Bagel je ukusan kruščić jarkih boja i karakterističnog rupičastog oblika koji je izvor energije i zadovoljstva za ljubitelje peciva širom sveta. Iako je poznat po svojoj visokoj kaloričnoj vrednosti, bagel predstavlja i značajan izvor ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i vitamina i minerala. U ovom članku ćemo se baviti nutritivnom vrednošću bagela, kao i benefitima koji proističu iz njegovog konzumiranja za zdravlje, kako biste mogli da donesete svesnije izbore kada je u pitanju ishrana.
Bagel: Nutritivna tablica
Za 100 grama Bagela, energija iznosi 274 kcal. Od toga, masti čine 2,5 grama, zasićene masne kiseline 0,5 grama, ugljeni hidrati 54,6 grama, od kojih su šećeri 7,8 grama, vlakna 2,2 grama, a proteini 10,1 grama. Takođe, Bagel sadrži 0,9 grama soli.
Bagel: Proteini (sadržaj proteina)
Bagel je ukusno pecivo koje je bogato ugljenim hidratima, ali ne i proteinima. Ukratko, jedan bagel sadrži oko 10 grama proteina što nije dovoljno da zadovolji dnevne potrebe organizma. Uprkos tome, postoji nekoliko načina da bagelu dodate hranljive namirnice bogate proteinima kao što su humus, puter od kikirikija ili tunjevina. Takođe, izborom punog zrna brašna bagel će biti bogatiji vlaknima i proteinima. Ukoliko ste u potrazi za zdravijim i proteinima bogatijim izborom, razmislite o pečenju integralnih pogača uz dodatak semena kao što su susam ili lan.
Bagel: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Pored toga što je ukusan, bagel sadrži i značajnu količinu ugljenih hidrata. U jednom prosečnom komadu može biti do 50 grama ugljenih hidrata, što može biti više nego što neke osobe trebaju uneti u jednom obroku. Zato se dijabetičarima i osobama koje žele da održe stabilan nivo šećera u krvi preporučuje da umesto bagela biraju druge opcije, kao što su integralni hleb ili žitarice, koje sadrže nižu količinu ugljenih hidrata i veću količinu vlakana.
Bagel: Masti (sadržaj masti)
Važno je napomenuti da bagel sadrži dosta masti. Na primer, običan kroasan bagel sadrži oko 11 grama masti po komadu, što je gotovo polovina dnevnog unosa preporučene količine. Međutim, postoje i zdravije varijante koje imaju manje masti, kao što su bageli od integralnog brašna ili s dodatkom povrća. Uz sve to, važno je paziti na porcije i kombinovati ih sa drugim zdravim namirnicama kako bi se održala uravnotežena ishrana.
Bagel: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Bagel je kruh koji se tradicionalno priprema od kvasca, a često se oblikuje u obliku prstena. Osim što je ukusan, bagel takođe sadrži brojne vitamine i minerale koji pomažu u održavanju zdravlja. Na primer, bagel obično sadrži vitamine B skupine, uključujući tiamin, riboflavin i niacin, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju. Takođe sadrži minerale poput kalcijuma, gvožđa i selena, koji su od vitalnog značaja za zdrave kosti i imunitet. Međutim, važno je napomenuti da bagel takođe može biti bogat kalorijama i ugljenim hidratima, pa bi trebalo da se konzumira umjereno i u sklopu uravnotežene ishrane.
Bagel: Kalorije (sadržaj kalorija)
Bagel je komad pečenog testa koji se tradicionalno konzumira u jevrejskoj kuhinji. Sadržaj kalorija u jednom bagelu zavisi od veličine i sastava testa. Jedan klasični bagel od pšeničnog brašna sadrži oko 300 kalorija. Međutim, bageli mogu biti i veći i obogaćeni različitim sastojcima poput semenki, cimeta, čokolade i drugih začina, što povećava njihov sadržaj kalorija. Zanimljivo je i to da neki bageli sadrže više od 600 kalorija. Stoga, ako ste na režimu ishrane ili pratite unos kalorija, važno je da pažljivo pratite količinu i vrstu bagela koje konzumirate.
