Disanje vašeg novorođenčeta je jedna od prvih stvari koju ćete primetiti i pratiti odmah po dolasku vaše bebe na svet. Kao novi roditelj, prirodno je osećati se zabrinuto za svaku promenu u učestalosti ili ritmu disanja vaše bebe. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je normalno kada je u pitanju disanje novorođenčadi, koje promene su uobičajene, a kada bi trebalo potražiti medicinsku pomoć.
Pre svega, važno je naglasiti da se disanje kod novorođenčadi može razlikovati od disanja kod odraslih. Novorođenčad obično dišu brže i mogu imati nepravilnosti u disanju. To nisu razlozi za paniku, ali svakako su razlozi za pažnju i povremenu proveru.
Norme disanja kod novorođenčadi
Normalan broj udisaja i izdisaja kod novorođenčeta varira i može biti između 30 i 60 puta u minuti. U prvim danima života, disanje vaše bebe može biti prilično nepravilno, sa čestim kraćim pauzama ili periodima ubrzanog disanja. Ovo se naziva periodično disanje i potpuno je normalno za novorođenčad, posebno u snu. Sa rastom i razvojem deteta, disanje postaje stabilnije i usklađuje se sa posebnim obrascima spavanja.
Praćenje disanja novorođenčeta
Prilikom praćenja disanja vašeg novorođenčeta, obraćajte pažnju na mirnoću i dubinu udisaja i izdisaja. Ako primetite da se beba muči, da je disanje prekomerno bučno, previše plitko ili ubrzano, i ako se to dešava kada je beba budna, možda je potrebno konsultovati pedijatra. Takođe, treba pratiti i da li postoje neki dodatni simptomi kao što su promene boje kože, posebno plavičasti tonovi oko usta ili na prstima, što može ukazivati na nedovoljan unos kiseonika.
Neprirodni simptomi disanja kod novorođenčadi
Neki od simptoma koji bi mogli ukazivati na probleme sa disanjem i zahtevaju hitnu medicinsku pažnju uključuju tzv. stridor, grube zvuke pri disanju koji su uzrokovani suženjem gornjih disajnih puteva, teško disanje ili retrakcije (kad koža između rebara, iznad ključne kosti ili na stomaku uvuče prilikom disanja), preterano šištanje ili žuborenje, cijanozu ili promenu boje kože u plavo, naročito oko usana i noktiju, prestanak disanja duži od 20 sekundi, zvano apneja, i nasilni, iznenadni udaci kašlja ili gušenja, koji takođe mogu ukazivati na pristustvo nečega što blokira disajne puteve.
Kako olakšati disanje vašem novorođenčetu
Održavanje pravilne vlažnosti vazduha može pomoći vašoj bebi da lakše diše, naročito ako živite u sredini sa suvim vazduhom. Korišćenje ovlaživača vazduha u sobi gde beba spava može biti od koristi. Takođe, važno je održavati bebin nos čistim. Novorođenčad dišu pretežno na nos, stoga nosni putevi treba da budu oslobođeni od sekreta. Upotreba fiziološkog rastvora i blaga aspiracija može pomoći u tome.
Ukoliko ste pušač, izbegavajte pušenje u blizini bebe ili u prostorijama gde beba provodi vreme jer cigaretni dim može značajno otežati disanje i povećati rizik od respiratornih problema. Uvek pazite da je bebin položaj pravilan tokom spavanja i hranjenja, kako biste osigurali neometano disanje.
Poseta pedijatru
Ukoliko imate bilo kakve sumnje ili pitanja u vezi sa disanjem vaše bebe, posavetujte se sa vašim pedijatrom. Pedijatar će moći detaljno da proceni disanje vaše bebe, uključujući slušanje pluća i praćenje ritma disanja. Ako postoji potreba, pedijatar će vas uputiti na dalje pretrage ili konsultacije sa specijalistom za plućne bolesti.
Bitno je zapamtiti da ako i kada primetite bilo koji od gore spomenutih neprirodnih simptoma disanja, odmah potražite medicinsku pomoć. Bolje je biti siguran i proveriti sa stručnjacima, nego propustiti neki važan simptom koji može ukazivati na ozbiljno stanje.
Kroz ovaj tekst smo pokušali da vam pružimo uvid u to šta je normalno, a šta zabrinjavajuće kada je u pitanju disanje novorođenčeta. Osnaženi ovim znanjem, moći ćete bolje da razumete i reagujete na potrebe vaše bebe, obezbeđujući joj tako najbolji početak u životu.