Kada se rodi beba, jedno od prvih pitanja koje se postavljaju je: “Na koga liči?” Roditelji su posebno zainteresovani za boju očiju svog novorođenčeta. U većini slučajeva, roditelji će primetiti da su oči njihove bebe plave ili sivoplave bez obzira na to kakva je boja očiju kod roditelja. Ovo je počelo da stvara uverenje da su sva beba rođena sa plavim očima. Međutim, da li je to uvek slučaj? Kroz ovaj blog post razmotrićemo naučno objašnjenje fenomena boje očiju kod novorođenčadi, proces promene boje očiju, faktore koji utiču na to, genetiku kao i zanimljivosti vezane za ovu temu.
Šta nauka kaže o boji očiju kod novorođenčadi?
Naučna istraživanja pokazuju da se boja očiju beba može menjati tokom prvih meseci života. Pigment melanin, koji je odgovoran za bojenje kose, kože i očiju, počinje da se akumulira u irisu očiju beba nakon izlaganja svetlu. Količina i raspodela melanina u irisu određuje boju očiju, a ovaj proces može trajati do treće godine života.
Kod većine beba evropskog porekla, nivo melanina je veoma nizak pri rođenju, zbog čega su njihove oči obično svetle ili sivo-plave. Međutim, beba rodjena kod roditelja sa tamnijom pigmentacijom mogu odmah imati smeđe ili crne oči, jer su njihove oči već o bogate melaninom od rođenja. Dakle, iako je uobičajeno da beba imaju svetle oči pri rođenju, nisu sve bebe rođene sa plavim očima.
Promena boje očiju kod beba
U prvih nekoliko meseci, kako beba počinje da bude izložena svetlosti, melanociti (ćelije koje proizvode melanin) počinju da rade u irisu, rezultujući u tamnijoj boji. Boja očiju može se promeniti više puta tokom ove faze razvoja. Roditelji mogu primetiti promenu boje u obično tamniju nijansu, što je obično trajni razvoj u prvih godinu dana života.
Ipak, nije neuobičajeno da se boja očiju blago menja tokom života. Neke odrasle osobe mogu primetiti promene u boji očiju u zavisnosti od osvetljenja ili promene u emocionalnom stanju. Međutim, ove varijacije su obično manje izražene nego kod beba.
Genetika boje očiju
Boja očiju je genetički određena i rezultat je kompleksne interakcije više gena. Nasleđuje se na poligeni način, što znači da više gena ima uticaja na krajnji rezultat. Tradicionalno se verovalo da je boja očiju rezultat jednostavne Mendelove dominacije, gde su smeđe boje dominantne nad plavim. Ali savremena genetika pokazuje da je to puno složeniji proces sa mnogo gena koji doprinose krajnjem ishodu.
Za razliku od prethodnog verovanja, danas znamo da čak i dva roditelja sa plavim očima mogu imati dete sa smeđim očima, iako je to manje verovatno. S druge strane, dva roditelja sa smeđim očima mogu imati dete sa plavim očima ako oba roditelja nose recesivni gen za plavu boju očiju.
Uticaj okoline i zdravlje na boju očiju
Osim genetike, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na boju očiju. Izlaganje svetlosti je, naravno, ključni faktor jer stimuliše proizvodnju melanina. Takođe, određeni medicinski uslovi ili lekovi mogu potencijalno izazvati promenu u boji očiju.
Bolesti kao što su pigmentni glaukom ili heterohromija mogu dovesti do promene boje očiju. U slučaju heterohromije, osoba može imati dve različite boje očiju ili različite boje unutar istog irisa. Ovi uslovi su generalno retki, ali pokazuju kako zdravstveni faktori mogu imati uticaj na boju očiju.
Zanimljivosti o boji očiju
Svetloplave, sive ili zelene oči su na globalnom nivou prilično retke. Većina ljudi na svetu ima smeđe oči. Zanimljivo je da je plava boja očiju zapravo rezultat odsustva pigmenta u irisu, a ne prisustva nekog specifičnog plavog pigmenta. Svetlost se odbija i prelama kroz irišne slojeve na način koji stvara ono što mi vidimo kao plavu boju.
Još jedna zanimljiva činjenica je da se kod nekih ljudi boja očiju može promeniti zavisno o godišnjem dobu ili raspoloženju. Ove promene nisu dramatične, ali se mogu primetiti pod određenim uslovima.
Sve ove informacije ukazuju na to da su bebe rođene sa plavim očima samo deo opšte slike. Genetika, okruženje i zdravlje su ključni elementi koji doprinose boji očiju. Ova svojstvena karakteristika je samo jedan deo neverovatnog razvojnog procesa koji se događa dok se beba prilagođava novom svetu van maminog stomaka.