Džem je popularan proizvod koji se može naći u skoro svakom domaćinstvu. Osim što je ukusan dodatak doručku ili međuobroku, džem je bogat nutritivnim sastojcima koji su korisni za naše zdravlje. U ovom članku ćemo se baviti kalorijama i nutritivnom tablicom džema, kao i saznati koje su koristi za zdravlje ukoliko ga konzumiramo u umerenim količinama.
Džem: Nutritivna tablica
Džem (100 g):
– Energetska vrijednost: 250 kcal
– Masti: 0,1 g
– Ugljikohidrati: 63 g
– Šećeri: 60 g
– Proteini: 0,5 g
– Vlakna: 1,2 g
– Sol: 0,1 g
Džem: Proteini (sadržaj proteina)
Džem nije obično prvo jelo koje nam pada na pamet kada razmišljamo o namirnicama bogatim proteinima, ali možda će te se iznenaditi. Dok je većina džemova prepuna šećera i manje su zdravi, postoji opcija koju možete napraviti kod kuće koja će se dobrim delom sastojati od voća i pružiti vam i dobar sadržaj proteina. Za dodatni protein, možete dodati i chia semenke, orahe ili bademe. U krajnjoj liniji, možete jesti ovaj džem kao zdrav obrok samostalno ili ga dodavati jogurtu, ovsenim pahuljicama ili sendviču od celog zrna hleba.
Džem: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Džem je slatki namaz koji se priprema od voća i šećera. Kada se radi o sadržaju ugljenih hidrata, džem je podosta visok u ovom nutritivnom sastojku. Voće je izvor prirodnih šećera, ali se dodatni šećer takođe koristi kako bi se postigao željeni ukus i konzistencija. Na 100 grama džema, ugljeni hidrati se kreću između 50 i 70 grama, što zavisi od vrste voća i količine dodatog šećera. Iako džem može biti ukusan dodatak na hlebu, treba ga konzumirati umereno zbog visokog sadržaja šećera i kalorija.
Džem: Masti (sadržaj masti)
Džem je ukusan i popularan namaz koji se često jede za doručak ili užinu. Međutim, treba paziti na njegov sadržaj masti. Iako džem često ne sadrži mnogo masti, ono što ga čini ukusnijim su dodaci poput šećera, koji mogu povećati sadržaj kalorija i masti. Takođe, neki proizvođači dodaju masti kako bi povećali trajnost proizvoda. Zato se preporučuje da se pažljivo čitaju deklaracije i biraju džemovi s nižim sadržajem šećera i masti, a idealno bi bilo napraviti ih samostalno kod kuće s prirodnim sastojcima.
Džem: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Džem je jedan od najčešćih namaza na stolu, koji pruža ljubiteljima slatkog ukusa zadovoljstvo i energiju za početak dana. Ali, pored toga, džem sadrži i mnogo vitamina i minerala koji su neophodni za očuvanje zdravlja. Na primer, u zavisnosti od vrste voća koje se koristi, džem može biti bogat vitaminom C, koji pomaže u razvoju imunog sistema, kalcijumom i fosforom za zdrave kosti, kao i gvožđem za poboljšanje cirkulacije krvi. Kada se dodaju drugi sastojci, poput đumbira ili cimeta, džem može takođe pomoći u borbi protiv upale i smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Džem: Kalorije (sadržaj kalorija)
Jedna kašičica džema, koja iznosi oko 20 grama, ima 50 kalorija, a to znači da šolja džema od brusnice ima čak 460 kalorija! Iako sadrži vitamine i minerale iz voća, preterana upotreba džema može povećati rizik od dijabetesa, gojaznosti i zubnih problema. Stoga, umesto džema, birajte prirodne zaslađivače poput meda, agave sirupa ili stevije, koji su manje kalorični i nutritivno bogatiji izbor.
Džem: Benefiti za zdravlje
Džem je omiljeni dodatak za mnoge obroke, a osim što čini hranu ukusnijom, džem ima i mnoge benefite za zdravlje. Džem se pravi od prirodnih sastojaka poput voća, šećera i limunovog soka, a ono što čini džem zdravijim od mnogih drugih namirnica je to što nema veštačkih boja i aroma.
