Bukovača je jedna od najpopularnijih pečuraka u svetu, kako po konzumaciji tako i po želji ljudi da je uzgajaju. Osim što je ukusna, bukovača sadrži i brojne hranjive sastojke koji su neophodni za održavanje dobrog zdravlja. U ovom članku ćemo se baviti kalorijskim sadržajem bukovače, kao i njenom nutritivnom sastavu i zdravstvenim beneficijama.
Bukovača: Nutritivna tablica
Bukovača – Nutritivna vrijednost na 100g
Energetska vrijednost: 26 kcal
Masnoće: 0.2g
– od toga zasićene masne kiseline: 0g
Ugljikohidrati: 1.1g
– od toga šećeri: 0.3g
Vlakna: 1.2g
Proteini: 2.8g
Sol: 0.01g
Bukovača: Proteini (sadržaj proteina)
Bukovača je vrsta jestivih gljiva bogata proteinima. Njihov sadržaj proteina može varirati u zavisnosti od vremena branja, uslova uzgoja i metoda pripreme. Međutim, u proseku, 100 grama bukovače sadrži oko 3,9 grama proteina. Ovo ih čini dobrom namirnicom za vegetarijance i vegane koji žele da povećaju unos proteina. Osim toga, bukovače su niskokalorična namirnica, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, što ih čini zdravim dodatkom svakodnevnoj ishrani.
Bukovača: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Bukovača je vrsta jestive gljive koja se često koristi u kulinarstvu. Njen sadržaj ugljenih hidrata je relativno nizak, što je čini idealnom namirnicom za one koji paze na unos kalorija. Sa samo 3,3 grama ugljenih hidrata na 100 grama bukovače, ova gljiva predstavlja zdrav izbor za one koji sprovode dijetu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Osim toga, bukovača sadrži proteine, vitamine i minerale, što je čini dragocenim dodatkom svakog obroka.
Bukovača: Masti (sadržaj masti)
Osim visokog sadržaja proteina, vlakana i minerala, bukovača obiluje i zdravim mastima koje mogu povoljno uticati na zdravlje srca, krvnih sudova i uopšte potpomoći zdravom mršavljenju. Masti u bukovači se uglavnom sastoje od zdravih mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina, od kojih su najvažnije oleinska kiselina i linoleinska kiselina, uz malo zasićenih masnih kiselina. Upotreba bukovače u ishrani može biti izvrsna zamena za meso, a pritom pružiti mnogo zdraviji sadržaj masti.
Bukovača: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Bukovača, poznata po svom ukusu i aromi, poseduje i izuzetno bogat sastav vitamina i minerala koji pružaju brojne koristi za zdravlje. Ova gljiva je bogat izvor vitamina B kompleksa kao što su B1, B2, B3, B5 i B6, kao i vitamina D, koji pomažu u održavanju zdrave kože, kose i noktiju, kao i u funkciji nervnog sistema. Osim toga, bukovača sadrži i minerale poput kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i kalijuma koji doprinose zdravlju kostiju, srca i krvnih sudova, kao i celokupnog organizma. Redovna konzumacija ove gljive može biti korisna za jačanje imunog sistema i prevenciju brojnih bolesti.
Bukovača: Kalorije (sadržaj kalorija)
Bukovača je gljiva koja sadrži nisku količinu kalorija i visok procenat proteina i vlakana. Na 100 grama, bukovača sadrži samo 22 kalorije, što je idealno za ljude koji paze na telesnu težinu. Ova gljiva takođe sadrži esencijalne aminokiseline, poput triptofana i lizina, koje su važne za razvoj mišića i funkciju mozga. Bukovača je takođe bogata vitaminima B kompleksa i mineralima poput kalijuma, fosfora i gvožđa, čineći je idealnom namirnicom za održavanje zdravog i uravnoteženog načina ishrane.
Bukovača: Benefiti za zdravlje
Ova gljiva sadrži antioksidante koji poboljšavaju funkciju mozga, snižavaju visok nivo holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Takođe, bukovača jača imuni sistem, smanjuje rizik od infekcija i jača zdravstveno stanje osoba sa dijabetesom. Osim toga, bukovača pomaže u održavanju zdrave kože i kose, ubrzava metabolizam i pomaže u gubitku kilograma. Ova gljiva se može dodati u razna jela, a najbolje je konzumirati je termički obrađenu, kako bi se izbegli potencijalni zdravstveni rizici. Dakle, ukoliko niste probali bukovaču do sada, vreme je da to učinite i uživate u svim njenim zdravstvenim koristima.
Bukovača: Rizici za zdravlje
Bukovača, poznata po svom bogatom ukusu i visokom sadržaju proteina, može predstavljati rizik po zdravlje ljudi. Gljiva je u stanju da apsorbuje toksine iz zemlje i vode, zbog čega je važno kupovati bukovaču od pouzdanih proizvođača i izbegavati uzimanje gljiva iz nepoznatih izvora. Takođe, bukovača sadrži aminokiselinu histidin koja može da izazove alergijske reakcije kod nekih ljudi. Osobe koje su alergične na histidin treba da izbegavaju konzumaciju bukovače, a svi ostali bi trebali da budu oprezni i umjerni u konzumiranju iste. Kada se pravilno priprema, bukovača može da bude zdrav izbor hrane, ali je važno voditi računa o njenoj potencijalnoj štetnosti kako bi se izbegli bilo kakvi zdravstveni problemi.
