Jastog je morska hrana koja je veoma popularna i cenjena zbog svog ukusa i teksture. Osim što nam pruža zadovoljstvo u kulinarskom smislu, jastog takođe ima visok nutritivni profil, što ga čini zdravim izborom namirnice. U ovom članku ćemo se osvrnuti na nutritivne vrednosti jastoga, kalorijski sadržaj, kao i benefite za zdravlje koje pruža.
Jastog: Nutritivna tablica
Hranjive vrednosti jastoga (100g):
– Kalorije: 89 kcal
– Masnoće: 0,95g
– Od toga zasićene masne kiseline: 0,190g
– Holesterol: 78mg
– Natrijum: 338mg
– Ugljeni hidrati: 1,49g
– Od toga šećeri: 0,49g
– Proteini: 18,07g
Jastog: Proteini (sadržaj proteina)
Jastog je morski rak i vrlo ukusna poslastica koju mnogi uživaju u raznim kulinarskim kreativnostima. Pored svoje raskošne arome i ukusa, jastog je takođe bogat izvor proteina. U svakih 100 grama svježeg ili kuvanog jastoga, možemo očekivati oko 22 grama proteina. Ovo znači da umerene porcije jastoga mogu biti koristan i hranjiv izvor proteina, posebno za osobe koje se bave sportom ili koje žele da povećaju unos proteina u svoju ishranu. Međutim, važno je voditi računa o ukupnom unosu masti i kalorija koje sadrži jastog.
Jastog: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Iako jastog nije poznat po visokom sadržaju ugljenih hidrata, oni su ipak prisutni u manjim količinama. Jedan 100-gramska porcija jastoga sadrži oko 1,5 grama ugljenih hidrata, uglavnom u obliku šećera. Međutim, važno je napomenuti da jastog ima nisku glikemijsku vrijednost, što znači da neće naglo povećati nivo šećera u krvi. Ovo ga čini prikladnom namirnicom za one koji paze na unos ugljenih hidrata, ali žele uključiti ovog ukusnog morska deliciju u svoju ishranu.
Jastog: Masti (sadržaj masti)
Jastog je morska hrana koja je poznata po svom bogatom ukusu i visokom sadržaju vitamina i hranljivih sastojaka. Što se tiče sadržaja masti, jastog sadrži oko 1,24 grama masti po svakih 100 grama, što znači da je izuzetno niskokalorična hrana i idealan izbor za one koji žele da pazite na svoju liniju. Pored toga, masti koje se nalaze u jastogu su nezasićene što su zdrave masti koje pomažu u održavanju zdravlja krvnih sudova, srca i pružaju energiju koja nam je potrebna za normalno funkcionisanje organizma. Uzmite u obzir da količina masti varira u zavisnosti od kuvanja i dodataka koje možete koristiti za pripremu jastoga.
Jastog: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Jastog je bogat izvor neophodnih vitamina i minerala. U 100 grama jastoga nalaze se vitamini B12, D i E, kao i minerali poput selena, cinka i fosfora. B12 vitamin igra ključnu ulogu u zdravlju srca i nervnog sistema, dok D vitamin pomaže u apsorpciji kalcijuma i održavanju zdravih kostiju. E vitamin je jak antioksidant, dok cink igra važnu ulogu u imunološkom sistemu i stvaranju DNK. Selenium poboljšava funkciju štitne žlezde i ima antioksidativno delovanje, a fosfor je neophodan za zdravlje kostiju i ćelija. Ukratko, jastog nudi obilje hranjivih materija koje su ključne za održavanje optimalnog zdravlja.
Jastog: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kalorijski sadržaj jastoga varira u zavisnosti od pripreme, ali u prosjeku 100 grama jastoga sadrži oko 100 kalorija. To znači da je jastog niskokalorična hrana, koja može biti idealna za ljude koji paze na svoju težinu. Međutim, jastog je bogat proteinima, omega 3 masnim kiselinama i drugim hranjivim tvarima koje su od velike važnosti za zdravlje. Stoga, umjerena konzumacija jastoga može biti korisna za ljudski organizam. Ipak, osobe sa alergijom na morske plodove trebaju biti oprezne i izbjegavati tu hranu.
