Kelj je superhrana koja je prepuna vitamina, minerala i antioksidanata, a ima veoma malo kalorija. Ova zeleni listovi su bogati vitaminima A, K, C i folati, ali i mineralima poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Pored toga, kelj sadrži i bioaktivne supstance koje mogu smanjiti upale u telu i poboljšati zdravlje srca. Za one koji brinu o kalorijama, kelj je idealan izbor za dodavanje u svoj svakodnevni obrok, bez da se treba brinuti o povećanju unosa kalorija. U ovom članku, ćemo detaljnije istražiti nutritivne vrednosti i zdravstvene benefite kelja.
Kelj: Nutritivna tablica
Kelj (100g):
Energetska vrijednost – 25 kcal
Masti – 0.3g
Proteini – 3.3g
Ugljikohidrati – 4g
Vlakna – 3.1g
Šećeri – 1.5g
Kalcij – 145mg
Željezo – 0.8mg
Magnezij – 11mg
Fosfor – 69mg
Kalij – 491mg
Natrij – 23mg
Cink – 0.3mg
Bakar – 0.1mg
Mangan – 0.2mg
Selen – 0.6µg
Vitamin A – 630µg
Vitamin C – 120mg
Vitamin E – 0.7mg
Vitamin K – 704µg
Tiamin – 0.1mg
Riboflavin – 0.1mg
Niacin – 1mg
Vitamin B6 – 0.2mg
Folna kiselina – 93µg
Vitamin B12 – 0µg
Kelj: Proteini (sadržaj proteina)
Kelj je povrće koje spada u križare i bogato je proteinima. Sadrži oko 3 grama proteina na 100 grama kelja, što je impresivno s obzirom na to da većina drugog povrća sadrži manje od 2 grama proteina. Osim toga, kelj je takođe bogat biljnim vlaknima, vitaminom C i vitaminima B kompleksa, kao i mineralima poput gvožđa i kalcijuma. Kelj se može dodati u različita jela, kao što su salate, variva ili umaci, kako bi se obogatili vitaminima i mineralima ili povećao unos proteina u ishrani.
Kelj: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kelj predstavlja namirnicu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, što ga čini idealnom za one koji su na dijeti sa ograničenim unosom ovih nutrijenata. U 100 grama sirovog kelja ima samo 5 grama ugljenih hidrata, od kojih su 3 grama vlakana. Ovo vlakno takođe ima pozitivan uticaj na regulaciju nivoa šećera u krvi i poboljšava varenje. Kelj takođe sadrži vitamine i minerale, uključujući vitamin C, K i folat, kalcijum i gvožđe. Dodavanje kelja u ishranu može biti korisno za kontrolu telesne težine, poboljšanje zdravlja srca i sprečavanje nekih bolesti.
Kelj: Masti (sadržaj masti)
Kelj je povrće iz roda Brassica, poznato i kao prokelj, minuta kelj ili divlji kelj. On je niskokaloričan i bogat vitaminima A i C, a takođe sadrži i važne minerale kao što su kalcijum, magnezijum i kalijum. Što se tiče masti, 100 grama kelja sadrže samo 0,1 grama masti, čime se može smatrati vrlo niskim u sadržaju masti. To ga čini savršenom namirnicom za one koji vode računa o ishrani i žele da održe zdravu figuru. Kelj je takođe koristan u borbi protiv različitih bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes i rak.
Kelj: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kelj, zeleni lisnati povrća, je izuzetno bogat vitaminima i mineralima koji su od presudnog značaja za zdravlje. Kelj je izuzetno bogat vitaminom C, K i A, folatom i železom. Osim ovih hranjivih materija, kelj sadrži i vitamine B kompleksa, kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum. Ovaj listopadni povrća takođe je dobar izvor dijetalnih vlakana i antioksidanasa. Kelj je izuzetno niskokaloričan, a bogat svim ovim hranjivim materijama. Zbog toga se preporučuje svima koji žele da dobiju potrebne hranljive materije bez prevelikog unosa kalorija.
