Breskva predstavlja omiljeno letnje voće i idealna je za osveženje u vrelim danima. Pored toga, bogata je nutritijentima i predstavlja izvrstan izvor vitamina C, vlakana i drugih hranljivih materija. Ovaj članak će vam predstaviti nutritivnu vrednost breskve, kao i brojne benefite koje breskve imaju po zdravlje, dok ćete saznati koliko kalorija sadrži jedna breskva. Pročitajte više o ovom ukusnom i zdravom voću.
Breskva: Nutritivna tablica
Nutritivne vrijednosti za 100g breskve:
Energetska vrijednost: 39 kcal
Masti: 0,3g
Ugljikohidrati: 10g
Vlakna: 1,5g
Šećeri: 8g
Proteini: 0,9g
Kalcij: 6mg
Željezo: 0,3mg
Magnezij: 9mg
Fosfor: 26mg
Kalij: 190mg
Vitamin C: 6,6mg
Folna kiselina: 4μg
Breskva: Proteini (sadržaj proteina)
Breskva, kao voće iz porodice ruža, bogata je vitaminom C, vlaknima i antioksidantima, ali njen sadržaj proteina nije tako značajan. U jednoj srednje velikoj breskvi (oko 150 gr), nalazi se oko jedan gram proteina. Ipak, kombinovanjem bresaka sa drugim izvorima proteina kao što su jogurt, mleko, orašasti plodovi i semenke, može se napraviti zdrav i ukusan obrok kako bi se zadovoljila potreba za proteinima. Dodatno, breskva svojim slatkim ukusom može decentno poboljšati ukus različitih proteinskih napitaka i šejkova.
Breskva: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Breskva je ukusna letnja voćka koja je poznata po svom slatkom ukusu i sočnosti. Ugljeni hidrati predstavljaju značajan nutritivni sastojak breskve, pri čemu jedno srednje voće od oko 150 grama sadrži oko 17 grama ugljenih hidrata. Međutim, breskva sadrži uglavnom prirodne šećere, poput fruktoze i glukoze, što znači da ima nizak glikemijski indeks. Ova kombinacija čini breskvu idealnom za dijetalni režim ishrane i kontrolu nivoa šećera u krvi. Takođe, breskva je izvor vlakana koja pomažu u regulisanju probave i smanjenju apetita. Zbog svega navedenog, breskva je savršen izbor kao zdrava užina ili dodatak svakodnevnoj ishrani.
Breskva: Masti (sadržaj masti)
Breskve su dostupne tokom leta i predstavljaju popularno voće zbog svog slatkog i sočnog ukusa. Međutim, kada se radi o sadržaju masti u breskvama, on je vrlo nizak. Ovaj plod sadrži samo 0,25 grama masti po jednoj šoljici iseckanih breskvi koje su iseckane. Većina ovih masti su zdrave nezasićene masti, koje su korisne za srce i generalno zdravlje organizma. Dakle, breskve su dostupne i zdrave opcije za one koji paze na svoj unos masti.
Breskva: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Breskva predstavlja jedan od najukusnijih i najpopularnijih letnjih voća, a ujedno i jedan od najzdravijih izvora vitamina i minerala. Osim što je vrlo ukusna, breskva je takođe bogata vitaminom A, C i K, kao i mineralima poput mangana, kalijuma, bakra i vlakana. Ovi hranjivi sastojci pomažu u jačanju imunološkog sistema, održavanju zdravlja kože, poboljšavaju probavu i smanjuju rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. Dakle, uključivanje breskve u ishranu može biti korisno za održavanje sveukupnog zdravlja i vitalnosti organizma.
Breskva: Kalorije (sadržaj kalorija)
U pogledu kalorija, breskva sadrži relativno malo energije – prosečna breskva ima oko 60 kalorija. Međutim, ovo voće je takođe bogato vlaknima i antioksidantima, što dovodi do sitosti i smanjenja apetita. Dakle, ukoliko želite da poboljšate unos nutritivnih sastojaka i poboljšate zdravlje, razmislite o uključivanju breskvi u vašu ishranu!
Breskva: Benefiti za zdravlje
Breskva je voće bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, što je čini korisnom za zdravlje na mnogo načina. Visok nivo vitamina C prisutan u breskvama, pomaže u borbi protiv infekcija i jača imuni sistem. Osim toga, njeni sastojci pomažu u smanjenju upala u organizmu i pomažu u smanjenju rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Breskva pomaže u održavanju kože hidriranom i zdravom zahvaljujući vitaminu A i E. Sadrži prirodni šećer, što je čini zdravijom alternativom za slastice. Takođe, breskva je dobar izvor vlakana, što reguliše probavni sistem i sprečava zatvor. Uz sve ovo, breskva je niskokalorično voće, pa je idealna za sve one koji žele da održe ravnotežu u ishrani, kao i za dijetetske režime.
