Drenjina, poznata i kao crveni drijen, je voće blagog kiselkastog ukusa koje se često koristi u kuhinji. Ovo voće je bogato antioksidansima, a takođe sadrži velike količine vitamina C i dijetalnih vlakana. Pored toga, drenjina sadrži i mineralne soli koje su važne za zdravlje kostiju. U ovom članku ćemo se bliže upoznati sa nutritivnom vrednošću drenjine i njenim benefitima za zdravlje.
Drenjina (Crveni drijen): Nutritivna tablica
Hranjiva vrednost na 100 g:
Energetska vrednost: 244 kJ (58 kcal)
Ugljeni hidrati: 13.6 g
Proteini: 0.4 g
Masti: 0.3 g
Vlakna: 3.6 g
Šećeri: 8.6 g
Voda: 77.4 g
Vitamini: Vitamin C (32.8 mg), Vitamin K (26.3 µg)
Minerali: Kalcijum (17 mg), Gvožđe (0.2 mg), Magnezijum (8 mg), Fosfor (22 mg), Kalijum (185 mg), Natrijum (6 mg), Cink (0.1 mg)
Drenjina (Crveni drijen): Proteini (sadržaj proteina)
Bogata je proteinima koji igraju značajnu ulogu u održavanju zdravlja organizma. Ova voćka sadrži esencijalne i neesencijalne aminokiseline koje pomažu u izgradnji mišića, poboljšavaju metabolizam i jačaju imunitet. Osim toga, proteini u drenjini pomažu u održavanju zdrave kože, kose i noktiju. Zbog svih ovih blagodeti, drenjina bi trebalo da se nađe na jelovniku svakoga ko želi da održi zdrav način života.
Drenjina (Crveni drijen): Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Drenjina je voće sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, što znači da sadrži prirodni šećer. Ova voćka je bogata vlaknima, što znači da se sporije razgrađuje u organizmu i ima manji uticaj na nivo šećera u krvi nego kada bismo konzumirali rafinisani šećer. Drenjina takođe sadrži vitamine, antioksidante i minerale koji su važni za zdravlje organizma. Međutim, važno je napomenuti da drenjina ima visok glikemijski indeks, pa je neko ko ima problema sa šećerom u krvi treba koristiti oprezno ili izbegavati.
Drenjina (Crveni drijen): Masti (sadržaj masti)
Kada se radi o mastima, drenjina sadrži vrlo malo zasićenih masti, što je dobro za srce. Međutim, bogata je nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom kiselinom, koja se nalazi i u maslinovom ulju i koja takođe ima povoljan uticaj na kardiovaskularno zdravlje. Drenjina takođe sadrži i neke esencijalne masne kiseline, poput linoleinske kiseline, koja je važna za opšte zdravlje kože i dobrog izgleda kose.
Drenjina (Crveni drijen): Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Drenjina (Crveni drijen) je bogata izvor vitamina i minerala koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja organizma. Ovo voće sadrži veliku količinu vitamina C, koja pomaže u jačanju imunološkog sistema, ubrzavanju procesa zarastanja rana i borbi protiv slobodnih radikala koji uzrokuju starenje kože. Takođe, drenjina sadrži i vitamine A i K, kao i minerale poput kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i fosfora, koji su neophodni za pravilan rad srca, kostiju i mišića. Zahvaljujući ovom nutritivnom sastavu, drenjina se smatra jednom od najkorisnijih namirnica za očuvanje opšteg zdravlja.
Drenjina (Crveni drijen): Kalorije (sadržaj kalorija)
Jedna šolja drenjina (oko 155 grama), sadrži samo 67 kalorija, tako da je odličan izbor za one koji prate svoju ishranu. U njima se takođe nalaze vlakna, vitamini A i C, kao i mangan. Osim toga, drenjina ima visok nivo antioksidanasa, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu, što može imati pozitivan uticaj na zdravlje srca i prevenciju karcinoma.
Drenjina (Crveni drijen): Benefiti za zdravlje
Drenjina, poznata i kao crveni drijen, je voće koje je bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima. Ovo voće je niskokalorično i sadrži vlakna koja su ključna za probavu.
Drenjina je dobra za srce zahvaljujući visokom nivou kalijuma i niskom nivou natrijuma koji pomažu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Takođe, ovo voće sadrži antioksidanse koji pomažu u sprečavanju oksidativnog stresa, snižavaju nivo holesterola i smanjuju rizik od srčanih bolesti.
Drenjina takođe pomaže u održavanju zdravlja kostiju, jer sadrži minerale poput kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Ovi minerali su ključni za održavanje zdravih kostiju i sprečavanje osteoporoze kod starijih osoba.
Osim toga, drenjina pomaže u regulaciji šećera u krvi i smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 zbog niskog glikemijskog indeksa.
Uz sve ove prednosti, drenjina ima i diuretska svojstva koja pomažu u uklanjanju toksina iz tela i sprečavaju zadržavanje tečnosti.
Ukratko, drenjina je izuzetno korisno voće koje može pomoći u održavanju zdravlja srca, kostiju, regulaciji šećera u krvi i uklanjanju toksina iz tela.
Drenjina (Crveni drijen): Rizici za zdravlje
Drenjina, poznatija kao crveni drijen, čest je izbor za pripremu džema, sosova i drugih namirnica, kao i za ukrašavanje jelki tokom zimskih praznika. Međutim, uprkos svojoj popularnosti, postoje određeni rizici povezani s konzumacijom ovog voća.
