kalorije (sadržaj kalorija)
Divlji pirinač je izuzetno nutritivan i kaloričan hranljivi sastojak. Holy zrna ovog žitarica sadrže približno 370 kalorija na 100 grama, što ga čini visokokaloričnom namirnicom. Međutim, divlji pirinač je takođe bogat vlaknima, proteinima i kompleksnim ugljenim hidratima, što znači da pruža održivu energiju i osećaj sitosti. Potrošnja divljeg pirinča u izbalansiranoj ishrani će vam pružiti pravu dozu kalorija i nutrijenata, a istovremeno će vam pomoći u kontroli telesne mase.
Divlji pirinač: Benefiti za zdravlje
Divlji pirinač je nutritivno bogat izvor koji se koristi u mnogim kuhinjama širom sveta već stotinama godina. Ova vrsta pirinča je bogata proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima poput mangana, magnezijuma i fosfora. Kao što smo već istakli, divlji pirinač ima brojne koristi za vaše zdravlje, a među njima su poboljšana kardiovaskularna funkcija, smanjenje rizika od dijabetesa, jačanje imunog sistema, bolja probava, a deluje i kao antiinflamatorni agens. Ovaj superfood takođe može pomoći u regulisanju hormona i poboljšanju zdravlja kože.
Divlji pirinač možete koristiti kao zamenjivča od žitarica, dodatak jelima ili kao glavni sastojak za jela od riže. Njegov bogati nutritivni sastav čini ga zdravom i ukusnom opcijom za vašu ishranu.
Divlji pirinač: Rizici za zdravlje
Naime, divlji pirinač sadrži tiaminazu, enzim koji može razgraditi tiamin (vitamin B1) i dovesti do nedostatka ovog vitamina u organizmu. Nedostatak vitamina B1 može izazvati brojne zdravstvene probleme kao što su gubitak apetita, gubitak težine, umor, slabost mišića, depresija, anksioznost i smanjena funkcija srca. Takođe, divlji pirinač može sadržati i pesticide ili druge hemikalije koje mogu biti toksične za ljude. Zbog toga se preporučuje izbegavanje konzumiranja divljeg pirinča, posebno kada se ne zna poreklo i način na koji je uzgajan. Ukoliko se ipak odlučite da ga koristite, preporučuje se kuvanje ili termička obrada kako bi se razgradila tiaminaza, a takođe može biti korisno proveriti poreklo robe i uputstva za upotrebu pre nego što ga dodajete u vašu ishranu.
Divlji pirinač: Alergije
Simptomi alergije na divlji pirinač mogu uključivati svrab, crvenilo kože, oticanje lica i grla, kao i probleme sa disanjem. U težim slučajevima, alergija na divlji pirinač može dovesti do anafilaktičkog šoka, zbog čega je bitno da se simptomi ne ignorišu i da se zatraži medicinska pomoć ukoliko se pojave.
Osobe koje su alergične na pirinč, kukuruz ili druge žitarice, takođe mogu biti alergične i na divlji pirinač. Zato je bitno da se pre uključivanja ove biljke u ishranu konsultujete sa lekarom i proverite da li ste alergični na nju.
Divlji pirinač: Različite vrste koje postoje
Postoje različite vrste divljeg pirinča, koje se prirodno razlikuju po boji zrna, obliku i veličini biljke, kao i po ukusu. Najpoznatije vrste su:
– Zizania palustris – ova vrsta divljeg pirinča se najčešće nalazi u Severnoj Americi i ima velika, tamna zrna. Biljka može narasti do tri metra visine.
– Zizania latifolia – ovo je najrasprostranjenija vrsta divljeg pirinča, koja se najčešće koristi u kulinarstvu. Biljka može narasti do 4 m visine, a zrna su joj tamno smeđe.
– Zizania aquatica – ova vrsta se najčešće nalazi u Aziji i karakteriše je svetlo smeđa boja zrna.
