Dijalektička bihevioralna terapija (DBT) je oblik psihoterapije koji je specifično razvijen za ljude sa emocionalnom disfunkcijom, posebno za one koji se bore sa simptomima povezanim sa borderline poremećajem ličnosti (BPD). Osnovna je psihoterapeutkinja Marsha M. Linehan u kasnim 1980-im godinama, kao odgovor na potrebe pacijenata koji nisu dovel index zadivljene poboljšanja kroz standardne terapije. DBT kombinuje tehnike kognitivne bihevioralne terapije sa konceptima iz budističke filozofije, fokusirajući se na prihvatanje i promene kao ključne komponente u procesu lečenja.
Definicija i osnovni principi DBT
Dijalektičko-bihevioralna terapija se temelji na spajanju polariteta – prihvatanja i promena. Osnovni cilj DBT je pomoći pacijentima da nauče kako da žive u trenutku, razvijaju zdrave načine kako da se nose sa stresom, regulišu svoje emocije, i poboljšaju svoje odnose sa drugima. Terapija se odvija kroz nekoliko modaliteta, uključujući individualnu terapiju, grupnu terapiju (poznatu kao veština trening grupa) i telefonsko savetovanje po potrebi.
DBT se zasniva na sledećim osnovnim principima:
- Mindfulness – puna svesnost i prisutnost u trenutnom momentu
- Međuljudne efektivnosti – veštine komunikacije i interakcije sa ljudima na način koji je asertivan, ali odan poštovanju
- Regulacija emocija – razumevanje i upravljanje emocijama bez prepuštanja impulsivnim postupcima
- Podnošenje stresa – sposobnost preživljavanja kriznih situacija bez pogoršanja problema
DBT se smatra posebno korisnim za ljude koji se bore sa emocionalnom regulacijom ili pokazuju samodestruktivno ponašanje kao što su samopovređivanje, suicidalne misli ili zavisnosti.
Tehnike koje se koriste u DBT
U praksi, DBT integriše sledeće tehnike:
- Veštine Mindfulness: Ova tehnika je srž DBT i uči pacijente kako da se koncentrišu na sadašnji trenutak sa otvorenošću, znatiželjom i bez suđenja. Mindfulness vežbe pomažu pojedincima da budu više svesni svojih misli, emocija, senzacija i okoline bez reaktivnosti ili prevelikog emotivnog uključivanja.
- Distres tolerancija: Ovo područje fokusira se na to da pacijenti razviju veštine za suočavanje sa neprijatnim emocijama na konstruktivan način, umesto da se okreću štetnim ponašanjima. Uči se o tehnikama poput dubokog disanja, opuštanja mišića i vizualizacije.
- Regulacija emocija: Pacijenti uče kako da prepoznaju i etiketiraju svoje emocije, razumeju njihove uzroke, i primene strategije za smanjivanje emocionalne reaktivnosti.
- Međuljudne veštine: Kroz DBT, pojedinci razvijaju veštine koje im pomažu da efektivno komuniciraju sa drugima, postavljaju granice, traže ono što im je potrebno, kažu “ne” kada je to neophodno, i generalno unapređuju kvalitet svojih odnosa.
DBT terapeuti takođe primenjuju tehniku validacije koja je neophodna za stvaranje sigurnog i prihvatajućeg okruženja za pacijente. Pojedinci nauče da razlikuju i priznaju vlastitu važnost i validnost svojih osećanja i misli, što često doprinosi povećanom samopoštovanju i redukciji autodestruktivnog ponašanja.
Beneficije DBT
Dijalektičko-bihevioralna terapija nudi mnogobrojne prednosti onima koji je primenjuju. Spremnost za DBT i angažovanje u samom procesu može dovesti do sledećih beneficija:
- Redukcija autodestruktivnog ponašanja: Jedan od ključnih ciljeva DBT je smanjenje samopovređujućeg ponašanja, uključujući suicidalnost i zloupotrebu supstanci.
- Poboljšana emocionalna stabilnost: Kroz različite tehnike regulacije emocija, pacijenti postaju sposobniji da doživljavaju svoje emocije bez ekstremnih fluktuacija i impulzivnih reakcija.
- Unapređene međuljudne veštine: Kroz trening međuljudnih veština, pacijenti uče kako da očuvaju zdrave i funkcionalne odnose, što dovodi do bolje podrške u njihovom životu i potencijalno smanjuje iskustva konflikata i odbacivanja.
- Veće samopoštovanje i samosvest: Kroz mindfulness i praktikovanje validacije, ljudi često stiču bolje razumevanje sebe i veću sposobnost da cene svoju vrednost.
- Bolje upravljanje stresom: Tehnike distres tolerancije koje se uče tokom DBT pomažu pacijentima da bolje upravljaju stresnim situacijama i izbegavaju prekomerne emocionalne reakcije.
DBT u praksi
DBT programi često zahtevaju redovan angažman kroz individualne sesije sa terapeutom, grupne sesije koje se fokusiraju na veštine, i dostupnost terapeuta van redovnih sesija putem telefonskog savetovanja za krizne situacije. Terapija obično traje najmanje šest meseci, ali može biti i duža, u zavisnosti od potreba pojedinca.
Individualne sesije se tipično fokusiraju na pružanje podrške kroz različite izazove u životu pacijenta, dok se u grupnim sesijama učesnici uče specifičnim veštinama i primenjuju ih u životnim situacijama. Terapeut i pacijent zajedno rade na određivanju ciljeva koji su specifični za pacijentove potrebe i rad na ostvarenju tih ciljeva kroz terapijski proces.
Dijalektička bihevioralna terapija predstavlja efikasan pristup za adreseiranje emocionalnih problema i ponašanja koja su uobičajena kod ljudi sa BPD, ali i kod onih koji se bore sa drugim vrstama emocionalnih problema. DBT pomaže u razvoju veština koje su potrebne za suočavanje sa izazovnim osećanjima i situacijama, što može bitno unaprediti kvalitet života osoba koje prolaze kroz terapiju. Kako bi DBT bio maksimalno koristan, važno je pronaći stručnjake koji su obučeni u ovoj metodi i spremni su pružiti podršku tokom celog procesa.
Iako je DBT prvobitno razvijena za osobe sa borderline poremećajem ličnosti, pokazala je efikasnost i u tretmanu drugih stanja, uključujući depresiju, bipolarne poremećaje, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), prejedanje i zavisnosti. Njena sveobuhvatnost i fleksibilnost čine je pristupačnom i prilagodljivom različitim grupama pacijenata, čime se potvrđuje kao vodeći oblik psihoterapije za one koji se bore sa složenim emocionalnim poteškoćama.