Pravilna hidratacija je ključna za održavanje zdravlja u svim životnim dobima, ali kada je reč o bebama, posebna pažnja mora biti posvećena kada i kako se uvodi voda u njihovu ishranu. Mnogi roditelji se pitaju kada je bezbedno ponuditi bebi vodu, posebno u svetlu preporuka koje se često razlikuju. U ovom tekstu ćemo obraditi nekoliko ključnih tačaka vezanih za uvodjenje vode u ishranu beba, uključujući najbolje vreme za početak, potrebne količine, kao i važne savete koji će pomoći roditeljima da na bezbedan način ovu važnu tečnost uvode u život svoje bebe.
Značaj materijinog mleka ili formule u prvim mesecima života
U prvim mesecima života, bebini izvori hidratacije i nutrijenata su isključivo materino mleko ili formula. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije jeste da bebe treba da se isključivo hrane majčinim mlekom do navršenih 6 meseci starosti. Ukoliko iz nekog razloga to nije moguće, postoje adekvatne formule koje predstavljaju alternativu i sadrže sve potrebne nutrijente za pravilan razvoj bebe. Ovo je period kada bebi ne treba dodavati vodu jer bi ona mogla da izazove neravnotežu elektrolita u njihovom telu ili da zauzme mesto u stomaku gde bi trebalo da bude mesto za mleko ili formulu bogatu nutrijentima.
Uvođenje vode u ishranu beba
Kada beba napuni 6 meseci, obično se počinje sa uvođenjem čvrste hrane. U tom periodu, beba može početi polako da isprobava i vodu. Međutim, voda i dalje ne bi trebalo da bude primarni izvor hidratacije, već dodatak ishrani. Količina vode koja se bebi daje u početku treba da bude vrlo ograničena, tek nekoliko gutljaja za početak, najviše 30 do 60 mililitara dnevno. Bebi se voda pruža iz čaše ili šolje namenjene bebama, kako bi se polako učila da pije bez pomoći flašice.
Koliko vode zapravo treba bebi?
Kada beba napuni godinu dana, voda postaje važniji deo njene ishrane, jer se povećava unos čvrste hrane, a smanjuje unos mleka ili formule. U tom periodu, roditelji mogu postepeno da povećavaju količinu vode koju beba pije. Generalna preporuka za decu uzrasta od 1 do 3 godine iznosi oko 1 do 1,5 litra tečnosti dnevno, što uključuje mleko, sokove i ostale tečnosti, ali je uvek dobro konsultovati se sa pedijatrom kako bi se dobila precizna preporuka prilagođena individualnim potrebama deteta.
Signali dehidratacije kod beba
Bez obzira na pređašnje savete, roditelji bi uvek trebalo da budu svesni znakova dehidratacije kod svojih beba, posebno tokom toplijih meseci ili ukoliko je beba bolesna. Signali dehidratacije mogu uključivati suva usta, smanjenu količinu suza prilikom plača, manje mokrih pelena nego obično, potonule fontanele (meki deo na vrhu bebine glave), letargija ili razdražljivost. Ukoliko se bilo koji od ovih simptoma pojavi, važno je odmah se obratiti lekaru.
Saveti za bezbedno uvodjenje vode
U fazi kada beba počne da pije vodu, postoji nekoliko korisnih saveta koji mogu pomoći da se taj proces odvija glatko i bezbedno. Pre svega, vodu je uvek bolje nuditi između obroka, a ne za vreme jela, kako ne bi uticala na bebin apetit. Takođe, voda koja se nudi bebi treba da bude čista i bezbedna za piće, što može značiti korišćenje flaširane ili prokuvane vode u nekim regijama. Ukoliko se koriste plastične flašice ili šolje, važno je da budu bez BPA i drugih potencijalno škodljivih hemikalija. Na kraju, nikada ne treba primoravati bebu da pije vodu, već joj pustiti da pije u skladu sa sopstvenim ritmom i interesovanjem.
Pravilno uvodjenje vode u ishranu beba ključan je korak u njihovom razvoju. Kao i u svim drugim aspektima brige o deci, najvažnije je pratiti preporuke stručnjaka i biti pažljiv prema potrebama i reakcijama sopstvene bebe. Dobro hidrirano dete je srećno i zdravo dete.