U razvoju svakog deteta, jedan od najznačajnijih trenutaka je kada dete izgovori svoje prve reči. To je ključni korak u njihovom kognitivnom razvoju, kao i u razvoju socijalnih veština. Kao roditelji ili staratelji, često se pitamo kada možemo očekivati da naša deca počnu da pričaju. Razvoj govornih veština varira od deteta do deteta, ali postoji opšti vremenski okvir koji možemo uzeti u obzir. U ovom blog postu, razmotrićemo različite aspekte razvoja govora kod beba, uključujući kada bebe počinju da bubnje, koje su prve reči, kako ih možemo podsticati da govore, uobičajene prepreke u razvoju govora, i kada bi trebalo da potražimo pomoć ukoliko dođe do kašnjenja u razvoju govora.
Prvi zvuci i reči
Bebe već od rođenja komuniciraju na različite načine. Kroz plač, pogled ili gestikulaciju, one svojim roditeljima daju do znanja šta im je potrebno. Prvi pravi korak ka govoru jesu babljanje i proizvodnja pojedinačnih slogova, što se obično dešava između 6. i 9. meseca. Međutim, prve prave reči koje imaju konkretno značenje, deca obično izgovaraju između 12. i 18. meseca. Prve reči često uključuju pojmove kao što su “mama”, “tata”, “voda”, ili “ne”, i one predstavljaju veliki skok u razvoju deteta.
Podsticanje govora kod beba
Kao roditelji, možemo mnogo toga da učinimo kako bismo podstakli razvoj govora kod naše dece. Redovno razgovaranje sa detetom, čitanje priča i pesama, kao i imenovanje predmeta i dešavanja oko njih, mogu značajno doprineti razvoju govornih veština. Igranje sa detetom i pružanje različitih stimulacija takođe može pomoći. Važno je i da slušamo i odgovaramo na pokušaje deteta da komunicira, čak i kada to čini nesavršenim, neformiranim rečima.
Uobičajene prepreke u razvoju govora
Dok većina dece prolazi kroz slične faze u učenju govora, nekima je potrebna dodatna pažnja i podrška. Problemi sa sluhom, kao što su učestale upale srednjeg uha, mogu uticati na sposobnost deteta da uči nove reči i zvuke. Takođe, autizam i drugi razvojni poremećaji mogu uticati na sposobnosti komunikacije. Precizno i brzo priznavanje ovih prepreka može biti ključno za pravilno rukovanje problemom i podsticanje razvoja govora.
Kada treba potražiti pomoć?
Ukoliko primetite da dete do 2 godine starosti ne koristi reči da izrazi svoje potrebe, ili da do 3 godine ne može da formira kratke, jednostavne rečenice, savetuje se da se obratite stručnjaku za govor. Logopedi su obučeni da pomognu u razvoju govorno-jezičkih veština kod dece, i rano otkrivanje potencijalnih problema može bitno umanjiti dalje poteškoće u komunikaciji.
Kako praćenje razvoja govora utiče na opšti razvoj deteta
Razvoj govora je važan ne samo za komunikaciju već i za opšti razvoj deteta. Govorne veštine su usko povezane sa sposobnošću učenja, čitanja i pisanja. Deci koja rano počnu da pričaju često je lakše da izraze svoje misli i emocije, što doprinosi njihovom emocionalnom razvoju i zdravlju. Redovno praćenje i podsticanje govora kod dece pruža im čvrst temelj za uspešno uključivanje u društvene aktivnosti i obrazovanje.
Bez obzira na to kada dete počne da priča, bitno je postaviti čvrste osnove koje će im omogućiti da razviju svoje jezičke sposobnosti na najbolji mogući način. Kroz igranje, čitanje i svakodnevnu komunikaciju roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u razvoju detetovih govornih veština.