Jedna od glavnih koristi od konzumiranja džema je to što on može pomoći u održavanju zdravlja srca. Voće koje se koristi u džemu bogato je antioksidantima koji smanjuju rizik od srčanih bolesti. Takođe, džem se može koristiti i kao prirodni izvor energije, jer visok sadržaj šećera u njemu osigurava trenutno snabdevanje glukozom.
Džem takođe može pomoći u održavanju zdravlja digestivnog trakta, jer vlakna u voću olakšavaju probavu. Osim toga, neki džemovi sadrže i prirodne probiotike koji su korisni za zdravlje crevne flore.
Sve u svemu, džem je ukusna i zdrava opcija za doručak ili užinu. Naravno, važno je konzumirati džem umereno i birati one koji su prirodno proizvedeni bez prevelike količine šećera.
Džem: Rizici za zdravlje
Džem je domaći proizvod koji se obično konzumira za doručak ili užinu uz hleb. Međutim, iako je džem ukusan, postoji nekoliko rizika za zdravlje koje treba uzeti u obzir.
Prvo, džem ima visok nivo šećera, što ga čini nepovoljnim za osobe koje pate od dijabetesa ili imaju prekomernu težinu. Prekomerna konzumacija džema može dovesti do povećanja nivoa šećera u krvi, povećanju krvnog pritiska, a može doprineti i razvoju srčanih problema.
Drugo, džem se često proizvodi sa dodatkom konzervansa, veštačkih aroma i boja. Ove hemikalije mogu dodatno pogoršati rizike za zdravlje, posebno kod osoba koje su alergične na određene supstance.
Konačno, visoka koncentracija voćne kiseline u nekim vrstama džema može izazvati oštećenje zuba, što takođe predstavlja potencijalni rizik za zdravlje.
Uprkos tome, džem se i dalje može konzumirati, ali umjereno i uz izbor brendova koje ne koriste veštačke sastojke. Važno je znati da, poput većine namirnica, džem treba da bude deo uravnotežene ishrane.
Džem: Alergije
Džem je jedan od omiljenih dodataka doručka u većini zemalja. Međutim, za neke ljude, džem može biti alergeni koje treba izbegavati. Alergije na hranu su sve češća pojava u današnje vreme, a džem nije izuzetak.
Najčešće alergije na džemove odnose se na sadržaj šećera, boja i konzervansa. Mnogi ljudi su alergični na šećer i to može izazvati neprijatne simptome poput nadutosti, osipa, problema sa varenjem ili glavobolje.
Boje koje se koriste u džemovima su takođe opasne po zdravlje. Te boje mogu biti povezane sa hiperaktivnošću kod dece i mogu izazvati alergijske reakcije kod odraslih.
Konzervansi koji se koriste u džemovima su jedna od najčešćih alergena. Neki ljudi mogu razviti alergijsku reakciju na konzervans i manifestovati je kroz nadimanje, osip, pa čak i anafilaksiju.
Kako biste se zaštitili od alergija tokom konzumiranja džemova, preporučuje se da pročitate deklaraciju na proizvodu i izbegavate džemove koji sadrže šećer, boje i konzervanse. Ukratko, džem može biti izvanredan ukusan dodatak vašem jutarnjem obroku samo ako ste sigurni da odgovara vašim potrebama i ne uzrokuje alergijske reakcije koje mogu biti opasne po zdravlje.
Džem: Različite vrste koje postoje
Džem je jedan od najpopularnijih načina konzerviranja voća i pravljenja zimnice. Postoji mnogo različitih vrsta džema, od tradicionalnih jagoda, malina i kajsija, do egzotičnijih poput manga, papaje ili ananasa.
Sve vrste džema se pripremaju na sličan način – kuvanjem voća sa šećerom i limunskom kiselinom dok se ne dobije gusta smesa koja se zatim pakuje u tegle. Međutim, različite vrste voća zahtevaju različite proporcije sastojaka i vreme kuvanja.