Bagel: Benefiti za zdravlje
Bagel, omiljeni obrok mnogih, zapravo ima neke koristi za zdravlje koje možda niste znali. Kao prvo, bagel može biti dobar izvor ugljenih hidrata, što je korisno za energiju i osnovno funkcionisanje organizma. Međutim, treba paziti s količinom, jer preterana konzumacija ugljenih hidrata može dovesti do naglog povećanja šećera u krvi.
Što se tiče vlakana, zdrave komponente koja pomažu u održavanju probave, nisu svi bageli stvoreni jednako. Oni koji su napravljeni od celog zrna su najbolji izvor vlakana. Takođe, bageli od celog zrna sadrže više hranljivih sastojaka, vitamina i minerala od bagela od belog brašna.
Postoje i bageli s niskim sadržajem masnoća koje možete pronaći u prodavnicama. Ti bageli neće biti istog ukusa kao tradicionalni bageli, ali su mnogo zdraviji.
Konačno, treba napomenuti da preterivanje u svemu nije dobro za zdravlje. Umerena konzumacija bagela, posebno onih od celog zrna, može se uklopiti u zdravu ishranu.
Bagel: Rizici za zdravlje
Bagel je vrsta peciva koje se sve češće konzumira u različitim delovima sveta, a posebno u SAD-u. Međutim, iako može biti vrlo ukusan, bagel nosi neke zdravstvene rizike koje bi trebalo imati na umu.
Prvo, bageli sadrže dosta ugljenih hidrata, često su prerađeni i veštački zaslađeni, što može dovesti do povećanog rizika od dijabetesa i gojaznosti.
Takođe, većina bagela napravljena je od belog brašna, koje je siromašno hranljivim materijama. Ovo može dovesti do povećanog rizika od srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i drugih hroničnih bolesti.
Konačno, bageli se često poslužuju uz namaze i sir koji mogu dodati značajnu količinu masti i soli u ishranu.
Iako možete uživati u bagelima s vremena na vreme, važno je birati ih pažljivo i ne preterivati s njihovom konzumacijom kako biste održavali zdravu ishranu.
Bagel: Alergije
Najčešće alergije povezane sa bagelom su alergije na gluten, jaja i mlečne proizvode, kojih ima u sastavu bagela. Osobe sa ovim alergijama moraju biti oprezne u konzumiranju bagela i pažljivo proučiti sastojke kada naručuju ili kupuju bagel. Postoje i bezglutenske opcije bagela koje su sigurne za one koji su intolerantni na gluten.
Alergijske reakcije mogu biti blage, kao što su svrab i osip, ili teške, poput anafilaksije, koja može biti opasna po život. Osobe sa ozbiljnim alergijama na bagel trebaju biti opreznije i držati sa sobom epinefrin u slučaju anafilaktičkog šoka.
Ukratko, bagel je ukusno pecivo, ali za osobe sa alergijama može biti opasno. Važno je da ovi ljudi budu pažljivi u proceni i izboru hrane, kao i da imaju na umu svoje alergije prilikom naručivanja bagela u restoranu ili kupovini u prodavnici.
Bagel: Različite vrste koje postoje
Najpoznatiji tip bagela je tradicionalni, koji se pravi sa pšeničnim brašnom, slanom vodom, kvascem i šećerom. Međutim, postoje i druge vrste bagela, kao što su bageli napravljeni od raženog brašna, bageli sa svežim začinima ili voćem, kao i bageli sa različitim punjenjima.
Bageli sa susamom ili maka su verovatno najpopularniji posle tradicionalnih bagela. Ova vrsta bagela se priprema sa susamovim sjemenkama ili makom koji se posipaju po površini my samskog dela kore. Ova vrsta bagela daje bogat i aromatičan ukus, uz praznine u sredini koje čine bagel posebnim.
Bageli koji sadrže razne voćne ukuse, kao što su brusnica, jagoda, borovnica i kajsija, takođe su sve popularniji u poslednjih nekoliko godina. Oni se uglavnom prave sa dodatkom suvog voća ili voćne marmelade, što im daje specifičan ukus i svežinu.
Bez obzira na to koju vrstu bagela preferirate, svaki od njih će vam dati ogroman izbor ukusa koji će zadovoljiti vaše želje. Dakle, isprobajte različite vrste bagela i pronađite onu koja će udovoljiti vašem ukusu.
