Kefir je fermentisani mlečni napitak koji postaje sve popularniji među ljudima širom sveta zbog njegovih brojnih zdravstvenih benefita. Pored svoje ukusne kiselkaste arome, ovaj napitak je bogat proteinima, kalcijumom i drugim važnim hranljivim materijama. U ovom članku ćemo pogledati nutritivnu tablicu kefira kao i sve koristi koje pruža za naše zdravlje.
Kefir: Nutritivna tablica
Kefir (100 ml):
Energetska vrijednost: 41 kcal
Masti: 1,8 g
– od toga zasićene masne kiseline: 1,1 g
Ugljikohidrati: 3,5 g
– od toga šećeri: 3,5 g
Bjelančevine: 3,5 g
Sol: 0,08 g
Kalcij: 118 mg
Fosfor: 96 mg
Vitamin B12: 0,4 µg
Kefir: Proteini (sadržaj proteina)
Kefir je napitak koji je poznat po svojim mnogobrojnim zdravstvenim prednostima za organizam. Jedna od njegovih prednosti je i visok sadržaj proteina. Kefir sadrži proteine različitog sastava i u različitim količinama, u zavisnosti od tipa i načina pripreme. Međutim, u proseku, 100 ml kefira sadrži oko 3 grama proteina. Proteini koji se nalaze u kefiru visokog kvaliteta su značajni zbog njihove uloge u izgradnji, održavanju i obnavljanju tkiva u telu, kao i za održavanje nivoa energije i funkcionisanja mišića. Stoga, uključivanje kefira u ishranu može biti korisno za one koji žele da dodaju više proteina u svoju ishranu.
Kefir: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kefir je napitak bogat hranljivim sastojcima, uključujući i ugljene hidrate. Upotreba kefira u ishrani povoljno utiče na regulisanje nivoa šećera u krvi zbog niskog glikemijskog indeksa. Kefir niskog sadržaja masti ima oko 5 grama ugljenih hidrata po šolji, pri čemu se većina čini od jednostavnih šećera. U poređenju s drugim fermentisanim mlečnim proizvodima, kefir ima nižu vrednost ugljenih hidrata i manje kalorija. Takođe, postoje kefir proizvodi bez dodatog šećera, što ih čini idealnim za osobe koje žele da izbegnu dodatni unos šećera u ishrani.
Kefir: Masti (sadržaj masti)
Kefir je mlečni napitak koji je poznat po svom izuzetno visokom nutritivnom sadržaju. Kada je u pitanju masti, kefir je obično niskomasni ili bezmasni, što ga čini odličnim izborom za one koji žele da smanje unos masti u svojoj ishrani. Međutim, postoje i kefir varijante sa višim sadržajem masti, koje mogu doprineti većem ukusu i kremastijoj teksturi napitka. Bez obzira na sadržaj masti, kefir je bogat probiotskim kulturama koje su dobre za zdravlje creva i imunog sistema. Kefir može biti sjajan dodatak u svakodnevnoj ishrani s obzirom na svoje nutritivne benefite.
Kefir: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kefir sadrži obilje vitamina i minerala koji mogu pozitivno uticati na zdravlje. Ovaj fermentisani mlečni napitak bogat je vitaminima B kompleksa, posebno B12 i Biotinom, koji su od vitalnog značaja za funkciju nervnog sistema i metabolizam. Takođe, kefir ima visok sadržaj kalcijuma, koji pomaže u održavanju zdravih kostiju i zuba, kao i magnezijuma, fosfora i kalijuma, koji su ključni minerali za normalno funkcionisanje organizma. Kefir takođe sadrži i neke antioksidanse poput vitamina C i E, kao i značajne količine proteina i probiotika koji mogu podržati zdravu crevnu floru i jačati imunitet.
