Jerusalimska artičoka ili topinambur sve se češće pojavljuje na našim trpezama zbog svojih nutritivnih svojstava. Ova namirnica sadrži nisku količinu kalorija, bogata je vlaknima i pogodna je za dijabetičare budući da sadrži inulin, koji blagotvorno deluje na nivo šećera u krvi. Takođe, sadrži vitamine i minerale poput vitamina C, gvožđa i magnezijuma, koji su važni za očuvanje zdravlja. Pročitajte ovaj članak i saznajte sve prednosti koje donosi Jerusalimska artičoka za vaše zdravlje.
Jerusalimska artičoka: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost za 100 grama jeruzalemske artičoke:
Energetska vrijednost: 73 kcal
Masti: 0,1 g
Ugljikohidrati: 16,3 g
– od toga šećeri: 3,4 g
Bjelančevine: 2,0 g
Vlakna: 1,6 g
Sol: 0,01 g
Vitamin C: 4,4 mg
Kalij: 429 mg
Fosfor: 32 mg
Magnezij: 14 mg
Kalcij: 14 mg
*Napomena: Nutritivne vrijednosti se mogu malo razlikovati ovisno o uvjetima uzgoja i zrelosti proizvoda.
Jerusalimska artičoka: Proteini (sadržaj proteina)
Jerusalimska artičoka je bogata proteinima, što je učinilo da postane nezamenljiv izvor proteina za vegetarijance i vegane. Procenjuje se da 100 grama ove biljke sadrži oko 2,5 grama proteina. Takođe, ova biljka sadrži esencijalne aminokiseline, posebno lizin, koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma. Proteini iz jerusalimske artičoke se lako apsorbuju i nakon unosom organizam ih koristi kao građevinski materijal za obnovu i oporavak mišića. Ova biljka je takođe dobra za zdravlje srca i može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Jerusalimska artičoka: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Jerusalimska artičoka je ukusna i hranljiva namirnica bogata ugljenim hidratima. Izvor je inulina, vrste vlakana koju naš organizam ne može da svari, zbog čega ne utiče na nivo šećera u krvi. Umesto toga, inulin služi kao hrana za dobre bakterije u crevima, poboljšava digestivni trakt i poboljšava apsorpciju hranljivih sastojaka. Sadržaj ugljenih hidrata u ovoj biljci može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i kontroli šećera u krvi. Konzumiranje jerusalimske artičoke može biti korisno za dijabetičare i osobe sa problemima sa varenjem.
Jerusalimska artičoka: Masti (sadržaj masti)
Jerusalimska artičoka bogata je vlaknima i sadrži malu količinu masti. Iako nije izvor visoko kvalitetnih masti, poput omega-3 masnih kiselina, Jerusalimska artičoka pruža neke zdrave masnoće kao što su oleinska kiselina i linolna kiselina. Ove masti mogu pomoći u održavanju zdravlja srca, smanjiti upalu i poboljšati kognitivne funkcije. Stoga, dok je veličanstvena cikorija povoljna za one koji paze na mršavljenje, takođe se može koristiti kao zdrav dodatak prehrani.
Jerusalimska artičoka: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Jerusalimska artičoka je izuzetno zdrava namirnica bogata vitaminima i mineralima. Sadrži visok nivo inulina, prirodne vrste šećera koja može pomoći u regulaciji šećera u krvi. Osim toga, jerusalimska artičoka je bogata kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem i fosforom. Takođe, sadrži i vitamine B kompleksa, vitamin C i E. Zbog svega ovoga, jerusalimska artičoka je idealan dodatak ishrani za održavanje zdravlja i vitalnosti organizma.
Jerusalimska artičoka: Kalorije (sadržaj kalorija)
Jerusalimska artičoka je vrlo zdrava namirnica koja sadrži malo kalorija. Svega 100 grama ove povrćke ima oko 73 kalorije, što je značajno manje u odnosu na druge kalorijske namirnice. Osim činjenice da je kalorijski niska, jerusalimska artičoka je bogata vlaknima koja daju osećaj sitosti nakon konzumiranja. Takođe, ova zdrava namirnica obiluje vitaminom C koji ima antioksidativno dejstvo na organizam i podržava funkciju imunog sistema. Jerusalimska artičoka je idealna namirnica za one koji žele zdravu ishranu koja donosi puno koristi, a malo kalorija.