Breskva: Rizici za zdravlje
Breskva je ukusan i zdrav sastojak mnogih jela, ali kao i kod drugog voća, postoje određeni rizici koji su povezani sa njenom konzumacijom. Prvi rizik je Aflatoksin, koji se može naći u breskvama koje se uzgajaju u toplim i vlažnim područjima. Ovaj toksin je kancerogen i može izazvati ozbiljne probleme sa jetrom.
Drugi rizik je prisustvo pesticida i drugih hemikalija. Breskve se često tretiraju pesticidima i herbicidima tokom procesa uzgajanja, što može ostaviti opasne ostatke na voću. Redovito pranje breskvi nije dovoljno za uklanjanje ovih supstanci, tako da je najbolje kupovati organski uzgojeno voće.
Konačno, treba biti oprezan u konzumiranju breskvi ako imate alergiju na voće kao što su kajsija ili marelica, jer sadrže slične proteinske strukture. Simptomi alergije na breskve mogu uključivati svrab, oticanje usana ili otežano disanje.
Ovi rizici ne bi trebali obeshrabriti konzumaciju breskvi, već samo upućuju na potrebu da budemo pažljivi i odgovorni kada biramo i jedemo ovo ukusno voće.
Breskva: Alergije
Breskva je veoma zdrav i hranljiv sastojak, ali neki ljudi mogu biti alergični na ovaj plod. Simptomi alergije na breskvu mogu se javiti brzo nakon konzumiranja, a mogu uključivati oticanje lica i grla, svrab, pretjerano kijanje, kašalj i kožne reakcije poput osipa ili crvenila. Kod nekih osoba, konzumiranje breskve može dovesti do ozbiljnijih alergijskih reakcija, poput anafilaksije, što je opasno po život.
Alergija na breskvu može biti uzrokovana trima faktorima: proteini u plodu, okolina u kojoj se breskve uzgajaju i prethodna izloženost drugim vrstama hrane ili peludi. Osobe koje su alergične na breskvu, takođe bi mogle biti osetljive na druge voćke iz iste porodice poput kajsija, nektarina , šljiva i trešanja. Za osobe koje su alergične na breskve, savetuje se da izbegavaju sve vrste namirnica koje sadrže breskve, kao i da obrate pažnju na naznačene sastojke u hrani. Ukoliko osoba posumnja da je alergična na breskvu, preporučuje se da se obrati lekaru kako bi se utvrdila tačna dijagnoza i dobili saveti za prevenciju alergija.
Breskva: Različite vrste koje postoje
Breskva je sočno voće predivnog slatkog ukusa koje je bogato nutritivnim sastojcima kao što su vitamin C, vlakna i kalijum. Postoji veliki broj različitih sorti breskve, a svaka se ističe svojim karakteristikama koje predstavljaju razliku od ostalih sorti.
Jedna od najčešćih sorti breskve koja se uzgaja je Clingstone breskva. Ona se naziva tako jer se meso breskve čvrsto drži koštice, što otežava njeno uklanjanje. Ova sorta je idealna za korišćenje u konzervama za očuvanje njenog ukusa i kvaliteta.
Druga vrsta breskve koja se često uzgaja je Freestone breskva. Kod ove sorte pulpa se lako odvaja od koštice pa je pogodna za korišćenje u kuhinji. Freestone breskve se obično koriste za pripremu džemova ili za direktnu konzumaciju.
Treća sorta koju bismo izdvojili je Donut breskva koja ima karakterističan izgled poput krofne sa rupom u sredini. Ova vrsta breskve ima prosečnu veličinu, mekano meso i slatku aromu. Donut breskve se često koriste za spremanje roštilja jer ih je lako narezati i preokrenuti tokom pripreme.
Ove tri vrste breskve samo su neke od vrsta koje postoje i svaka nudi jedinstven ukus i tipičnu primenu u kuhinji. Probajte različite sorte breskve i otkrijte svoju omiljenu!
