Kada je u pitanju ishrana tokom trudnoće, česte su dileme o tome šta je bezbedno jesti, a šta je bolje izbegavati. Tunjevina je vrsta ribe koja može biti deo zdrave dijete zbog svojih dobrobiti poput visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina, koje su važne za razvoj mozga i očiju kod nerođenog deteta. Međutim, postoji i zabrinutost zbog sadržaja žive koja se može naći u određenim vrstama morskih plodova, uključujući tunjevinu. U ovom blog postu, detaljnije ćemo istražiti šta trudnice treba da znaju o konzumiranju tunjevine.
Ishrana tokom trudnoće i značaj omega-3 masnih kiselina
Ishrana tokom trudnoće treba da bude uravnotežena i bogata nutrijentima koji su ključni za rast i razvoj bebe. Omega-3 masne kiseline, a posebno DHA (dokosaheksaenoična kiselina), igraju važnu ulogu u razvoju mozga i očiju fetusa i neophodne su za pravilan razvoj bebe. Tunjevina sadrži ove esencijalne masne kiseline, zbog čega se ona često preporučuje kao deo ishrane trudnica.
Zabrinutost zbog sadržaja žive u morskim plodovima
Uporedo s koristima, javlja se i opravdana zabrinutost zbog mogućnosti izloženosti živi koja se može akumulirati u morskim plodovima. Visok nivo žive, koji se najčešće nalazi u obliku metilžive, može negativno uticati na nervni sistem i razvoj mozga kod fetusa. Zbog toga se preporučuje ograničavanje konzumacije određenih vrsta riba koje su poznate po visokim nivooma žive, kao što su morski pas, sabljarka i kraljevska skuša.
Preporučeni unos tunjevine tokom trudnoće
Trudnicama se savetuje da ako jedu tunjevinu, odaberu “laku” tunjevinu (obično označava meso svetlije boje), koja obično sadrži manje žive u poređenju sa “belom” tunjevinom (albakora). Takođe, preporučuje se ograničen unos do 340 grama kuvane ili pečene ribe nedeljno, što je ekvivalent dve prosečne porcije. Posebno je važno da trudnice izbegavaju konzumaciju sirove tunjevine kao što je sashimi ili suši zbog opasnosti od bakterijske kontaminacije i parazita.
Kako odabrati i pripremati tunjevinu
Prilikom odabira tunjevine, trudnice bi trebalo da se opredele za proizvode označene kao “dolazak sa održivih izvora” i proveriti etikete za sadržaj žive. Tunjevina iz konzerve se može konzumirati, ali se prethodno mora proveriti da li je konzerva označena kao “bez dodatka soli” ili “u sopstvenom soku”. Priprema tunjevine treba da bude takva da je riba dobro termički obrađena, izbegavajući sirovo stanje i polusirove varijante poput one koja se koristi u nekim japanskim jelima.
Druge vrste riba kao alternativa tunjevini
U slučaju da trudnice žele da budu dodatno oprezne, mogu razmotriti i druge vrste riba koje imaju niske nivoe žive a visok sadržaj omega-3 masnih kiselina. Neki od primera su losos, pastrmka i sardine. Konzumiranjem ovih vrsta riba, trudnice će i dalje uneti potrebne masne kiseline bez izloženosti velikim količinama žive.
Kao zaključak, trudnoća je period kada treba posebno paziti na ishranu. Tunjevina može biti deo ishrane trudnica, ali je važno pridržavati se preporučenih količina i biti pažljiv pri odabiru i pripremi ribe. Pravilno informisanje i konsultacije sa lekarom ili nutricionistom mogu pomoći u odlučivanju koje će najbolje odgovarati zdravlju i potrebama trudnice.