Kelj: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kelj ima nisku kalorijsku vrednost, ali sadrži velike količine vitamina i minerala koji su važni za održavanje zdravlja. Jedna šoljica kelja sadrži samo 33 kalorije, te je idealna opcija za osobe koje žele održati nisku telesnu težinu. Osim toga, kelj je bogat vlaknima, koja pomažu da se osećamo siti i da regulišemo probavu. Takođe, kelj sadrži značajne količine vitamina K, C i A, kao i minerala poput mangana i kalcijuma. Ukratko, kelj je izuzetno nutritivno povoljna namirnica sa malom količinom kalorija, zbog čega bi trebalo da se nađe na vašem jelovniku.
Kelj: Benefiti za zdravlje
Kelj je zeleno povrće sa visokom hranljivom vrednošću i punim korisnih nutrijenata koji su esencijalni za zdravlje čoveka. Kelj sadrži visok nivo vitamina C, K i A, folate, kalijum, gvožđe i kalcijum – koji ga čine izuzetno korisnim za jačanje imunog sistema, zdravlje kostiju, sprečavanje hroničnih bolesti i održavanje opšteg zdravlja.
Kelj takođe ima antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, što ga čini idealnim za borbu protiv upala i ćelijskog oštećenja. Njegova jedinstvena kombinacija fitonutrijenata i vlakana takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi i holesterola, dok smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa.
Kada ga dodamo ishrani, kelj je izvrsna namirnica za održavanje dobrog zdravlja i prevenciju bolesti. Može se dodati u salate, variva, ili se može napraviti kao ukusna salata. Izaberite kelj, i dajte svom telu visokokvalitetnu i raznovrsnu ishranu.
Kelj: Rizici za zdravlje
Kelj je zeleni lisnati povrće koje je bogato hranljivim sastojcima, kao što su vitamini A, C i K, gvožđe, kalcijum i vlakna. Ipak, postoji nekoliko rizika za zdravlje vezanih za konzumiranje ovog povrća.
Prvo, kelj sadrži oksalate, spojeve koji mogu izazvati stvaranje bubrežnih kamenaca kod osoba koje su sklonije ovom problemu. Osobe sa gastrointestinalnim problemima, posebno sa iritabilnim crevima, mogu takođe imati problema sa varenjem oksalata.
Drugo, kelj je takođe bogat antihranljivim supstancama zvanim goitrogeni. Ove supstance mogu ometati funkciju štitne žlezde i smanjiti apsorpciju joda, što može dovesti do hipotireoze. Međutim, ovo se može izbeći kuvanjem kelja i ne preterivanjem sa unosom.
Konačno, kelj može imati interakciju sa određenim lekovima, kao što su lekovi koji utiču na koagulaciju krvi, pa je važno pre konzumiranja konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Kelj: Alergije
Kelj je povrće bogato hranljivim materijama i antioksidantima koji su veoma važni za održavanje dobrog zdravlja. Međutim, za ljude koji pate od alergija, konzumiranje kelja može biti problematično.
Alergije na kelj su relativno retke, ali se pojavljuju kod pojedinaca koji su osetljivi na određene proteine nalaze u ovom povrću. Simptomi alergije na kelj mogu biti reakcija kože, otežano disanje, svrab i otok. U težim slučajevima, alergija na kelj može izazvati anafilaktički šok, što može biti životno ugrožavajuće.
Ljudi koji su sklone alergijama na kelj treba da izbegavaju konzumiranje ovog povrća i da se posavetuju sa svojim lekarom o alternativnim izvorima hranljivih materija koje bi mogle da nadoknade nedostatak iz kelja. Ukoliko dođe do alergijske reakcije, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Kelj: Različite vrste koje postoje
Kelj je veoma rasprostranjena biljka koja spada u porodicu kupusnjača i ima mnogo različitih vrsta. Neki od najčešćih tipova kelja uključuju kelj pupčar, keljasto zelje, savojski kelj, crni kelj (kale) i kineski kelj.
Kelj pupčar, takođe poznat kao kelj beba, ima kratku stabljiku i oblikom podseća na pupčanik. Keljasto zelje je najčešći tip kelja i ima krupne, zelene listove koji su savijeni oko stabljike. Savojski kelj ima tamnozelenu boju i u svakom listu ima talase. Crni kelj, poznat i kao kale, ima sitnije listove, ljubičaste stabljike i tamniju boju. Kineski kelj i bok-čoi su takođe vrsta kelja koja se često koristi u kuvanju azijskih jela.
