Kada se spomene pojam “podeljena ličnost”, često se javljaju brojne zablude i netačne informacije. Nekada je ova fraza povezivana sa mentalnim zdravljem i zamišljena kao dijagnostikovanje nečije psihološke prirode. Međutim, termin podeljena ličnost najčešće se nespretno koristi kada se zapravo misli na Disocijativni Identitetski Poremećaj (DID) ili na Bloderlajn Poremećaj Ličnosti (BPD). Cilj ovog teksta je da razjasni razlike između ovih kompleksnih stanja, oslobodi ih stigme i pruži bolje razumevanje ovih poremećaja ličnosti.
Razumevanje Disocijativnog Identitetskog Poremećaja (DID)
Disocijativni Identitetski Poremećaj, poznat i kao poremećaj višestrukih ličnosti, je složeno stanje u kojem jedna osoba pokazuje dva ili više odvojenih identiteta ili stanja ličnosti. Svaki identitet ima svoje individualne karakteristike, poput sopstvenog načina govora, ponašanja i čak memorije. DID je obično rezultat teške traume u detinjstvu, a disocijacija služi kao mehanizam preživljavanja koji odvaja traumatična sećanja od svesti kao zaštitu od emocionalne boli.
Bloderlajn Poremećaj Ličnosti (BPD) – Borba sa Emocijama
Bloderlajn Poremećaj Ličnosti je drugi tip poremećaja ličnosti koji se često pogrešno doživljava kao “podeljena ličnost”. Međutim, BPD nema veze sa stvaranjem disocijativnih ličnosnih stanja, već se odnosi na jake emocionalne oscilacije i nestabilne odnose. Ljudi sa BPD često doživljavaju intenzivne epizode ljutnje, depresije i anksioznosti koje mogu da traju od nekoliko sati do nekoliko dana.
Stigmatizacija i netačna shvatanja
Nažalost, DID i BPD su često pogrešno shvaćeni i stigmatizovani, kako u svakodnevnom životu, tako i u pop kulturi. Filmovi i mediji često prikazuju osobe sa DID-om kao nasilne ili opasne, što doprinosi stigmatizaciji i nesporazumima. BPD se često dovodi u vezu sa manipulativnim i preterano emocionalnim ponašanjem, što isto tako stvara negativnu sliku o osobama koje se bore sa ovim problemom.
U zaključku, neophodno je razlikovati Disocijativni Identitetski Poremećaj i Bloderlajn Poremećaj Ličnosti kako bismo mogli pristupiti svakom stanju sa razumevanjem i empatijom. Ova stanja zahtevaju profesionalnu pažnju i lečenje, a podrška okoline je neizmerno važna za one koji se suočavaju s ovim teškim izazovima. Vreme je da odbacimo predrasude i otvorimo put ka boljem razumevanju i inkluziji.