Jerusalimska artičoka: Benefiti za zdravlje
Jerusalimska artičoka, izvorno poreklom iz Severne Amerike, biljka je koja se koristi već vekovima kao prirodni lek za mnoge zdravstvene probleme. Bogata je inulinom, dijetetskim vlaknima koja pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, dok istovremeno podstiču rast korisnih probiotskih bakterija u crevima. Takođe, sadrži i velike količine antioksidansa, koji štite naše telo od slobodnih radikala i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Jerusalimska artičoka se često koristi i u tretmanima za mršavljenje, jer deluje kao prirodni diuretik i reguliše probavu. Pored toga, proučavanja su pokazala da je ova biljka korisna i za zdravlje srca, regulisanje krvnog pritiska i snižavanje nivoa holesterola. Uz sve to, jerusalimska artičoka sadrži i minerale poput kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, koji su važni za zdravlje kostiju i mišića.
Jerusalimska artičoka: Rizici za zdravlje
Jerusalimska artičoka, biljka koja pripada porodici suncokreta, postala je popularna među ljubiteljima zdrave hrane zbog svojih hranljivih svojstava i niskog glikemijskog indeksa. Međutim, kao i kod većine namirnica, postoje rizici za zdravlje koji treba da se uzmu u obzir.
Jedan od najvećih rizika kod konzumiranja jerusalimske artičoke je mogućnost nadutosti i gastrointestinalnih problema, zbog visokog sadržaja inulina – vrste vlakana koja nije lako svarljiva. Preporučuje se da se ova namirnica konzumira u malim količinama, posebno ljudima koji imaju osetljive stomake.
Još jedan rizik je alergija na cvetove biljke, koja može da izazove kožne reakcije kod nekih ljudi.
Zbog mogućnosti negativnog uticaja na zdravlje, preporučuje se da se pre konzumiranja jerusalimske artičoke konsultuje lekar ili nutricionista.
Jerusalimska artičoka: Alergije
Jerusalimska artičoka (Helianthus tuberosus) je korenasto povrće koje se često koristi u kulinarstvu i alternativnoj medicini. Međutim, kao i kod svih namirnica, moguće su alergijske reakcije na ovo povrće.
Simptomi alergijskih reakcija na jerusalimsku artičoku uključuju svrab u ustima, oticanje usana, jezika ili ždrela, osip i crvenilo kože, astmu, proliv i grčeve u stomaku, kao i mučninu. U nekim slučajevima, reakcije mogu biti ozbiljnije i, ako se pojave simptomi poput nagle slabosti, otežanog disanja ili gušenja, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Ako ste alergični na pelud suncokreta ili drugih biljaka iz porodice Asteraceae, verovatno biste trebali izbegavati konzumiranje jerusalimske artičoke. Takođe, pre nego što uvedete ovaj sastojak u svoju ishranu ili lečenje, preporučuje se da se posavetujete sa svojim lekarom ili alergologom, posebno ako ste alergični na druge namirnice ili lekove.
Jerusalimska artičoka: Različite vrste koje postoje
Jerusalimska artičoka ili topinambur je jestivo korenasto povrće koje se sve više uzgaja i koristi u ishrani. Postoji nekoliko vrsta Jerusalimske artičoke, od kojih su najpoznatije Helianthus tuberosus i Helianthus strumosus.
Helianthus tuberosus, takođe poznat kao prava artičoka, ima gorak ukus i može biti teško svarljiv za neke ljude. Međutim, ona je najbolja za industrijsku upotrebu i pravljenje ulja.
Helianthus strumosus, poznata kao kornjačača, ima slađi ukus i redovno se koristi u ishrani. Ova vrsta se takođe koristi i u lekovite svrhe.
Druga vrsta koja se često pominje je Helianthus maximilianii, koja se može koristiti i kao dekorativna biljka.
Bez obzira na vrstu, Jerusalimska artičoka ima brojne zdravstvene beneficije, uključujući regulisanje šećera u krvi, podršku digestivnom sistemu, smanjenje rizika od srčanih bolesti i jačanje imunog sistema. Stoga, ova biljka može biti odličan dodatak ishrani svima koji žele da održe zdrav životni stil.