– Oryza rufipogon – ovo je divlji predak kultiviranog pirinča, koji se uglavnom nalazi u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji. Ima sitna zrna, koja su crvenkasto-smeđe boje.
Sve ove vrste divljeg pirinča se mogu koristiti u ishrani, budući da su bogate vlaknima, proteinima i vitaminima. Pored toga, konzumiranje divljeg pirinča ima i brojne zdravstvene prednosti, poput regulacije nivoa šećera u krvi i zaštite srca i krvnih sudova.
Divlji pirinač: Kada je najbolje jesti
Ako se pitate kada je najbolje jesti divlji pirinač, odgovor je – u bilo koje doba dana. Međutim, ono što je bitno da se napomenuti jeste da je ova namirnica idealna za osobe koje se bave fizički zahtevnim aktivnostima, jer je bogata hranljivim materijama koje pomažu mišićima da se oporave brže.
One koje se bave nekim umnim aktivnostima takođe će uživati u blagodetima divljeg pirinča, jer je poznato da pomaže u stimulaciji mozga i borbi protiv mentalnog umora.
Jedite divlji pirinač u različitim oblicima – kao doručak sa mlekom, dodajte ga u salate ili kuvajte kao prilog uz meso ili povrće. Ukoliko želite da se osećate zadovoljnije i sitije, preporučuje se da ga jedete uz zeleniš i namirnice bogate vlaknima.
Divlji pirinač: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Divlji pirinač treba da se čuva u suvoj i tamnoj prostoriji, najbolje u staklenoj posudi sa čvrstim poklopcem. Ako se čuva na ovaj način, dobrog je kvaliteta i može trajati do dve godine.
Jednom otvorenu vrećicu ili pakovanje, treba prebaciti u staklenu posudu i čuvati na isti način. Divlji pirinač se ne sme držati u frižideru ili zamrzivaču jer će se vlaga skupljati unutar posude i smanjiti kvalitet i trajnost pirinča.
Kada koristite divlji pirinač u jelu, preporučuje se oprati ga nekoliko puta, a potom ga držati u vodi da omekša pre kuvanja. U zavisnosti od recepta, divlji pirinač se može kuvati od 30 do 50 minuta.
Ukratko, divlji pirinač je sjajan izvor hranljivih sastojaka i lepo se slaže sa različitim jelima. Potrebno ga je čuvati na pravom mestu kako mu se ne bi smanjila kvalitet i trajnost, pa vam savetujemo da ga čuvate u staklenoj posudi u suvoj i tamnoj prostoriji.
Divlji pirinač: Kako spremiti i jesti
Za pripremu divljeg pirinča potrebno je skuvati ga sličnoobičnom pirinču, samo sa većom količinom vode. Uglavnom se kuva u razmeri 3:1 – tri šolje vode na jednu šolju pirinča, dok period kuvanja traje oko 40-60 minuta. Uprkos dužem periodu pripreme, divlji pirinač obiluje nutrijentima i bogat je hranljivim sastojcima. Može se jesti kao prilog uz razne vrste mesa, povrća ili ribe. Takođe, idealan je za pripremu raznih salata i čorbi, a naročito je popularan u veganskoj ishrani. Jednom kada ga probate, sigurno će se naći sve češće na vašem meniju.
Divlji pirinač: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Divlji pirinač je prekrasna biljka koja nam pruža mnogobrojne zdravstvene blagodati. Kao hrana, divlji pirinač može biti sjajan dodatak salatama, varivima i pirincu. Međutim, kao što je slučaj sa svakom hranom, važno je konzumirati ga u umjerenim količinama. Preporučena veličina porcije divljeg pirinča je otprilike 1/4 šalice kuhane pirinča. To će vam dati optimalnu količinu hranljivih tvari, ali i spriječiti da prejedete. Ako ste neodlučni o količini konzumacije divljeg pirinča, razgovarajte sa svom nutricionistom ili ljekarom kako biste saznali više o tome.