Dojenje je jedan od ključnih aspekata ranog razvoja novorođenčeta i postavljanje temelja za zdrav rast i razvoj deteta. Kako novopečene majke ulaze u svet roditeljstva, jedno od čestih pitanja koje se neretko postavlja je koliko dugo treba dojiti i koliko vremena treba provesti na svakoj dojci tokom jednog dojenja. Kroz ovaj blog post, podelićemo sa vama neke smernice, savete i informacije koje će vam pomoći da navigirate kroz proces dojenja i osigurate najbolju ishranu za vašu bebu.
Preporučeno vreme dojenja: Smernice i značaj
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje ekskluzivno dojenje tokom prvih 6 meseci života bebe, nakon čega se dojenje može nastaviti uz postepeno uvođenje odgovarajuće i sigurne dopunske hrane do uzrasta od 2 godine ili duže, u skladu sa željama majke i deteta. Ali kad je reč o trajanju pojedinačnog dojenja, nema striktne formule koliko dugo treba dete držati na jednoj dojci. Dete bi trebalo da doji onoliko koliko mu je potrebno da se zasiti, što može varirati od jednog dojenja do drugog.
Većina stručnjaka savetuje da se bebi dozvoli da doji koliko god želi na jednoj strani pre nego što je ponudite drugu dojku. Obično, ovo može da varira između 10-20 minuta, ali postoje bebe koje će završiti dojenje puno brže ili će možda želeti da doje duže. Važno je pratiti znakove da je vaša beba zasita, kao što su usporavanje sisanja, puštanje dojke ili zaspivanje.
Prepoznavanje signala zasićenosti kod bebe
Deca su različita i svako dijete ima svoj ritam dojenja. Za novopečene roditelje može biti izazov prepoznati kada je beba dovoljno jela. Bebe obično pokazuju znake zasićenosti tokom ili nakon dojenja, kao što su opuštanje ruku i nogu, smirenije pokrete i zadovoljni izgled. Neki mališani čak mogu pustiti dojku i okrenuti glavu od nje.
Ukoliko dojenje potraje predugo na jednoj strani to može uzrokovati nepotrebno prejedanje ili nelagodnost kod deteta. Sa druge strane, prekratko dojenje na jednoj dojci pre prelaska na drugu može dovesti do toga da beba prima više prednjeg mleka bogatog laktozom, a manje masnijeg zadržanja mleka bogatog kalorijama, što može rezultirati brzim, kratkim obrocima i čestom gladnošću.
Dojenje na zahtev u odnosu na ustaljeni raspored
Dojenje na zahtev znači hranjenje bebe kada god to ona traži i koliko dugo želi. Ova praksa pomaže u uspostavljanju dobre proizvodnje mleka i omogućava bebama da utvrde vlastiti ritam obroka. Naspram dojenja na zahtev, postavljanje striktnog rasporeda dojenja može predstavljati izazov za mnoge majke i ne preporučuje se, jer može ometati prirodne signale gladi koje beba pokazuje, kao i uticati na proizvodnju majčinog mleka.
Međutim, neke majke mogu naći da im raspored sa aproximativno dogovorenim vremenima dojenja unosi red u dan i pomaže da se bolje organizuju. Važno je naći balans koji odgovara i majci i detetu, imajući uvek na umu da bebine potrebe za hranjenjem mogu varirati iz dana u dan.
Uticaj dojenja na bebinu težinu i rast
Pravilno dojenje ima ključnu ulogu u održavanju zdravog rasta i razvoja bebe. Pedijatri često koriste rast i povećanje težine kao glavne pokazatelje da li beba dobija dovoljno hrane kroz dojenje. Ako beba redovno prima dovoljno mleka tokom dojenja, težina bi trebalo da raste prema unapred definisanim rastućim krivama.
Ukoliko primetite da vaša beba ne dobija na težini kako se očekuje ili ukoliko ima znakova dehidracije, važno je obratiti se lekaru. Stručnjak može proceniti tehniku dojenja, poziciju tokom dojenja i vremenski interval dojenja, te dati savete kako da se poboljša unos mleka.
Saveti za efikasno dojenje i postizanje balansa
Za efikasno dojenje ključno je pronaći udobnu poziciju za dojenje, voditi računa o tome da beba pravilno hvata dojku i omogućiti joj da doji dok ne pusti dojku svojevoljno. Slušajte svoje dete i svoje telo. Ako dojenje postane bolno ili neprijatno, obratite se savetniku za dojenje ili lekaru.
Ne zaboravite na važnost ishrane i hidratacije za majku, jer to direktno utiče na kvalitet i kvantitet mleka. Unos dovoljno tečnosti i balansirane ishrane pomoći će vam da održite energiju i proizvodnju mleka.
Zaključak je da nema “jedne veličine koja odgovara svima” kada je reč o dojenju. Najvažnije je pratiti potrebe vaše bebe i osigurati da oba – majka i beba – imaju prijatno iskustvo. Sa vremenom, razvijanje ritma koji odgovara oboma biće prirodniji proces, i dojenje će postati još jedan lep aspekt roditeljstva.