Breskva: Kada je najbolje jesti
Breskva je voće koje je prepoznatljivo po svom slatkom ukusu i sočnoj teksturi. Međutim, kada je najbolje vrijeme da je jedete? U ovoj sezoni popularne su breskve koje su zrele u ljeto, obično u julu ili avgustu. Kada su zrele, breskve dostižu svoju najbolju kvalitetu i ukus. Kada birate breskve, obratite pažnju na njihovu boju – što su tamnije boje, to su breskve zrelije. Takođe, breskve treba da budu mekane i da imaju jak miris. Ako su previše tvrde, neće biti slatke i sočne. Uz to, breskve se možda najbolje konzumiraju kada su ohlađene, što ih čini idealnim voćem za tople ljetne dane.
Iako su breskve prilično ukusne, važno je napomenuti da su vrlo osjetljive na oštećenja. To znači da ako breskve nisu odmah pravilno pohranjene, mogu se ubrzo pokvariti. Najbolje ih je držati u frižideru na temperaturi od 2 do 4°C, a ako ih želite duže sačuvati, u zamrzivaču mogu trajati do 8 mjeseci.
Sve u svemu, breskve su odlične za potrošnju tokom ljeta kada su njihove kvalitete najbolje, a najbolje je izabrati zrele i sočne plodove te ih držati na hladnom kako bi što duže zadržale svoj ukus i svježinu.
Breskva: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Breskve su ukusan i zdrav voćni plod koji je omiljen mnogima. Međutim, važno je znati da su breskve veoma osetljive na udarce i pritisak, zbog čega ih je neophodno pažljivo čuvati kako bi duže ostale sveže.
Preporučljivo je čuvati breskve na hladnom i suvom mestu kako bi se sprečila truljenje i ubrzano sazrevanje. Idealna temperatura za skladištenje breskvi je između 1 i 5 stepeni Celzijusa, a preporučljivo je da se breskve čuvaju na otvorenoj fioci u frižideru ili u nekoj drugoj posudi koja neće oštetiti njihovu osetljivu kožicu.
Breskve se mogu držati u frižideru do pet dana, ali je važno da ih redovno pregledate i izvadite one koje su počele da trule. Takođe, breskve se mogu zamrzavati kako bi se produžio njihov rok trajanja. Najbolje je prvo ih oprati, oljuštiti i iseci na komade, a potom staviti u kesice i zamrznuti.
Ukoliko želite da breskve budu još duže sveže, preporučujemo da ih kupite u fazi kada su još uvek tvrde i zelene, a potom ih ostavite da sazru na sobnoj temperaturi. Kada postanu mekane i mirisne, tada ih prebacite u frižider kako biste ih sačuvali.
Uz ove jednostavne savete, svako može da uživa u svežim i ukusnim breskvama tokom cele sezone.
Breskva: Kako spremiti i jesti
Breskva je slatko i sočno voće koje je u sezoni u letnjim mesecima. Ovo voće je bogato vitaminima A i C, koji su od vitalnog značaja za imunitet organizma. Breskve se mogu konzumirati sirove, kuvane, pečene ili pržene, pa su savršeni sastojci mnogih jela.
U kuvanju, breskve mogu biti sastojak raznih dezerta, kao što su pite, kolači ili mus. Ukratko, da bi se breskva spremila, prvo je treba oljuštiti i narezati na kriške. Dodavanje cimeta, muskatnog oraščića i smeđeg šećera može dati poseban ukus jelu koje se priprema. Breskve se takođe mogu konzumirati sa sladoledom ili kao dodatak nekom voćnom smutiju.
Ali najbolji način da se u potpunosti uživa u ukusu breskve je kroz njihovu konzumaciju u sirovom stanju. Osim konzumiranja breskve kao voća samo po sebi, breskve se mogu dodati i u sendviče sa piletinom ili ćuretinom.
Sa svojim slatkim i sočnim ukusom, breskva je voće koje zaslužuje mesto u svakom jelovniku, a njeni nutritivni sastojci čine ga neodoljivim izborom za zdravu ishranu.
Breskva: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Breskva je ukusno, sočno i zdravo voće koje je bogato vitaminima i mineralima. Međutim, kao i kod svakog drugog voća, važno je ograničiti količinu koju jedemo. Preporučena veličina porcije breskve je jedna srednje velika voćka, koja sadrži oko 70 kalorija. Uključivanje breskve u raznoliku ishranu može pomoći u održavanju zdravlja srca, regulaciji šećera u krvi i poboljšanju varenja. Ipak, važno je ne pretjerivati i jasno pratiti veličinu porcije kako bi se izbeglo prekoračenje dnevnog unosa kalorija i šećera.