Kefir: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kefir je mlečni napitak koji se dobija fermentacijom mleka pomoću probiotskih bakterija i kvasaca. Ovaj napitak je bogat hranljivim sastojcima, poput proteina, vitamina i minerala, a istovremeno je niskokaloričan. Kefir sadrži oko 50 kalorija na 100 ml, što ga čini idealnim izborom za one koji vode računa o telesnoj težini. Ipak, važno je imati na umu da industrijski proizvedeni kefir može da sadrži dodate šećere, pa se preporučuje oprez i odabir kefira sa što manje dodataka. Uz umerenu konzumaciju, kefir može biti koristan deo zdrave ishrane.
Kefir: Benefiti za zdravlje
Glavni sastojci kefira su probiotske bakterije i kvasci, koji proizvode enzime za varenje, i pomažu da se održi zdrava crevna flora. Kefir takođe sadrži visok nivo proteina, kalcijuma, magnezijuma i vitamina B.
Konsumiranje kefira može da poboljša imuni sistem, smanji upale i alergijske reakcije, poboljša varenje i crevnu funkciju, smanji nivo holesterola i krvnog pritiska, i poboljša opšte zdravlje kože. Takođe se smatra da kefir ima antikancerogena svojstva, smanjujući rizik od tumora debelog creva i raka dojke.
Kefir se može naći u većini prodavnica zdrave hrane, ali isto tako može biti pravljen i kod kuće. Konzumiranje kefira je jednostavan način da održimo zdraviji način života.
Kefir: Rizici za zdravlje
Iako kefir ima mnogobrojne prednosti po zdravlje, ne treba zanemariti i potencijalne rizike koji dolaze s njegovom konzumacijom. Kefir može biti problematičan za ljude koji su intolerantni na laktozu, jer sadrži mlečni šećer, što može izazvati probavne smetnje. Takođe, ako se nepravilno čuva ili ostavi da stoji predugo na sobnoj temperaturi, može doći do rasta štetnih bakterija koje mogu izazvati infekcije i bolesti.
Treba biti oprezan i s kupovnim kefirom, koji može sadržati velike količine šećera i dodatnih sastojaka poput aroma, zaslađivača i konzervansa. Takođe, ljudi koji su pod rizikom od kvarenja probavnog trakta, poput onih koji pate od ulceroznog kolitisa ili sindroma iritabilnog creva, treba da budu oprezni u konzumaciji kefira.
Ukratko, preporučuje se da se kefir konzumira u umerenim količinama, pravilno čuva i kupuje od pouzdanih izvora kako bi se izbegle potencijalne negativne posledice po zdravlje.
Kefir: Alergije
Alergije na kefir mogu se manifestovati na više načina, uključujući anafilaksiju. Simptomi alergijske reakcije na kefir mogu uključivati svrab ili otok usta, otežano disanje, osip, mučninu i povraćanje.
Ukoliko posumnjate da ste alergični na kefir, preporučljivo je da se posavetujete sa lekarom. Alergijske reakcije na kefir nisu česte, ali za one koji su alergični na mlečne proizvode, čak i mali unos kefira može izazvati simptome.
Za ljude koji su intolerantni na laktozu, kefir bez laktoze može biti alternativa. Takođe, postoji i mogućnost konzumiranja biljnih probiotičkih napitaka kao alternativa kefiru, za one koji su alergični na mlečne proizvode ili imaju intoleranciju na laktozu.
Kefir: Različite vrste koje postoje
Kefir predstavlja fermentisani mlečni napitak koji je nastao u planinskim regijama Kavkaza. Ovaj napitak je postao popularan širom sveta zbog svojih brojnih blagodeti po zdravlje, a pritom se može koristiti i kao alternativni izvor proteina za osobe koje izbegavaju mlečne proizvode.
Postoje različite vrste kefira, a one se pre svega razlikuju po sastojcima koji se koriste za njihovu proizvodnju. Najčešće vrste kefira su tradicionalni kefir, vodeni kefir i kokosov kefir.
