Attention Deficit Hyperactivity Disorder ili ADHD je neurobiološki poremećaj koji se često povezuje sa decom koja pokazuju višak energije i nemogućnost koncentracije. Dok se kod dečaka ADHD često očituje hiperaktivnošću i impulzivnošću, kod devojčica simptomi mogu biti manje vidljivi i drugačiji, što otežava dijagnozu. U ovom članku ćemo se osvrnuti na to kako prepoznati ADHD kod devojčica, koji su najčešći znaci i simptomi, te zašto je važno na vreme prepoznati ovaj poremećaj.
ADHD kod devojčica – zanemareni simptomi
ADHD se kod devojčica često manifestuje unutrašnjom nemirnošću i distrakcijom, umesto eksternom hiperaktivnošću. Stoga je uočljivost ovog poremećaja kod devojčica nekada teža. Devojčice sa ADHD-om često mogu biti posmatrane kao sanjare, neorganizovane ili jednostavno nezainteresovane za standardne oblike učenja. Susretanje sa društvenim očekivanjima da budu mirne i poslušne dodatno komplikuje situaciju, jer mnoge devojčice razvijaju strategije prikrivanja svog ponašanja kako bi se uklopile u okolinu.
Znaci koji ukazuju na ADHD
Postoji niz simptoma i znakova koji mogu ukazivati da devojčica ima ADHD. Neki od njih uključuju:
- Trouble with focus and attention – Devojčice sa ADHD-om često imaju teškoća da održe pažnju na zadacima koji ih ne zanimaju, a mogu se i lako ometati i zaboraviti na obaveze.
- Neorganizovanost – One mogu imati problema sa održavanjem reda u svojim ličnim stvarima, kao što su školski materijal i domaći zadaci.
- Niska samoocena – Devojčice sa ADHD-om se često suočavaju sa osećanjem manjevrednosti zbog nesposobnosti da ispune očekivanja okoline.
- Društvene teškoće – Problemi u interakciji sa vršnjacima i stvaranje prijateljstava mogu biti izazov zbog impulzivnih reakcija ili nezainteresovanosti za društvene igre.
- Emocionalna preosetljivost – Brze promene raspoloženja ili prekomerna osetljivost na kritiku mogu biti česti kod ovih devojčica.
- Problemi s učenjem – Iako ne nužno prisutni, poteškoće u školovanju mogu biti znak ADHD-a, posebno ako postoji disproporcija između uloženog truda i ostvarenih rezultata.
Svaka od ovih karakteristika može se pojaviti u različitim oblicima i intenzitetima, te je važno primetiti ih u kontekstu u kojem se devojčica nalazi.
Utvrđivanje dijagnoze ADHD-a kod devojčica
Proces dijagnosticiranja ADHD-a zahteva sveobuhvatan pristup. Pored posmatranja ponašanja devojčice, važno je sprovesti različite vrste evaluacija koje uključuju psihološke testove, razgovore sa roditeljima i učiteljima, kao i potencijalno medicinske preglede. Stručnjaci za mentalno zdravlje, kao što su psihijatri ili psiholozi, su obično ti koji utvrđuju dijagnozu na osnovu prikupljenih informacija.
Postoji mnoštvo mitova i nesporazuma kada je reč o ADHD-u, jer ovaj poremećaj ima tendenciju da se manifestuje na različite načine u različitih osoba. Umesto da se oslanjamo na stereotipe, ključ je u razumevanju individualnih razlika i prilagođavanju pristupa svakom detetu pojedinačno.
Važno je napomenuti i da postoje različite metode lečenja i podrške za devojčice sa ADHD-om, uključujući terapiju, edukativnu podršku, kao i potencijalnu farmakološku intervenciju. U svakom slučaju, rana intervencija može imati značajan uticaj na obrazovanje, razvoj samopouzdanja i socijalne veštine devojčica sa ADHD-om.
Uloga roditelja i obrazovnih institucija
Roditelji igraju ključnu ulogu u prepoznavanju i podršci devojčica sa ADHD-om. Važno je da su obavešteni o simptomima i znacima ovog poremećaja kako bi na vreme mogli da potraže stručnu pomoć. Takođe, pružanje podrške i razumevanja kod kuće može značajno doprineti boljem emocionalnom i akademskom razvoju deteta.
Obrazovne institucije takođe imaju važnu ulogu u podršci devojčica sa ADHD-om. Učitelji i školsko osoblje trebaju biti obučeni da prepoznaju znake ADHD-a i da pružaju odgovarajuću podršku u učionici. Individualizovani edukativni planovi i prilagođavanje nastavnog materijala mogu biti od velikog značaja za uspešno školovanje ovih devojčica.
Suočavanje sa društvenim predrasudama
Jedan od izazova sa kojima se suočavaju devojčice sa ADHD-om su i društvene predrasude. ADHD se često pogrešno smatra “muškim” poremećajem, što može dovesti do kašnjenja u dijagnostikovanju i pružanju pomoći devojčicama. Takođe, društveni pritisak da se ponašaju na određeni način može doprineti dodatnom stresu i anksioznosti. Razbijanje ovih mitova i edukacija šire javnosti o ADHD-u su neophodni koraci ka boljem razumevanju i podršci ovim devojčicama.
Prepoznavanje i adekvatna podrška devojčicama sa ADHD-om je ključna za njihov uspešan razvoj i blagostanje. Važno je pristupiti svakom slučaju individualno, uz razumevanje specifičnosti i potreba deteta. Sa pravilnim pristupom, devojčice sa ADHD-om mogu prevazići izazove s kojima se suočavaju i postići svoj puni potencijal. Saradnja između roditelja, škola, i zdravstvenih stručnjaka je ključna u ovom procesu, kao i stvaranje svesti i razumevanja ADHD-a u društvu.