Aronija, takođe poznata kao crni plodovi, je bobica iz porodice ruža koja se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu. Ova bobičasta voćka je prepuna antioksidanata, vitamina i minerala, a kalorična vrednost joj je niska. U ovom članku ćemo istražiti nutritivnu vrednost aronije, njene koristi po zdravlje i kako je uključiti u ishranu.
Aronija: Nutritivna tablica
Energetska vrijednost: 47 kcal/100 g
Masti: 0,7 g
Ugljikohidrati: 11,5 g
Šećeri: 5,5 g
Vlakna: 4,1 g
Proteini: 1 g
Natrij: 1 mg
Kalij: 214 mg
Kalcij: 25 mg
Magnezij: 15 mg
Željezo: 0,6 mg
Vitamin C: 21,4 mg
Aronija: Proteini (sadržaj proteina)
Aronija je superhrana koja obiluje proteinima, koji su ključni za izgradnju mišića i održavanje zdravlja. Sadržaj proteina u aroniji varira od 1 do 2.5 grama po 100 grama voća, što je odlično za one koji tragaju za biljnim izvorima proteina. To je posebno značajno za vegane i vegetarijance, koji se oslanjaju na biljne izvore proteina kako bi zadovoljili svoje dnevne potrebe. Uz to, proteini u aroniji pomažu u održavanju zdrave kose i kože, jačaju imunitet i povećavaju energiju. Ukratko, aronija je savršen dodatak vašoj ishrani ukoliko želite da unesete više proteina i ostanete zdravi.
Aronija: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Aronija je voće koje je relativno niska u količini ugljenih hidrata, što je dobra vest za one koji se pridržavaju određenih dijeta ili jednostavno žele da smanje unos šećera. Jedna čaša aronije od 100 grama sadrži samo oko 13 grama ugljenih hidrata, od kojih je većina vlakana. Ovo znači da aronija može pomoći u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa. Međutim, kao i kod bilo koje namirnice, važno je uključiti aroniju u uravnoteženu ishranu kako bi se osiguralo dobijanje svih hranjivih materija koje telo treba.
Aronija: Masti (sadržaj masti)
Aronija je superhrana bogata antioksidantima, vitaminima i mineralima, ali njen sadržaj masti nije zanemarljiv. Aronija ima vrlo nizak procenat masnoća, samo oko 1%, što znači da je idealna za one koji se brinu o svojoj liniji. Osim toga, sadrži zdrave masne kiseline, pre svega omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje su korisne za srce, mozak i imunitet. Međutim, ako se konzumira u velikim količinama, aronija može da poveća nivo šećera u krvi, tako da je važno da se odmeri njen unos. Sve u svemu, aronija je zdrav dodatak ishrani sa niskim sadržajem masti i brojnim blagodetima po zdravlje.
Aronija: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Aronija je mala, tamnoljubičasta bobica koja je prepuna vitamina i minerala. Ova čudesna voćka obiluje vitaminom C, vitaminom K i vitaminom B kompleksa koji su od vitalne važnosti za zdravlje organizma. Aronija je ispunjena mineralima poput željeza, cinka, magnezijuma i kalijuma koji su neophodni za funkcionisanje ćelija. Pored toga, aronija sadrži i flavonoide koji su jaki antioksidansi koji pomažu u sprečavanju upale i oštećenja ćelija. Svi ovi nutrijenti čine aroniju zdravom i hranljivom voćkom koju biste trebali da uvrstite u svoju ishranu.
Aronija: Kalorije (sadržaj kalorija)
Aronija je izuzetno zdrava voćka koja se može konzumirati u različitim oblicima – sveža, sušena, kao sok, džem ili čaj. Ova voćka je niskokalorična, s obzirom na to da sadrži samo 65 kalorija na 100 grama. Takođe je bogata vlaknima, vitaminom C, antocijaninima i drugim zdravim nutrijentima. Uz to, aronija ima visok sadržaj antioksidanasa, što je čini idealnom za borbu protiv upala i smanjenje rizika od različitih bolesti. Dakle, aronija je odličan izbor za sve koji žele da uživaju u ukusnom voću bez prevelikog unosa kalorija.
Aronija: Benefiti za zdravlje
Aronija se često naziva i “super voćem” zbog svojih brojnih blagotvornih svojstava za zdravlje. Bogata je antioksidantima, vitaminima i mineralima, što je čini idealnom za poboljšanje imuniteta i borbu protiv raznih bolesti.
Osim toga, aronija ima antiinflamatorna svojstva, zbog čega je dobra za regulisanje krvnog pritiska i smanjenje upala u organizmu. Njena konzumacija pomaže u sprečavanju srčanih bolesti, dijabetesa i raka.
Aronija takođe ima pozitivan efekat na rad mozga, memoriju i koncentraciju. Takođe, njena antioksidantna svojstva pomažu u održavanju zdravlja očiju i smanjenju rizika od katarakte.
Ukoliko želite da poboljšate svoje zdravlje, uključite aroniju u svoju ishranu. Dodajte je u voćne salate, smutije ili napravite ukusni džem. Imajte na umu da je aronija vrlo kisela, pa se može jarko obojiti. Svakako je najbolje koristiti je u umjerenim količinama.
Aronija: Rizici za zdravlje
Iako rezultati mnogih istraživanja pokazuju brojne zdravstvene prednosti konzumiranja aronije, postoje i određeni rizici koji se moraju uzeti u obzir. Pre svega, treba imati u vidu da ova bobica sadrži tvari koje mogu smanjiti krvni pritisak i uticati na različite lekove koje pacijenti uzimaju radi lečenja različitih oboljenja. Stoga, ukoliko uzimate bilo kakve lekove, pre konzumiranja aronije obavezno konsultujte svog lekara.
