Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusnjača, a poznato je po svom karakterističnom mirisu i ukusu. Ovo povrće je vrlo niskokalorično i bogato je hranljivim materijama, poput vitamina C, K i folne kiseline. U ovom članku, istražujemo nutritivnu tabelu karfiola i prednosti za zdravlje koje ovo povrće ima.
Karfiol: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost za 100g karfiola:
Energetska vrijednost: 25 kcal
Ugljikohidrati: 5 g
Proteini: 2 g
Masti: 0,3 g
Vlakna: 3 g
Vitamin C: 48 mg
Kalcij: 22 mg
Fosfor: 44 mg
Kalij: 303 mg
Karfiol: Proteini (sadržaj proteina)
Karfiol je povrće koje je bogato hranljivim sastojcima poput vitamina C, folata i kalijuma, ali je takođe i bogat izvor proteina. Naime, 100 grama karfiola sadrži oko 2 grama proteina, što je izuzetno impresivno za jedno povrće. Ovi proteini su od vitalnog značaja za izgradnju i održavanje koštanog tkiva, mišića i drugih vitalnih organa u telu. Karfiol se može koristiti u brojnim jelima, poput supa, salata, priloga i mnogih drugih, pa se može lako uključiti u raznoliku ishranu i obezbediti vašem telu važne hranljive materije koje su mu potrebne.
Karfiol: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Karfiol je ukusan i hranjiv povrtni plod sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Na 100 grama karfiola ima oko 5 grama ugljenih hidrata, pri čemu većina dolazi iz dijetalnih vlakana koja telo ne razgrađuje. Ovo znači da karfiol ima malo neto ugljenih hidrata, što ga čini sjajnom opcijom za one koji žele kontrolisati unos ugljenih hidrata. Karfiol je takođe bogat vitaminima i mineralima, uključujući vitamin C, vitamin K i folate, što ga čini idealnom opcijom za one koji žele uravnoteženu ishranu.
Karfiol: Masti (sadržaj masti)
Karfiol je povrće bogato vitaminima C i K, ali istovremeno niskokalorično, što ga čini odličnim izborom za dijetu. Kada se radi o sadržaju masti, karfiol je veoma oskudan u ovoj hranljivoj komponenti. Za pola šoljice, što je oko 50 grama, karfiola, možete očekivati oko 0,3 grama masti. Ova količina masti sastoji se od nezasićenih masti, koje su korisne za zdravlje srca. Dakle, karfiol je idealno povrće za one koji paze na unos masnoća.
Karfiol: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Bogat je vlaknima, vitaminom C, K i folnom kiselinom. Takođe, sadrži minerale kao što su kalijum, magnezijum i fosfor, kao i korisne biljne jedinjenja poput glukorafanina i sulforafana koji imaju potencijalno antivirusna i antiupalna svojstva. Kao hranljivi sastojak relativno je jeftin i pristupačan, što ga čini odličnim izborom za svakodnevni obrok ili kao dodatak prilikom spremanja salata i drugih jela.
Karfiol: Kalorije (sadržaj kalorija)
Karfiol je vrlo niskokalorična namirnica – jedna šolja sirovog karfiola sadrži svega 25 kalorija. Ova povrćka takođe sadrži mnogo vlakana, što znači da će vas duže držati sitim i sprečiti prejedanje. Međutim, treba napomenuti da dodavanjem ulja ili putera prilikom pripreme karfiola, povećavate i kalorijsku vrednost. Zato bi trebalo izbegavati preteranu upotrebu masti prilikom kuvanja. Ukusno pripremljen karfiol, sa malo začina i manjkom ulja, može predstavljati zdravu i niskokaloričnu opciju u vašoj ishrani.
Karfiol: Benefiti za zdravlje
Karfiol je povrće iz porodice kupusa, koje je puno hranjivih materija. Sadrži vitamine C i K, folnu kiselinu, vlakna i druge fitonutrijente. Ova vrsta povrća se takođe smatra izvorom antioksidanata koji igraju važnu ulogu u zaštiti našeg organizma od slobodnih radikala.
Konkretno, karfiol sadrži sulforafan, spoj koji je povezan sa sprečavanjem brojnih oboljenja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i rak. Takođe može pomoći u borbi protiv upala u telu.
Karfiol je takođe izvrstan izvor hranjivih sastojaka za gubitak kilograma. Sadrži veliku količinu vlakana, što pomaže u održavanju sitosti i smanjenju prejedanja.
Konačno, karfiol se može lako uklopiti u mnoge obroke. Može se koristiti kao zamena za pirinač u receptima, a može se pripremiti i na razne načine – peći, kuvati ili koristiti sirov u salatama ili kao zdravu grickalicu.
Karfiol: Rizici za zdravlje
Iako se često opisuje kao “super hrana” zbog visokog sadržaja hranljivih materija, karfiol može imati određene rizike za zdravlje, posebno ako se konzumira u velikim količinama.
Pre svega, karfiol sadrži visoku količinu purina, supstance koja se pretvara u mokraćnu kiselinu u telu, što može dovesti do artritisa i drugih upalnih stanja. Osobe koje pate od gihta, metaboličkog poremećaja koji uzrokuje taloženje mokraćne kiseline u zglobovima, trebalo bi da smanje unos karfiola.
Karfiol takođe sadrži sulfit, koji može biti problematičan za osobe koje su alergične na ovu supstancu. Sulfiti se obično dodaju u namirnice radi produženja njihovog roka trajanja i održavanja svežine.
Ukoliko se karfiol konzumira u velikim količinama, postoji opasnost od nadimanja i gasova u stomaku. Osobe koje imaju problema sa varenjem treba da izbegavaju preveliku konzumaciju ove povrćke.