Jastog: Benefiti za zdravlje
Jastog je veliki izvor proteina, omega-3 masnih kiselina, bakra i selena. Proteini pomažu u izgradnji mišića i održavanju zdravih kostiju, dok omega-3 masne kiseline smanjuju inflamaciju i rizik od srčanih oboljenja. Bakar i selen su oboje esencijalni za funkciju enzima u organizmu, kao i za regulaciju imunog sistema.
Jastog takođe sadrži i značajne količine vitamina B12, cinka i fosfora. Vitamin B12 igra važnu ulogu u sintezi crvenih krvnih zrnaca i zdravlju nervnog sistema. Cink podržava imuni sistem, dok fosfor igra ključnu ulogu u održavanju zdravih kostiju i zubiju.
Međutim, važno je napomenuti da jastog sadrži visok nivo holesterola i soli, tako da ljudi koji vode računa o ovome treba da ga jedu sa merom i uz druge zdrave namirnice. Ali, svi ostali mogu uživati u ukusnim i zdravim beneficijama jastoga.
Jastog: Rizici za zdravlje
Jastog spada u delikatesne morske plodove i često se servira u fine-dining restoranima. Međutim, konzumacija jastoga može da predstavlja određene rizike po zdravlje.
Prvi rizik je bakterija Vibrio vulnificus, koja se obično nalazi u slanoj vodi i može da izazove infekciju ako se jastog ne priprema kako treba. Simptomi ove infekcije su visoka temperatura, kožni osip i bolovi u mišićima. Ova bakterija može biti opasna za ljude sa slabijim imunološkim sistemom, kao što su trudnice, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima.
Drugi rizik je mogućnost konzumiranja jastoga koji je zaražen dioksinom. Dioksin je toksična hemikalija koja može dovesti do karcinoma i drugih bolesti. Jastog je najčešće zaražen dioksinom koji dolazi iz zagađene morske vode ili hrane koju je jeo.
Da bi se smanjio rizik od bakterije Vibrio vulnificus, jastog bi trebalo da se termički obradi pre konzumacije. Takođe, potrebno je kupovati jastoga od pouzdanih prodavaca i proveriti poreklo hrane kojom je hranjen. Kod konzumacije jastoga, trebalo bi biti oprezan, posebno kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Jastog: Alergije
Jastog je vrsta morskog plodova koji se često konzumira, ali može izazvati alergijske reakcije. Simptomi mogu varirati, a nekad mogu biti i ozbiljni.
Najčešći simptom alergije na jastoga su kožni osipi, poput koprivnjače. Takođe, mogu se javiti i simptomi poput svraba, otoka, crvenila kože i urtikarije. Kod osoba sa ozbiljnijim alergijama, može doći do simptoma poput otežanog disanja, problema sa gutanjem, bola u želucu, povraćanja ili proljeva.
Ako osjećate neke od ovih simptoma nakon konzumiranja jastoga, najbolje je da potražite medicinsku pomoć odmah. Ukoliko imate poznatu alergiju, trebalo bi izbjegavati konzumaciju ove vrste hrane. Ako imate bilo kakve sumnje, obratite se svom ljekaru ili alergologu da biste napravili plan za upravljanje vašim alergijama.
Jastog: Različite vrste koje postoje
Postoji više vrsta jastoga, a neke od najpoznatijih su američki jastog, jastog sa Novog Zelanda i evropski jastog. Američki jastog ima tamno smeđu boju i živi u oblasti Atlantskog okeana. Može narasti do težine od oko tri kilograma, a cene se razlikuju u zavisnosti od njegove veličine.
Jastog sa Novog Zelanda poznat je po svom crvenkastom mesu i obično se uzgaja na farmama. Jastogovi iz ove oblasti su uglavnom dostupni tokom cele godine i njihove cene se kreću oko srednje klase.
Evropski jastog se može naći u vodama Sredozemnog mora i krajnjeg Severa, a poznat je i kao plavi jastog. Ove vrste jastoga su poznate po svom finom ukusu i skupljim cenama.
Bez obzira na vrstu, jastog ima vrlo karakterističan ukus i može se pripremati na mnogo načina. Jastog je često sastojak raznih specijaliteta, a prava konzumacija ovog morskog ploda predstavlja pravi užitak gurmana širom sveta.