Takođe, aronija sadrži i oksalate koji mogu povećati rizik od nastanka bubrežnih kamenaca kod ljudi koji već imaju problema sa njima. Zbog toga, preporučuje se da osobe koje već imaju problema sa bubrezima konsultuju svog lekara pre konzumiranja aronije.
Konačno, potrebno je biti oprezan sa količinom konzumirane aronije. Iako je ova bobica bogata antioksidansima i drugim hranjivim tvarima, prekomerno konzumiranje može izazvati neželjene efekte kao što su dijareja, mučnina i povraćanje. Stoga, uvek treba konzumirati aroniju u umjerenim količinama. U svakom slučaju, najbolje je konsultovati lekara ili nutricionistu pre uvođenja aronije u svoju ishranu kako bi se izbegli potencijalni rizici za zdravlje.
Aronija: Alergije
Aronija je voće koje je poznato po svojim antioksidativnim svojstvima i svom pozitivnom uticaju na zdravlje. Međutim, mnogi ne znaju da aronija takođe može pomoći kod alergija.
Aronija sadrži velike količine flavonoida, posebno antocijana, koji su poznati po svom antiinflamatornom efektu. Ovi spojevi mogu pomoći smanjiti upalu i iritaciju koja se javlja kod alergijskih reakcija.
Aronija takođe pomaže u održavanju zdravog imunološkog sistema, što može pomoći u sprečavanju alergijskih reakcija. Osim toga, aronija može pomoći u smanjenju histamina u organizmu, što je ključno za kontrolu alergija.
Zato, ako ste alergični na polen, prašinu ili nešto drugo, razmislite o dodavanju aronije u svoju ishranu. Može vam pomoći u borbi sa simptomima alergija i na taj način poboljšati vaš kvalitet života.
Aronija: Različite vrste koje postoje
Aronija je biljka koja se može pronaći u više vrsta koje se razlikuju po visini, veličini ploda i boji ploda. Najčešće vrste aronije su crnojagodičasta aronija (Aronia melanocarpa), crvenojagodičasta aronija (Aronia arbutifolia) i ljubičastojagodičasta aronija (Aronia prunifolia). Crnojagodičasta aronija je najpoznatija i najraširenija, a njeni plodovi su tamnoljubičasti do crni. Crvenojagodičasta aronija ima crvene plodove koji su manji u odnosu na crnojagodičastu aroniju, dok su plodovi ljubičastojagodičaste aronije ljubičaste boje i takođe manji u odnosu na plodove crnojagodičaste aronije. U poslednje vreme, sve popularnija postaje i srebrnolist aronija (Aronia x prunifolia ‘Iroquois Beauty’) koji se odlikuje svetlim i uočljivim lišćem. Bez obzira na to koju vrstu odaberete, aronija je izuzetno zdrava biljka bogata antioksidantima i može biti odličan dodatak ishrani.
Aronija: Kada je najbolje jesti
Najbolje je da aroniju jedemo u periodu od jula do septembra kada je sveža i kada najviše odgovara našem organizmu. Aronija se može jesti sirova ili kuvana, a najukusnija je u kombinaciji sa drugim voćem u smutijima, jogurtu ili u poslasticama.
Kada se aronija ne može naći sveža, može se konzumirati u sušenom, prahu ili soku. Međutim, treba obratiti pažnju na količinu koju unosimo, jer ovo voće može imati i kontraindikacije kod nekih zdravstvenih stanja.
U svakom slučaju, aroniju treba uvrstiti u svoju ishranu jer će pomoći u jačanju imuniteta, smanjenju krvnog pritiska, smanjenju šećera u krvi, poboljšanju cirkulacije i smanjenju upala u organizmu.
Aronija: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Aroniju najbolje čuvajte na mračnom i suvom mestu, najbolje u zamrzivaču ili tegli s poklopcem na sobnoj temperaturi. Ako je čuvate u frižideru, ne bi trebalo da stoji duže od nedelju dana.
Pre zamrzavanja, obavezno je operite i osušite, a potom smestite u vrećice za zamrzavanje ili plastične posude s poklopcem.
U zamrzivaču, aronija može da stoji do godinu dana. Međutim, nakon što je izvadite iz zamrzivača i odmrznete, konzumirajte je u što kraćem roku kako bi u potpunosti zadržala svoj ukus i blagodeti.
Uz pravilno čuvanje, aronija može postati stalni deo vašeg zdrave ishrane.
Aronija: Kako spremiti i jesti
Postoji mnogo načina na koje možete da dodate aroniju vašoj ishrani. Možete da je jedete sirovu, da je iskoristite za pravljenje džemova, sokova ili čajeva, da je dodate u smoothie ili da je dodate u salatu.
Jedan od popularnih načina da uključite aroniju u vašu ishranu jeste kroz dodavanje suvih bobica u smoothie ili u granolu za doručak. Takođe, možete da probate i marmeladu ili džem od aronije.
Ako prelazite na prirodnu ishranu, aronija može da bude odličan dodatak vašem jelovniku. Probajte da koristite aroniju u vašoj ishrani i uživajte u njenim brojnim zdravstvenim benefitima.
Aronija: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Aronija je veoma zdrava namirnica, a veličina porcije zavisi od osobe do osobe i njenih nutritivnih potreba. Preporučena dnevna doza aronije je oko 30-60 grama, odnosno jedna do dve manje šake. Međutim, veličina porcije može biti smanjena ili povećana u zavisnosti od ciljeva osobe. Takođe, važno je napomenuti da aronija može biti konzumirana u različitim oblicima, kao sveža ili osušena, sok ili čaj od aronije, pa se takođe treba pridržavati preporuka za veličinu porcije za svaki oblik aronije ponaosob.