Iako ima brojne zdravstvene koristi, kao i bilo koja namirnica, karfiol ima svoje potencijalne rizike za zdravlje, pa treba biti oprezan i moderan u njegovom konzumiranju.
Karfiol: Alergije
Karfiol, poput drugog povrća, može izazvati alergjske reakcije kod nekih ljudi. Alergija na karfiol se javlja kada imunološki sistem pogrešno prepozna proteine u karfiolu kao strane i štetne supstance. Reakcije mogu biti blage ili ozbiljnije, a uključuju oticanje usana, jezika, lica i grla, svrab, koprivnjaču, osip, crvenilo i bolove u stomaku, mučninu i/ili dijareju.
Kod nekih ljudi, konzumacija karfiola može izazvati kratak dah, ubrzano disanje, otežano gutanje, pa čak i anafilaktički šok, što je veoma ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Ako sumnjate da ste alergični na karfiol, nemojte ga konzumirati i posetite svog lekara ili alergologa. Oni će vam pomoći da utvrdite da li je karfiol izazivač alergije i savetovati vas o tome šta možete da učinite da biste ublažili ili izbegli simptome alergije u budućnosti.
Karfiol: Različite vrste koje postoje
Postoje različite vrste karfiola koje se mogu naći na tržištu. Najčešće vrste su beli karfiol, zeleni karfiol, Romanesco karfiol i ljubičasti karfiol. Beli karfiol je najpoznatiji po svom izgledu sa belim cvetnim pupoljcima. Zeleni karfiol se razlikuje od belog po boji svojih cvetnih pupoljaka koji su zelene boje. Romanesco karfiol ima karakterističan izgled i sastoji se od malih piramidalnih izbočina koje formiraju cvet. Ljubičasti karfiol ima prepoznatljivu boju cvetnih pupoljaka i ima nešto slađi ukus u odnosu na druge vrste. Karfiol je bogat vitaminom C, vitaminom K i folatima. Ova povrtna vrsta se najčešće koristi u kuvanim jelima ili kao prilog. Bez obzira na vrstu, karfiol je zdrav dodatak svakoj ishrani.
Karfiol: Kada je najbolje jesti
Najbolje vreme za uživanje u svežem karfiolu je u jesen i zimu, jer je tada najslađi i najsočniji. U ovom periodu, kupujte karfiol koji je čvrst i težak, sa listovima koji su zeleni i sveži. Ovaj povrća može se sigurno čuvati u frižideru oko nedelju dana.
S druge strane, karfiol je dostupan tokom cele godine i može se naći i kao smrznuta hrana ili konzervirana hrana. Smrznuti karfiol može se jesti tokom celog leta, dok se konzervirana hrana obično koristi tokom cele godine, kao prilog jelu.
Pažljivo birajte svoj karfiol i uskladite unosa sa njegovom sezonom da biste dobili maksimalnu korist. Ovo ukusno i zdravo povrće može se koristiti u različitim jelima, uključujući salate, variva, priloge i još mnogo toga.
Karfiol: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Karfiol je veoma zdrava i ukusna namirnica koju bi trebalo da uvrstite u svoju ishranu tokom cele godine. Kako biste maksimalno iskoristili njegove nutritivne vrednosti, bitno je da znate kako ga pravilno čuvati.
Najbolje bi bilo da karfiol držite u frižideru, u plastičnoj kesi sa otvorima radi cirkulacije vazduha. Takođe, možete ga čuvati i u papirnoj kesi ili u frižiderskoj fioci za povrće.
Kada ga kupujete, birajte komade koji su čvrsti, bez oštećenja i bez prevelikih listova, jer to ukazuje na to da je stariji. Karfiol može da stoji u frižideru do sedam dana, ali što je kraće vreme od trenutka kupovine do kuvanja, to će biti svežiji i ukusniji.
Ukoliko više ne možete da iskoristite celu glavicu karfiola, možete ga iseći na manje komade i zamrznuti u plastičnu kesu ili posudu sa poklopcem. Tako ćete moći da ga čuvate duže, iako će mu se ukus i tekstura promeniti kada se odmrzne.
Karfiol: Kako spremiti i jesti
Postoji nekoliko načina da se pripremi karfiol, a jedan od najpopularnijih je kuvanje karfiola u vodi. Za ovaj metod, karfiol se prethodno isece na manje komade, nakon čega se kuva u vodi dok ne omekša. Kuvanjem u vodi možemo da dodamo bilo koji začin koji volimo ili secka karfiol u malo iseckane komadiće i pripremi ukusan prilog.
Pored kuvanja, karfiol se može peći, blanširati ili koristiti kao osnova za paj ili supe. Da bi se održala hrskavost ovog povrća, najbolje bi bilo da se kuva ili peče samo nekoliko minuta.
Karfiol bez sumnje spada u najhranljivije namirnice, pa bi trebalo da bude deo vaše svakodnevne ishrane. Sada kada znate kako se priprema i jede karfiol, oprobajte se u nekom novom receptu i uživajte u njegovim zdravstvenim beneficijama.
Karfiol: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Karfiol je veoma niskokaloričan i hranljiv povrtni pridev koji se može jesti u velikim količinama. Jedna porcija karfiola sadrži relativno malo kalorija – oko 25, pa je idealna za dijetu i mršavljenje. Osim toga, sadrži puno vlakana, vitamina C, K i B, folnu kiselinu i druge hranljive sastojke koji su važni za zdravlje. Standardna porcija karfiola je oko 100 grama i predstavlja oko polovine šolje kuvanog karfiola. Međutim, budući da je ovo povrće niskokalorično, možete jesti više ako želite bez da se brinete o preteranom unosu kalorija.