Bukovača: Alergije
Ako imate problema sa alergijama, možda biste trebali da razmislite o redovnom konzumiranju bukovače. Ova gljiva bogata je antioksidansima, vitaminima B grupe i mineralima poput kalijuma i gvožđa, koji su svi korisni za jačanje imunološkog sistema. Dugotrajna upotreba bukovače može smanjiti upale u telu, što može olakšati simptome alergija.
Istraživanja su takođe pokazala da ekstrakt bukovače može pomoći u smanjenju simptoma alergijskog rinitisa. Ovaj efekat pripisuje se prisustvu beta-glukana, jednog od aktivnih sastojaka u bukovači.
Preporučuje se da bukovaču koristite kao dodatak ishrani, a ne kao zamenu za lekove koje vam je propisao lekar. Uvek se posavetujte sa stručnjakom pre nego što započnete bilo koji novi režim ishrane ili uzimate dodatak ishrani, pogotovo ako imate alergijske reakcije.
Bukovača: Kada je najbolje jesti
Bukovača je jestiva gljiva koja se može naći uglavnom u jesen, iako se može naići i na nju u proleće. U zavisnosti od vremenskih uslova i klimatskih promena, period kada je bukovača najbolja za upotrebu varira. Uobičajeno je da je najbolja u oktobru i novembru, s obzirom na to da je to period kada bukovača dostiže fiziološku zrelost. Gljive ubrane u ovom periodu su najukusnije i najhranjivije.
Ako želite da budete sigurni da je bukovača u potpunosti zrela, potrebno ju je ubrati sa zemljom, dok je mlada i malo otvorena, sa unutrašnjim delovima bele boje. Prevelike gljive, koje su već postale braonkaste boje, nisu najbolje za uporebu jer su kvalitet gljive i njen ukus smanjeni. Uz to, treba imati na umu da bukovači ne odgovara previše sunca, pa se često može naći u polusenci ispod drveća, a ne direktno na suncu.
Bukovača: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Bukovača je jedna od najčešće korišćenih gljiva u kuhinji, koja ima bogat ukus i sposobnost da se uklopi sa različitim namirnicama. Uprkos tome, mnogi se često pitaju kako pravilno čuvati bukovaču, kako bi ona zadržala svoju svežinu što duže.
Ključna stvar kod čuvanja bukovače je temperatura. Ova gljiva se najbolje čuva na temperaturi od 0 do 4 stepeni, što znači da bi trebalo da je stavite u frižider čim je kupite. Međutim, ukoliko niste u mogućnosti da je držite u frižideru, čuvajte je u hladnom, tamnom i suvom mestu, poput podruma.
Bukovača se može čuvati sveža najviše 5-7 dana u frižideru, posle čega počinje da gubi svoju svežinu i ukus. Ako želite da je sačuvate duže, možete je sušiti ili zamrzavati. Sušena bukovača može da traje i do 6 meseci, dok zamrznuta može da ostane sveža i do godinu dana.
Ukoliko se odlučite za sušenje, bukovača bi trebalo da se iseče na tanke kriške i da se osuši u rerni na najnižoj temperaturi. Kada se osuši, bukovača će postati krta i lomljiva, čime će se produžiti njen vek trajanja. Kada želite da je koristite, dovoljno je da je natopite u vodi pre kuvanja.
Ukoliko se odlučite za zamrzavanje, bukovaču možete iseći na kockice ili rendati, i staviti je u plastične kese ili posude. Kada želite da je koristite, dovoljno je da je izvadite iz zamrzivača i stavite u vruću supu, čorbu ili jelo koje kuvate.
Bukovača: Kako spremiti i jesti
Preporučuje se da se bukovača prethodno opere i isjecka na komade. Nakon toga, peče se u tiganju sa maslacem ili uljem, dodajući začine po ukusu. Bukovače takođe mogu biti dodatak mnogim jelima, poput pica, špageta ili pilećeg mesa.
Za one koji žele da uživaju u blagotvornim svojstvima bukovače, preporučuje se da se konzumira sirova. Mogu se dodati salatama, namazima ili sušenim mesninama.
Bukovača je jedna od najzdravijih gljiva koje se mogu pronaći u prirodi. Njen ukus i hranljiva svojstva čine je savršenim dodatkom zdravoj ishrani.
Bukovača: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Preporučuje se da jedna osoba dnevno pojede oko 100 grama bukovače, što je otprilike jedna šaka. Međutim, ovo može varirati u zavisnosti od individualnih potreba i konzumiranja drugih namirnica. Važno je da se pridržavamo raznovrsne ishrane i da ne preterujemo u unosu bilo koje namirnice.