Spavanje je ključno za zdrav razvoj deteta, a kvalitetan san je važan i za zdravlje roditelja. Jedna od popularnih metoda navikavanja beba na samostalno uspavljivanje je “Cry It Out” (CIO) metoda, poznata i kao metoda izumiranja. Ova metoda izaziva mnogo kontroverzi, pažnju i diskusije među stručnjacima za dečji san, pedijatrima, psiholozima, ali i među roditeljima. U ovom blogu ćemo objasniti osnove Cry It Out metode, razmotriti njene prednosti i nedostatke, kao i dati nekoliko saveta kako da je pravilno primenite, ukoliko se odlučite za ovaj pristup treniranja spavanja vašeg deteta.
Šta je Cry It Out Metoda?
Cry It Out metoda, ili metoda izumiranja, jeste pristup treniranja spavanja kod beba koja podrazumeva dozvoljavanje detetu da plače određeno vreme pre nego što zaspi bez intervencije roditelja. Ideja iza ove metode je da dete nauči da se samo smiri i zaspi bez pomoći roditelja ili rutina koje uključuju roditeljsko umirivanje. Pristalica ovog pristupa je dr. Richard Ferber, koji je popularizovao koncept “Ferberizacije” u svojoj knjizi “Solve Your Child’s Sleep Problems”.
Kako se primenjuje Cry It Out Metoda?
Primenjivanje Cry It Out metode obično se započinje kada je dete staro između četiri i šest meseci, mada neki stručnjaci preporučuju čekanje do šestog meseca. Vreme je ključni element ove metode. Proces počinje tako što roditelji dete stavljaju u krevetac dok je još budno, napuštaju sobu i dozvoljavaju detetu da plače određeni vremenski period pre povratka u sobu da ga uteše. Ovaj vremenski period sukcesivno se povećava svake noći sve dok dete ne počne da zaspi samo.
Važno je napomenuti da roditelji treba da budu konzistentni i odlučni kada se odluče za ovu metodu. Nedoslednost može otežati celokupni proces i dovesti do dodatnog stresa kako za roditelje, tako i za dete.
Prednosti Cry It Out Metode
Jedna od glavnih prednosti ovog pristupa jeste da može kratkoročno brzo da deluje. Mnogi roditelji izveštavaju da se nakon nekoliko dana primene ovog metoda njihova deca navikavaju na samostalno zaspivanje, što rezultira dužim i neprekinutim periodima sna. Ovo može značiti bolji san i za roditelje, koji su često iscrpljeni od mesečnog uspavljivanja i noćnog budenja.
Takođe, pobornici tvrde da deca koja su naučena da zaspi sama imaju bolje veštine samoregulacije i samostalnije su u drugim aspektima razvoja. Roditelji takođe mogu doživeti poboljšanje u svom emocionalnom stanju jer bolje spavaju i osećaju se kompetentnijima u svojoj ulozi roditelja.
Nedostaci Cry It Out Metode
Kritičari ove metode često ističu moguće negativne psihološke posledice zbog osećaja napuštenosti i stresa koji dete može doživeti dok plače samo u krevetcu. Neki stručnjaci su zabrinuti da ekstremni stres može negativno da utiče na vezu između roditelja i deteta, kao i na emocionalni razvoj deteta.
Iako neki roditelji prijavljuju uspehe sa Cry It Out metodom, drugi nalaze da je to preteško emocionalno iskustvo za celu porodicu i da neko vreme može trajati pre nego što se dete navikne ili da metoda jednostavno ne deluje za njihovo dete. Takođe, deca često prolaze kroz različite faze razvoja i regresije sna u kojima se mogu probuditi noću iz različitih razloga, što metodu čini manje efikasnom.
Alternativni pristupi treniranju spavanja
Za roditelje koji nisu komforni sa Cry It Out metodom, postoje alternativne strategije. “No Tears” metode naglašavaju utehu i postepeno učenje deteta da zaspi bez plača, najčešće kroz ritual spavanja, stvaranje prijatnog okruženja za spavanje i postepeno umanjivanje prisustva roditelja dok dete ne zaspi.
Tu je i “Fading” tehnika koja se fokusira na postepeno smanjivanje roditeljske uloge u procesu uspavljivanja, što može da znači i uspavljivanje pored krevetića dok se dete ne smiri, a zatim postepeno skraćivanje tog vremena. Ove metode mogu biti duže od Cry It Out metode i zahtevaju više strpljenja, ali mnogi roditelji smatraju da su humanije i prijatnije za dete i porodicu.
Na kraju, ne postoji “jedna veličina odgovara svima” kada je u pitanju metoda treniranja spavanja. Važno je da roditelji procene svoje dete, sopstvene vrednosti i mogućnosti, kao i da razgovaraju sa pedijatrom ili stručnjakom za dečji san pre nego što se odluče za metod koji će koristiti.
Izbor oko metoda treniranja spavanja jedan je od izazova roditeljstva. Cry It Out metoda može delovati za neke porodice, dok druge mogu odlučiti da to nije pravi izbor za njih. Bitno je zapamtiti da svako dete i svaka roditeljska situacija je jedinstvena. Kroz informisanost, podršku i strpljenje, većina roditelja će pronaći pravi put koji će osigurati zdrav san i dobrobit cele porodice.