Najpopularniji džem kod nas je onaj od malina. Jagodini džem može da bude malo kiseliji jer jagode sadrže manje prirodnog šećera od malina. Kajsije i šljive daju slatkoću i aromu koju je teško imitirati drugim vrstama voća.
Egzotične vrste kao što su manga, papaja i ananas su najčešće korišćene u džemovima svetske kuhinje. Egzotična voća su često manje slatka i kisele od tradicionalnih džemova i tako daju nov ukusni doživljaj.
Bilo da volite tradicionalni džem ili egzotične ukuse, svakako će vam prijati kada jedete ovu voćnu poslasticu. Sa toliko različitih vrsta džema, možete da eksperimentišete i pronađete svoj omiljeni ukus.
Džem: Kada je najbolje jesti
Preporučljivo je da džem jedete ujutru, u doručku, uz hleb i puter, kako biste pokrenuli metabolizam i započeli dan pun energije. Džem može biti dobar izbor za brzi doručak kada je nemoguće pripremiti obilniji obrok.
Džem se može jesti i tokom pauza između obroka, kao jedna vrsta lagane užine koja će vas zadovoljiti i držati sitim do narednog obroka. Međutim, treba biti oprezan sa količinom konzumiranog džema, posebno ako je on napravljen od veštačkih zaslađivača.
U svakom slučaju, džem je ukusan i hranjiv dodatak koji se može jesti tokom celog dana, ali najbolje je da ga jedete ujutru kako biste pokrenuli svoj dan punom snagom.
Džem: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Preporučuje se da se džem čuva na suvom i tamnom mestu, kako biste sprečili da dođe u kontakt sa direktnom sunčevom svetlošću. Takođe, savetuje se da se čuva u staklenim teglama, koje su prethodno sterilisane u ključaloj vodi, kako bi se izbegla mogućnost razvoja bakterija. Otvoreni džem bi trebalo držati u frižideru i konzumirati u što kraćem roku.
Džem će zadržati svoj kvalitet do godinu dana ukoliko se čuva na pravilan način. Ipak, preporučuje se da se potroši u roku od nekoliko meseci kako bi se osigurala svežina i ukus.
Savetuje se da proverite džem pre nego što ga konzumirate. Ukoliko primetite bilo kakve promene u boji, ukusu ili teksturi, odlučite se da ga ne jedete, jer može biti pokvaren i nebezbedan za konzumiranje.
Džem: Kako spremiti i jesti
Džem je popularna poslastica koja se može naći u svim delovima sveta. Bilo da ga pravite od domaćih ili kupovnih voćki, proces pravljenja džema je jednostavan i zahteva malo vremena i truda. Prvo, voće se seče i kuva sa šećerom dok ne postane gusta smesa. Nakon toga, džem se pakuje u sterilisane staklenke i čuva na hladnom i suvom mestu.
Kada je u pitanju konzumiranje džema, postoji mnogo načina da uživate u ovoj poslastici. Možete ga dodati na krišku hleba, koristiti kao preliv za palačinke ili ga dodati u kolače i sladolede za dodatni ukus. Takođe, džem možete koristiti kao dodatak uz sir, a povremeno i kombinovati sa slanim namirnicama za novi i zanimljiv ukusni doživljaj.
Najvažnije je da se džem čuva na pravom mestu kako bi ostao svež i ukusan. Džem koji je star više od godinu dana nije preporučljivo jesti zbog mogućih problema sa fermentacijom. Uživajte u domaćem džemu i pravite nove kombinacije sa drugim namirnicama.
Džem: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju džem, veličina porcije može da varira u zavisnosti od ukusa i potreba. Uobičajena veličina porcije je jedna kašika, koja sadrži oko 15-20 grama džema. Međutim, za veće porcije, savetuje se da se ne prekorači količina od tri kašike dnevno. Ovo je zbog visokog sadržaja šećera u džemu, kojeg treba ograničiti u ishrani. Ipak, džem može biti deo zdrave ishrane, ukoliko se koristi umereno i u skladu sa preporučenim količinama.