Popularno je mišljenje da se blizanci “prelaze” u porodicama, odnosno da su neke porodice sklonije tome da imaju blizance. Ali, šta nauka kaže o ovome? Da li se blizanačka trudnoća zaista nasleđuje ili je reč samo o slučajnosti? U ovom blogu razotkrivamo mitove i istražujemo naučne činjenice povezane sa genetikom i verovatnoćom za začeće blizanaca.
Genetika i blizanci
Da bismo razumeli ulogu genetike u začeću blizanaca, prvo moramo razlikovati dva tipa blizanaca: jednojajčane i dvojajčane. Jednojajčani blizanci nastaju kada se jedna oplođena jajna ćelija podeli na dva embriona. Ovakav tip blizanaca je genetički identičan i nije povezan sa genetskom predispozicijom. S druge strane, dvojajčani blizanci se formiraju kada dve odvojene jajne ćelije postanu oplođene istovremeno. Začeće dvojajčanih blizanaca može biti pod uticajem genetskih faktora, posebno s materine strane.
Utvrđivanje genetske predispozicije
Naučnici su identifikovali određene gene koji mogu povećati šanse za ovulaciju više jajnih ćelija tokom menstrualnog ciklusa, što dovodi do veće verovatnoće za dvojajčane blizance. Međutim, čak i uz genetsku predispoziciju, ne postoji garancija da će do začeća blizanaca doći. Genetska skladišta za dvojajčane blizance češće se nalaze u nekim populacijama i etničkim grupama, što dalje potvrđuje teoriju o genetskoj komponenti.
Uloga naslednih faktora
Kod žena koje imaju istoriju dvojajčanih blizanaca u porodici, posebno na materinoj strani, postoji povećan rizik da će i same imati dvojajčane blizance. Ovo se delimično objašnjava naslednim faktorima koji utiču na frekvenciju ovulacije i hormonski balans. Međutim, gena odgovornog za ovaj fenomen nije izolovan, i iako statistika pokazuje povećanu učestalost, individualne šanse svake žene su jedinstvene.
Uticaj okoline i stila života
Pored genetskih faktora, ne treba zanemariti ni uticaj životne sredine i stila života na verovatnoću začeća blizanaca. Faktori kao što su ishrana, starost i telesna masa mogu imati uticaj. Na primer, starije žene imaju veću šansu za dvojajčane blizance jer se sa godinama povećava nivo folikul-stimulišućeg hormona (FSH), koji može izazvati oslobađanje više jajnih ćelija tokom ovulacije. Takođe, visina i telesna masa su povezane s većom verovatnoćom za začeće blizanaca, dok pušenje i nepravilna ishrana mogu smanjiti šanse.
Mitovi i zablude o začeću blizanaca
Začaran krug priča i mitova koji okružuju začeće blizanaca ponekad može dovesti do nesporazuma i pogrešnog tumačenja činjenica. Iako je sasvim prirodno da porodice sa blizancima pretpostavljaju da je u pitanju “porodična karakteristika”, u mnogim slučajevima se radi o pukim slučajnostima. Bitno je razumeti da, iako određene tendencije postoje, svako začeće je složen proces sa mnogo varijabli, i genetika je samo jedan deo slagalice.
U zaključku, genetika ima svoju ulogu u začeću blizanaca, posebno kada je reč o dvojajčanim blizancima. Ipak, treba imati na umu da i mnogi drugi činioci igraju važnu ulogu. Ako razmišljate o verovatnoći da ćete imati blizance i želite da procenite svoje šanse, najbolje bi bilo da se konsultujete sa genetičarem ili lekarom specijalistom za reproduktivno zdravlje. Oni mogu pružiti detaljnije informacije i savete koji se zasnivaju na vašoj jedinstvenoj medicinskoj istoriji i genetskim faktorima.