Tradicionalni kefir se pravi od kravljeg ili ovčijeg mleka, dok se vodeni kefir pravi od vode i šećera sa dodatkom voća i začina. Kokosov kefir se, kako mu ime kaže, pravi od kokosove vode i kokosovog mesa.
Svaka vrsta kefira ima svoje karakteristike koje je čine posebnom. Na primer, tradicionalni kefir ima blagi ukus i kremastu teksturu, dok je vodeni kefir osvežavajuć i može se piti kao napitak. Kokosov kefir je punjen zdravim masnoćama i može se koristiti kao alternativa drugim vrstama kefira.
U svakom slučaju, kefir je odličan izvor vitamina, minerala i drugih hranjivih materija. Zbog toga, u zavisnosti od vaših želja i potreba, birajte vrstu kefira koja vam najviše odgovara.
Kefir: Kada je najbolje jesti
Mnogi ljudi ne znaju da postoji idealno vreme za konzumiranje kefira. Najbolje ga je jesti ujutru, na prazan stomak. Tada će delovati naše telo na najbolji način i pružiti nam najviše blagodeti. Konzumiranje kefira na prazan stomak pomaže da se efikasnije vari i apsorbuje u crevima, jer se ne meša sa drugom hranom koju jedemo.
Još jedan predlog za uzimanje kefira je nakon obilnog obroka, naročito ako smo pojeli tešku i nezdravu hranu. Kefir nas može pomoći da razgradimo masnoće, ublažimo nadutost i probavne probleme uzrokovane teškom hranom.
Uravnotežena ishrana uz kefir kao deo našeg svakodnevnog obroka, može nam pomoći da poboljšamo naše zdravlje i dobrobit, a idealno vreme za njegovo konzumiranje ujutru na prazan stomak.
Kefir: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Da bi se očuvala sva hranljiva svojstva kefira, važno je znati kako ga pravilno čuvati. Kefir se najbolje čuva u staklenoj posudi sa hermetičkim poklopcem u frižideru, na temperaturi od 2-5°C. Kada se kefir ne preterano zaslađuje, i ostavlja se u frižideru, može trajati čak i do 14 dana. Ali, kako kefir stoji, njegova tekstura može se promeniti, tako da se često mora dobro promućkati ili promešati pre konzumiranja kako bi se vratila njegova svilenkasta tekstura. Ukoliko želite da dugo čuvate kefir, možete ga zamrznuti, ali imajte na umu da mu to može uticati na ukus i konzistenciju.
Kefir: Kako spremiti i jesti
Da biste napravili kefir, potreban vam je kefirski zrnca koja su zapravo grudvice bakterija i kvasaca. Kefir se priprema tako što se kefirskim zrncima dodaje mleko, nakon čega se sve zajedno ostavlja da fermentiše na sobnoj temperaturi.
Kada je kefir gotov, može se konzumirati samostalno ili se može koristiti kao sastojak u različitim receptima. Kefir se može koristiti kao zamena za mleko u smutijima, frapeima i smoothie-jima.
Kefir se takođe može koristiti i kao dodatak ujutru za doručak, dodajući ga u pahuljice ili zobene kaše. Kefir se može piti i u pauzi između obroka kako bi se održala ravnoteža šećera u krvi.
Kefir je veoma koristan za zdravlje i lako se može uključiti u svakodnevnu ishranu. Uz malo truda, možete ga sami napraviti kod kuće i uživati u svim njegovim blagodetima.
Kefir: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kefir je veoma zdrav napitak koji se lako može praviti kod kuće. Međutim, kao i sa svim namirnicama, važno je da unosimo kefir u pravim količinama. Veličina porcije zavisi od vaših individualnih potreba i načina ishrane. Opšte preporuke ukazuju na uzimanje oko 1 šolje kefira dnevno za odrasle. Međutim, ako želite da smanjite unos kalorija, možete piti manje. Takođe, ako želite da dobijete više probiotika, možete povećati količinu. Važno je slušati svoje telo i prilagođavati unos kefira prema svojim potrebama i ciljevima ishrane.