Jastog: Kada je najbolje jesti
Sezona jastoga počinje u septembru i traje sve do početka januara. Tokom ove sezone mogu se pronaći najbolji jastogovi, koji su tada najukusniji i najjeftiniji. U ovom periodu jastog sadrži najviše mesa i najviše je koncentriranih aromatičnih sastojaka koje mu daju jedinstven ukus.
Mnogi poznavatelji tvrde da su najbolje jastoge pojede tijekom jeseni, usred sezone njihova lova. Osim što su tada najukusniji, jastogovi su tada i najsvrzaniji, a njihovo meso ima pravu teksturu, najslađi okus i živu boju.
Dakle, najbolje vrijeme za uživanje u jastogu je u sezoni, od septembra do početka januara. Naravno, ako ne možete pristupiti svježem jastogu u tom periodu, potražite frozen Jastoge koji su ubrani tijekom sezone. Pa, ukoliko volite jastoge, ne propustite ovaj ukusni morski dar tokom njegove najbolje sezone.
Jastog: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Jastog se može kupiti živ ili mrtav, a ako je kupljen živ, treba ga držati živim do trenutka pripreme. Najbolje ga je držati u hladnjaku na temperaturi od 5°C, u posudi za čuvanje hrane. Jastog treba ubaciti u posudu koja je prekrivena mokrim ubrusom i povremeno ga treba prelivati hladnom vodom.
Ukoliko je jastog već kuvan, treba ga brzo ohladiti i držati u hladnjaku. Jastog koji je pečen ili pržen treba pojesti istog dana.
Mrtvog jastoga je potrebno čuvati u hladnjaku, u pokrivenoj posudi ili u plastičnoj vrećici. Jastog može stajati u frižideru do dva dana, ali je najbolje da se iskoristi u roku od 24 časa.
Nikada nemojte konzumirati jastoga koji izgleda loše ili koji ima neprijatan miris. Važno je uvek pratiti pravila čuvanja jastoga kako biste sebi i svojim gostima pripremili ukusan i bezbedan obrok.
Jastog: Kako spremiti i jesti
Upoznajte ovo ukusno morsko stvorenje poznato kao jastog, i saznajte kako da ga pripremite i uživate u njegovom ukusu. Jastog se prvenstveno koristi u gurmanskoj kuhinji, zbog svog bogatog ukusa.
Prilikom pripreme jastoga, treba obratiti pažnju na sve njegove delove, odgovarajuću termičku obradu i različite tehnike pripreme koje se koriste za ovog člana rakova porodice.
Jedan od načina pripreme jastoga je kuvanje u ključaloj vodi uz dodatak limuna i lovora. Nakon kuvanja, jastog ostavite da se prohladi i zatim pažljivo odvojite meso od ljuske.
Jastozi se takođe mogu pripremati na roštilju, pecu, pa čak i na pari, a kao predlozi uz jastoga obično idu maslac, beli luk ili limunov sok.
U nekim delovima sveta, kuvani jastog servira se sa umakom od maslaca i limuna, dok u drugim delovima se jastozi jedu sa pirinčem, kombinacijom povrća ili sa rezancima.
Iako priprema jastoga može biti izazovna, ovaj ukusni delikates definitivno će oduševiti vaše nepce i ostaviti vas sa lepim uspomenama na jedinstveni morski ukus.
Jastog: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju konzumacija jastoga, veličina porcije može biti problematična. U zavisnosti od veličine jastoga, konzumenti mogu biti neiskusni u određivanju prave količine hrane koju bi trebalo da jedu. Opšte pravilo za veličinu porcije jastoga je da bi jedan jastog trebalo da bude dovoljan obrok za jednu osobu, ako je jastog srednje ili velike veličine. Međutim, ako je jastog malo manji, možda će biti potrebno da popunite jelovnik sa nekim dodatnim prilozima. Kako bi se izbegli problemi sa unosom hrane ili prejedanjem, najbolje je pratiti težinu jastoga i u skladu sa njom odrediti veličinu porcije koja je optimalna za vaše potrebe.