Jerusalimska artičoka: Kada je najbolje jesti
Jerusalimska artičoka, takođe poznata kao topinambur ili zemljani badem, je povrće koje se često konzumira tokom zime. Ipak, najbolje je jesti je od kasne jeseni do ranog proleća, kada je najslađa. Tada se korijenje skuplja nakon prvog mraza, što poboljšava njegov ukus i teksturu.
Ovo korisno povrće se može jesti kao prilog, u čorbama ili kao osnova za umake. Ono je takođe odličan izvor inulina, vrste vlakana koja pomažu u održavanju zdrave crevne flore i regulišu nivo šećera u krvi.
Jerusalimska artičoka je takođe bogata vitaminom C, kalijumom i gvožđem, pa je dobar izbor za one koji žele da poboljšaju imunitet. Međutim, konzumiranje velikih količina može dovesti do gasova i nadutosti, pa treba biti oprezan sa količinama koje unosite. Umerena konzumacija će pružiti mnoge zdravstvene i nutritivne prednosti, bez neželjenih nuspojava.
Jerusalimska artičoka: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Jerusalimska artičoka, takođe poznata kao topinambur, jeste povrće koje je postalo sve popularnije u poslednje vreme zbog svojih izvrsnih zdravstvenih benefita. Ako ste nabavili ovu namirnicu, pitanje koje se postavlja je kako je najbolje skladištiti i koliko dugo može da stoji.
Kada je reč o čuvanju Jerusalimske artičoke, najbolje ju je držati na hladnom i suvom mestu. Preporučuje se da se drži u frižideru na temperaturi od 5-8 stepeni Celzijusa. Vrhovi se mogu ostaviti na povrću jer će ih štititi od isušivanja.
Ako ste kupili veću količinu Jerusalimske artičoke, možete je držati u podrumu na temperaturi između 0 i 2 stepena Celzijusa. Nemojte je držati u vrećama ili plastičnim kesama jer će tako brže da se kvari.
Koliko dugo Jerusalimska artičoka može da stoji zavisi od toga koliko je sveža kada ste je kupili. U idealnim uslovima, može da traje i do mesec dana. Međutim, preporučljivo ju je potrošiti u roku od nedelju dana kako bi bila što svežija i nutritivnija.
Jerusalimska artičoka: Kako spremiti i jesti
Jerusalimska artičoka, poznata i kao topinambur, je biljka poreklom iz Severne i Centralne Amerike koja je postala popularna i u drugim delovima sveta, uključujući i Evropu. Ova biljka spada u porodicu suncokreta i ima visok nivo inulina, što znači da može biti korisna u regulisanju šećera u krvi.
Kako spremiti jerusalimsku artičoku?
Postoji nekoliko načina za pripremu jerusalimske artičoke. Možete je kuvati u slanoj vodi, peći u rerni, pržiti na tiganju ili ispeći na žaru. Kada se artičoka skuva ili ispeče, možete je iseći na tanke kriške i dodati u salatu, supu ili je koristiti kao prilog uz neko jelo.
Kako jesti jerusalimsku artičoku?
Jerusalimska artičoka ima sladak i orašast ukus, što je čini idealnim sastojkom u raznim jelima. Možete je dodati u pire od krompira, praviti čips od nje ili je servirati kao prilog uz proteinska jela. Može se jesti i sirova, iseckana na tanke kriške i dodata u salatu.
Kako god da odlučite da je pripremite, jerusalimska artičoka je ukusna i zdrava namirnica koja će ulepšati vaš jelovnik.
Jerusalimska artičoka: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju jerusalimska artičoka, veličina porcije varira u zavisnosti od osobe i njenih individualnih potreba i preferenci. Međutim, opšte pravilo je da jedna porcija sastoji od oko 150-200 grama ovog povrća. Jerusalimska artičoka je relativno niskokalorična namirnica, pa se može jesti u većim količinama, ali preporučljivo je ne preterivati, posebno ukoliko imate problema sa varenjem. Uvek je najbolje konsultovati se sa nutricionistom ili lekarom kako bi se precizno odredila odgovarajuća količina za vas.