Prvo, treba imati na umu da drenjina sadrži visok nivo kiseline, što može uzrokovati iritaciju usta, želuca i crijeva kod nekih ljudi. Ovo može biti posebno opasno za osobe koje već imaju problema sa želucem.
Drugo, ukoliko se konzumira u većim količinama, drenjina može uzrokovati trovanje cijanidom. Cijanid je toksičan spoj koji se nalazi u sjemenkama i stabljikama voća, a može se osloboditi pri žvakanju ili gutanju. Ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su glavobolje, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.
Zbog ovih rizika, važno je pažljivo pratiti količine drenjine koje konzumiramo. Takođe, preporučljivo je ukloniti sjemenke i stabljike pripremajući drenjinu za jelo ili piće. Ukoliko primijetite bilo koje zdravstvene probleme nakon konzumacije drenjine, obratite se ljekaru.
Drenjina (Crveni drijen): Alergije
Alergija na drenjinu je obično posledica preosetljivosti na određene spojeve u biljci. Simptomi alergije na drenjinu mogu uključivati crvenilo kože, svrab, oticanje, kijanje, kašalj i otežano disanje.
Osobe koje su alergične na neke druge biljke iz porodice ruža, kao što su jagode, borovnice i ruže, takođe mogu biti osetljive na drenjinu. Ako se susretnete sa simptomima alergije nakon što ste došli u kontakt sa drenjinom, obratite se svom lekaru ili alergologu za testiranje i tretman.
Iako je većina ljudi bez problema sa drenjinom, oni koji su osetljivi na ovu biljku bi trebalo da je izbegavaju. Ukoliko umesto toga želite neku drugu biljnu opciju, postoji mnogo drugih voća i povrća koji mogu zadovoljiti vaš apetit, bez rizika od alergijskih reakcija.
Drenjina (Crveni drijen): Kada je najbolje jesti
Idealno vreme za berbu je obično početak septembra, kada plodovi postaju tamnocrvene boje i kada su najslađi.
Međutim, ukus drenjine varira u zavisnosti od sorte i geografske lokacije. U nekim područjima, kao što su jugoistočna Evropa i Bliski istok, drenjina se jede još zelenim, dok u drugim područjima, poput severne Amerike, ona ostaje u crvenoj fazi duže vreme i može se jesti i nakon prvog mraza.
Drenjina se obično jede kao sveži plod, ali se takođe može sačuvati kuvanjem u sokovima, marmeladama ili džemovima. Ova ukusna i zdrava voćka je bogata antioksidansima i vitaminom C, koji su korisni za jačanje imunološkog sistema i održavanje zdravlja.
Ukratko, najbolje vreme za konzumiranje drenjine je tokom početka jeseni kada plodovi sazrevaju i postaju najslađi. Međutim, ljubitelji ovog voća mogu ga jesti i nakon prvog mraza, kada postane još slađi i bogatiji vitaminima i hranjivim sastojcima.
Drenjina (Crveni drijen): Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Drenjina se čuva na hladnom i suvom mestu, poput podruma ili frižidera. Takođe, preporučuje se da se pre čuvanja temeljno opere, osuši i izvadi koštice. Na taj način, drenjina će se duže održati i sprečiti se kvarenje.
Kada je u pitanju rok trajanja, drenjina se može čuvati do nekoliko nedelja u frižideru, dok se sušena drenjina može čuvati nekoliko meseci u dobro zatvorenoj posudi na hladnom i suvom mestu.
Drenjina je bogata vitaminima C i K, kao i vlaknima i antioksidansima. Stoga, ovo voće ne samo da je ukusno, već je i izrazito zdravo. Uživajmo u njoj tokom sezone i čuvajmo je na pravi način kako bi nam što duže trajala.
Drenjina (Crveni drijen): Kako spremiti i jesti
Postoji mnogo recepata sa drenjinom, od kojih su neki veoma jednostavni i laki za pripremu. Kako je šećer u crvenoj drenjini podnošljiviji od drugih slatkiša, ona može biti korisna alternativa ukoliko smanjujete količinu šećera u ishrani. Drenjina se može koristiti u savršenim kombinacijama sa jabukama, kruškama i drugim voćem. Od drenjine možete praviti kompote, marmelade, voćne pogače i kolače.
Kada se drenjina pravilno skuva, dobije se mirisna kaša koja se može koristiti za posipanje preko gulaša, uz pileća jela i kao dodatak nekim varivima. Kuvanje će dovesti do toga da drenjina sama otpusti puno svoje slasti. Razbijena drenjina se može dodati raznim namazima i umacima, te će dati intenzivnu i duboku notu okusa.
Drenjina ima i neke zdravstvene beneficije. Bogata je antioksidansima, vitaminima i mineralima, normalizuje visoki krvni pritisak i pomaže u borbi protiv dijabetesa. Uz to, sadrži i antiupalne komponente koje mogu smanjiti upale u organizmu.
Drenjina, iako nije toliko poznata kao neka druga voća, svakako zaslužuje da pronađe put do Vašeg jelovnika. Uz svoj predivan ukus, ima i brojne zdravstvene beneficije, pa je idealan dodatak bilo kojoj ishrani.
Drenjina (Crveni drijen): Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju veličina porcije, preporučena količina za odrasle je jedna šolja dnevno, što čini oko 150 grama voća. Drenjina ima nisku kalorijsku vrednost, pa je idealna za one koji žele da održe zdravu liniju.