Bagel: Kada je najbolje jesti
Svakako je dobro znati kada je najbolje jesti bagel da bi se najbolje iskoristile hranljive vrijednosti ovog popularnog jela. Bageli su obično bogati ugljenim hidratima i mogu imati dosta kalorija ako se ne jedu sa umjerenosti.
Dakle, najbolje vrijeme za konzumiranje bagela je ujutro, prije ili poslije treninga ili aktivnosti. Ovo vrijeme dana je idealno jer su bageli bogati ugljenim hidratima, što znači da će Vam dati energiju za dnevne aktivnosti i pomoći Vam da se osjećate siti do ručka.
Međutim, ako želite da smršate ili gledate da održavate nisku razinu kalorija u toku dana, trebate biti oprezni sa bagelima. Jedna opcija je da jedete polovinu bagela, a druga opcija je da birate bagel od integralnog brašna koji ima manje kalorija od običnih bagela. Takođe, dobro je da pratite sastojke bagela i birate one koji su zdraviji, kao što su bageli sa zdravim sjemenkama ili bageli sa manje soli.
Svakako, ne treba odustati od bagela, samo potrebno je paziti na količinu i vrijeme konzumiranja. Tako ćemo najbolje uživati u ovom ukusnom pecivu.
Bagel: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Bagel je ukusno pecivo koje se može naći u gotovo svakoj pekari. Međutim, ponekad kupimo više nego što nam treba, pa se postavlja pitanje kako sačuvati svežinu i tražiti optimalni način skladištenja.
Najbolje je držati bagel u vazdušnoj posudi za hranu ili u njoj zamotan u plastičnu foliju. Važno je da ga čuvate na sobnoj temperaturi i da izbegavate izlaganje direktnom svetlu i vlazi. Takođe treba da znate da se bagel može skladištiti u frizu i da će tako sačuvati svoj ukus do nedelju dana. Nakon tog perioda, bagel se postepeno suši i gubi svežinu.
Kada želite ponovo da uživate u bagelu, treba ga odmrznuti na sobnoj temperaturi ili u mikrotalasnoj rerinici. Ipak, odmrzavanje u mikrotalasnoj rerinici može dovesti do toga da bagel postane gnjecav i mekan, tako da je najbolje koristiti ovaj metod samo ako vam je brzo potreban.
Ukoliko pažljivo čuvate bagel, možete da ga uživate u njegovom izvornom ukusu čak i nakon nekoliko dana.
Bagel: Kako spremiti i jesti
Da biste pripremili bagel, morate prvo da umesite testo sa brašnom, kvascem, solju i šećerom. Zatim ostavite testo da se diže oko sat vremena, a zatim oblikujete male kuglice, probušite rupe u sredini i ostavite ih da se dižu još 20-30 minuta. Nakon toga, kuvajte ih u slanoj vodi, a zatim ih pecite u rerni na 220°C oko 20 minuta.
Kada su gotovi, možete ih jesti samostalno ili ih naštrcavati različitim nadjevima, u zavisnosti od vašeg ukusa. Krem sir, losos, razne vrste sira, pašteta od živine, avokado i jaja – sve su to popularni dodaci koji idu sa bagelom.
Bagel može biti izvrstan izbor za doručak, ručak ili večeru, a sa pravim sastojcima, izborima i pravilnom pripremom, ova peciva mogu biti ukusna i hranljiva opcija za svakoga. Probajte sami napraviti, eksperimentišite sa ukusima i što pre vam želimo da probate fantastičnu kombinaciju bagela i omiljenu nam kombinaciju ukusa.
Bagel: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Bagel je pecivo koje izgleda nevino, ali može brzo postati neprijatelj našeg tela. Jedna porcija bagela trebalo bi da bude oko 70 grama, što odgovara veličini očišćene pesnice. Međutim, mnoge prodavnice nude daleko veće porcije koje mogu biti teške i do 300 grama. Ovo znači da jedan bagel može imati oko 400 kalorija, što je jednako kao da pojedemo tri kriške hleba. Stoga je bolje podeliti bagel sa nekim ili se odlučiti za manju veličinu kada kupujemo u prodavnici. Kod kuće, uvek možemo iseći bagel na pola ili četvrtine i staviti u zamrzivač za kasnije.