Kada roditelji prvi put dovedu novorođenče kući, uspostavljanje redovnih obrasca spavanja može biti veliki izazov. Jedna od popularnih metoda koja se koristi za treniranje beba da spavaju kroz noć je Ferberova metoda. Osnovao ju je dr. Richard Ferber, direktor centra za poremećaje spavanja u Dečjoj bolnici u Bostonu. Ferberova metoda je vrsta “kontrolisanog plakanja” koja ima za cilj da pomogne deci da nauče kako da se samostalno uspavaju i vrate u san tokom noći.
Osnovni principi Ferberove metode
Ferberova metoda je takođe poznata kao “progressive waiting” ili postepeno čekanje. Osnovna ideja je da treba postepeno povećavati vreme koje roditelji provode van dečije sobe nakon što je dete stavljeno da spava, dozvoljavajući detetu da se samo umiri i zaspi. Ferber ne savetuje nošenje bebe ili ljuljanje do sna, već postavljanje budne, ali pospane bebe u krevetac. Ako beba počne da plače, savetuje se čekanje određenog vremena pre nego što roditelj uđe da je uteši.
Važno je napomenuti da Ferber ne preporučuje početak treninga spavanja pre nego što dete napuni najmanje 4 do 6 meseci starosti, kada je već sposobno da prespava noć bez hranjenja. Cilj metode nije da se dete pusti da plače neograničeno, već da roditelji na strukturiran način pomognu detetu da razvije sposobnost samostalnog uspavljivanja.
Step-by-step vodič za primenu Ferberove metode
Korak 1: Uspostavljanje rutine spavanja
Efikasna rutina spavanja je ključna za uspešnu primenu Ferberove metode. Rutina bi trebalo biti dosledna i umirujuća, uključujući aktivnosti poput kupanja, čitanja priča, ili slušanja tihe muzike. Rutina bi trebalo da signalizira detetu da se približava vreme za spavanje.
Korak 2: Određivanje vremenskog intervala za čekanje
Ferber predlaže postepeno povećavanje vremenskih intervala čekanja između poseta sobi nakon što beba počne da plače. Na primer, prve noći možete čekati 3 minuta pre prvog ulaska, zatim 5 minuta pre drugog, i 10 minuta pre svih sledećih ulazaka. Ovi intervali se povećavaju svake sledeće noći.
Korak 3: Umirivanje deteta bez podizanja
Kada uđete u sobu da utešite bebu, važno je da je ne podižete iz krevetca. Umirite bebu tišim glasom, laganim dodirom po leđima ili glavi, ali izbegavajte duge interakcije ili aktivnosti koje bi mogle ponovo razbuditi dete.
Korak 4: Postepeno povećavanje vremenskih intervala
Svakom sledećom noći, počnite sa malo dužim intervalom čekanja nego prethodne noći. Ovo postepeno povećavanje treba da pomogne detetu da se vremenom navikne na samostalno uspavljivanje.
Kontroverze i kritike Ferberove metode
Ferberova metoda je često predmet kontroverzi. Neki stručnjaci i roditelji se protive ideji da se beba pusti da plače, čak i uz postepeno povećanje vremena. Postoji bojazan da bi to moglo uticati na razvoj deteta i njihovu emocionalnu sigurnost.
Doktor Ferber i drugi stručnjaci napominju da metoda nije namenjena da se beba izloži velikom stresu ili da se ignorišu njeni osnovni potrebi. Umesto toga, cilj je da se uvede rutina koja podržava dobre navike spavanja i promoviše zdrav razvoj spavanja. Važno je da roditelji prate situaciju i prilagođavaju metodu potrebama i odzivima svoje bebe.
Približavanje kraju treninga spavanja
Kako vreme prolazi i dete se sve više navikava na Ferberovu metodu, trebalo bi da se primećuje poboljšanje u njegovim ili njenim obrascima spavanja. Dete bi trebalo češće i lakše da zaspi samo, a noćna buđenja bi trebala biti sve ređa. Ako metoda ne daje rezultate ili ako roditelji osećaju da to nije pravi način za njihovu porodicu, savetuje se konsultovanje sa pedijatrom ili stručnjakom za spavanje.
Ferberova metoda može biti efikasno sredstvo za pomoć bebi da se nauči samostalnom uspavljivanju. Bitno je zapamtiti da svaka beba reaguje drugačije i da može biti potrebno neko vreme da se vidi poboljšanje. Strpljenje, doslednost i pažljivo praćenje reakcija deteta su ključni za uspeh ove metode. Kao uvek, važno je uzeti u obzir individualne potrebe bebe i, ako je potrebno, potražiti stručni savet.