Jedan od fundamentalnih koncepta u psihologiji, posebno u oblasti operantnog kondicioniranja, jeste negativno pojačanje. Ovaj termin često može da zbuni osobe koje nisu upoznate sa psihološkom terminologijom, naročito zbog pridodatog prideva “negativno”, koji može nositi konotaciju nečega lošeg. Međutim, u psihologiji, negativno pojačanje je proces koji pomaže u učenju kroz uklanjanje neprijatnog stimulusa kako bi se povećala verovatnoća ponovnog izvođenja željenog ponašanja. U ovom tekstu ćemo se dublje osvrnuti na ovaj pojam i njegovu primenu u različitim oblastima.
Šta je tačno negativno pojačanje?
Negativno pojačanje je termin koji se koristi u psihologiji za opisivanje procesa gde se ponašanje pojačava ili povećava kroz uklanjanje ili izbegavanje neprijatnog stimulusa. Kad god postoji oduzimanje stimulusa koji sledi neko ponašanje i to rezultira u povećanoj frekvenciji tog ponašanja, mi smo u prisustvu negativnog pojačanja. Ovo se događa zato što subjekti, bilo da su ljudi ili životinje, teže da izbegavaju neprijatnosti, pa samim tim u buduće češće izvode ponašanje koje uklanja taj neprijatan stimulus.
Primer negativnog pojačanja može biti kada osoba uzme aspirin da bi umanjila glavobolju. Uklanjanjem glavobolje (neprijatnog stimulusa), verovatnoća da ta osoba u budućnosti uzme aspirin kada se pojavi glavobolja je veća. Drugi primer bi bio korišćenje kišobrana da se izbegne mokrenje; kada osoba shvati da upotrebom kišobrana može ostati suva, verovatnoće da će u budućnosti ponoviti to ponašanje su veće.
Razlika između negativnog i pozitivnog pojačanja
Mnogi ljudi mešaju negativno pojačanje sa kaznom, iako su to dve različite stvari u oblasti bihevioralne psihologije. Glavna razlika između negativnog i pozitivnog pojačanja leži u tome što pozitivno pojačanje znači dodavanje nečega pozitivnog kako bi se povećala frekvencija nekog ponašanja, dok negativno znači uklanjanje nečega negativnog da bi se isti efekat postigao.
Pozitivno pojačanje se dešava kada je ponašanje pojačano dodavanjem nekog prijatnog ili poželjnog stimulusa nakon što se izvede ponašanje. Na primjer, ako roditelj da detetu slatkiš svaki put kada ono pospremi svoju sobu, dodavanje slatkiša (pozitivan stimulus) posle poželjnog ponašanja verovatno će povećati šanse da se ponašanje ponovi.
Suprotno tome, negativno pojačanje uključuje oduzimanje nečega neprijatnog kako bi se podstaklo ponavljanje ponašanja. Kazna, s druge strane, može biti ili pozitivna ili negativna, ali njen cilj nije da pojača ponašanje, već da ga smanji ili eliminise. Pozitivna kazna podrazumeva dodavanje neprijatnog stimulusa posle ponašanja (npr. dodavanje dodatnih kućnih poslova kad dete dođe kasno kući), dok negativna kazna podrazumeva oduzimanje nečega prijatnog (npr. oduzimanje mobilnog telefona kao posledica lošeg ponašanja).
Primena negativnog pojačanja u realnom svetu
Negativno pojačanje pronalazi primenu u mnogim aspektima svakodnevnog života, uključujući obrazovanje, radno mesto, roditeljstvo, pa čak i u samoodbrani. Na primer, u pedagogiji, učitelji mogu ukloniti neprijatne elemente iz učionice (poput buke) kako bi podstakli bolju koncentraciju i radnu etiku kod učenika. Na radnom mestu, menadžer može ukloniti prekomerni pritisak ili obim posla kako bi poboljšao performanse i zadovoljstvo zaposlenih.
U roditeljstvu, negativno pojačanje može da se manifestuje kroz “time-out” tehniku gde se detetu dozvoljava da se vrati igri nakon što se smiri ili pokaže poboljšano ponašanje. U samoodbrani, primenjujući tehniku koja uklanja neposrednu pretnju, osoba se ohrabruje da koristi tu istu tehniku u budućim situacijama neugodnosti ili opasnosti.
Međutim, važno je napomenuti da negativno pojačanje treba koristiti pažljivo i u kombininaciji s drugim strategijama učenja i upravljanja ponašanjem. Ako se stalno oslanjamo samo na negativno pojačanje, pojedinci mogu naučiti da izbegavaju situacije umesto da se suočavaju s problemima ili mogu razviti anksioznost i druge negativne emocionalne reakcije.
Kako se koristi negativno pojačanje u terapiji?
U terapijskim postavkama, negativno pojačanje može biti korisno u tretmanima ponašanja, kao što su oni kod poremećaja iz autističnog spektra, gde terapeut može postepeno uklanjati pomoć ili tragove kako bi podstakao samostalno izvođenje određenih veština ili aktivnosti. Takođe, u kognitivno-bihevioralnoj terapiji (KBT), terapeut radi s klijentima na prepoznavanju i menjanju neprijatnih misli i uverenja kako bi se smanjili anksioznost i depresivni simptomi, primenjujući pritom negativno pojačanje na kognitivnom nivou.
Oprez kod negativnog pojačanja
Iako je negativno pojačanje efikasno, treba imati na umu da njegova preterana ili neadekvatna upotreba može dovesti do neželjenih posledica. Na primer, ako je izvor neprijatnosti preintenzivan ili stalno prisutan, subjekti mogu razviti stanje pomoći (learned helplessness) gde prestanu da pokušavaju da se izbore s izazovom zato što veruju da ne mogu da utiču na ishod.
Konačno, negativno pojačanje je samo jedno od sredstava u paleti strategija koje se koriste u obrazovnim, terapijskim i svakodnevnim situacijama za upravljanje i modifikaciju ponašanja. Pravilnim razumevanjem i primenom negativnog pojačanja, roditelji, učitelji, terapeuti i menadžeri mogu pozitivno uticati na ponašanje bez primene strožijih kazni ili prinude, omogućavajući pojedincima da uče u okruženju koje minimizuje stres i podstiče razvoj.