Depersonalizacija i derealizacija predstavljaju fenomene koji mogu biti veoma zbunjujući i često zastrašujući za osobe koje ih dožive. Oni mogu ukazivati na postojanje specifičnog poremećaja poznatog kao poremećaj depersonalizacije-derealizacije (DPDR). Ovaj poremećaj se karakteriše dugotrajnim ili ponavljajućim epizodama depersonalizacije, derealizacije ili oboje. Depersonalizacija se odnosi na osećaj odvojenosti ili ‘izvanštelnosti’ u pogledu sopstvenog ja, misli, osećaja ili tela, dok derealizacija predstavlja osećaj da spoljašnji svet nije stvaran. U ovoj analizi detaljno ćemo istražiti šta ovi pojmovi zapravo predstavljaju, kako se dijagnostikuju i kojim tretmanima se mogu lečiti.
Šta su Depersonalizacija i Derealizacija?
Depersonalizacija je osećaj odvojenosti od sopstvenog identiteta, kao da osoba posmatra svoje postupke, osećanja ili misli iz vanjske perspektive, često sa osećajem da nisu stvarni ili kao da gledaju film. Ljudi objašnjavaju da imaju utisak kao da postaju roboti ili da ne osećaju emocije koje bi trebalo da osećaju u datim okolnostima.
Derealizacija se, sa druge strane, odnosi na osećaj kao da okolina nije stvarna. Osobe koje doživljavaju derealizaciju mogu opisati svet oko sebe kao maglovit, veštački, bezbojan ili distorzovan. Često govore kako se stvari oko njih čine neprirodno živim, kao da su iz scene u filmu ili video igrici. Ovi simptomi mogu izazvati strah i anksioznost kod osoba koje ih dožive jer preispituju realnost svojih iskustava ili samih sebe.
Uzroci i Dijagnoza DPDR
Uzroci DPDR poremećaja nisu u potpunosti shvaćeni, ali veruje se da su povezani sa složenim interakcijama bioloških, psiholoških i okolišnih faktora. Traumatični događaji, kao što su zlostavljanje u detinjstvu, ratno iskustvo, teške nesreće ili prirodne katastrofe, često prethode pojavljivanju simptoma. Takođe, postoji shvatanje da disocijacija, koja uključuje depersonalizaciju i derealizaciju, može biti mehanizam odbrane koji pomaže pojedincu da se nosi sa prekomernim stresom.
Da bi se postavila dijagnoza DPDR, potrebno je da simptomi budu trajni ili se ponavljaju, izazivajući značajnu patnju ili ometanje svakodnevnih aktivnosti. Zdravstveni radnik će obično isključiti druge medicinske ili psihičke uzroke, kao što su konzumacija psihoaktivnih supstanci, neurološki poremećaji ili drugi psihički poremećaji, pre nego što potvrdi dijagnozu DPDR.
Lečenje i Prevazilaženje DPDR
Lečenje DPDR može uključivati terapiju, medikamente ili kombinaciju oboje, u zavisnosti od pojedinca i njegovih specifičnosti. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pokazala se kao korisna u radu sa simptomima disocijacije. Terapija fokusirana na traumu, kao što je EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing), takođe je popularna opcija za tretman. Pored profesionalne pomoći, postoje i samopomoć tehnike kao što su meditacija, mindfulness i tehnike dubokog disanja koje mogu pomoći osobama da se suoče sa simptomima.
Depersonalizacija i derealizacija mogu biti zbunjujući i zastrašujući simptomi, ali s odgovarajućom podrškom i strategijama lečenja, moguće je živeti kvalitetan život uprkos njima. Ukoliko neko sumnja da može imati DPDR, važno je zatražiti pomoć od stručnjaka.