Svaki tip kelja ima svoj unikatan ukus i teksturu i mogu se koristiti na različite načine u kulinarstvu. Kelj pupčar i keljasto zelje obično se skuvaju ili dinstaju, dok crni kelj i kineski kelj se često koriste u supama i varivima. Bez obzira na vrstu kelja koju koristite, ova raznovrsna biljka je nutritivno bogata i puna vitamina i minerala koji su neophodni za zdrav život.
Kelj: Kada je najbolje jesti
Kelj je jedno od najzdravijih povrća koje možete pojesti, bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima. Ali kada je najbolje jesti kelj da biste dobili najviše hranjivih sastojaka?
Najbolje vreme za konzumiranje kelja je uvek kada je najsvježiji, odmah nakon što ga ubrali ili kupili. Ovo je kada će kelj sadržati najviše vitamina i minerala. Takođe, kelj se najbolje jede ujutru ili pre ručka, kada telo ima najbolju apsorpciju hranjivih sastojaka.
Ako kelj čuvate u frižideru, pokušajte ga jesti u roku od tri do pet dana nakon kupovine. Kelj takođe možete smrznuti i čuvati do šest meseci, ali će izgubiti neke hranjive sastojke tokom procesa smrzavanja i odmrzavanja.
Kada god možete, pokušajte kupiti organski uzgojen kelj kako biste izbegli izloženost pesticidima i drugim hemikalijama koje se često koriste u tradicionalnom uzgoju.
Uživajte u ovom superhranjivom povrću i iskoristite sve zdravstvene prednosti koje ono nudi!
Kelj: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kelj je uvrstio se u skupinu najzdravijih zeleniša, a u sezoni može biti lako dostupan u gotovo svakoj prodavnici. Međutim, kada ga kupite, nije lako čuvati ga bez rizika da brzo propada. Evo nekoliko saveta kako da sačuvate svežinu kelja.
Kelj se može čuvati u frižideru na temperaturi od 0 do 5 stepeni celzijusa. Preporučuje se da ga nečistog stavite u plastične kese ili na tacne, tako da omogućite protok vazduha. Kelj ne treba prati pre nego što ga spakujete u frižider, jer se tako smanjuje njegova trajnost.
Ukoliko ne možete odmah iskoristiti svež kelj, možete ga spremiti i u zamrzivač. Prethodno ga operite i uklonite tvrde delove stabljike pa ga iseckajte i posušite. Nakon toga ga stavite u kese i držite u zamrzivaču.
Kelj može ostati svež čak i do sedam dana, ali je najbolje da ga iskoristite u roku od tri do četiri dana nakon kupovine. Izbegavajte kupovinu kelja sa žutim listovima ili oštećenim stabljikama, jer će se brzo pokvariti.
Kelj: Kako spremiti i jesti
Kelj, bogati izvor vitamina K, C i A, te minerala poput gvožđa i kalcijuma, može se spremiti i konzumirati na mnogo načina.
Kuvanje kelja najčešći je način pripreme, a može se dodavati supama, čorbama, varivima i drugim jelima. Međutim, kelj se može i peći ili pržiti u rerni sa začinima poput soli, bibera i maslinovog ulja. Na taj način postaje hrskav i ukusan prilog. Kelj se takođe može lako upotrebiti u salatama, ili kao zamena za tortilju u obrocima sa niskim udelom ugljenih hidrata.
Kao i mnoge druge vrste povrća, kelj može izazvati gasove i nadutost. Iz tog razloga, preporučuje se da se kelj kuva duže ili popari pre konzumacije. Takođe, možete koristiti začine kao što su kim, kumin, đumbir ili kurkuma kako bi kelj bio lakši za varenje.
S obzirom na velike količine nutrijenata koje sadrži, kelj je prava superhrana. Pokušajte ga uključiti u svoju ishranu na različite načine i otkrijte nove ukuse i načine pripreme.
Kelj: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kelj je zdrava i hranljiva namirnica koju bi svako trebao uvrstiti u svoju ishranu. Koliko kelja bi trebalo jesti po obroku? Preporučena količina kelja po obroku je oko pola šolje ili 75 grama. To bi trebalo biti dovoljno da telu obezbedi veliku količinu vitamina i minerala koje sadrži. Važno je napomenuti da, ukoliko kelj konzumirate u obliku salate, možete sebi priuštiti veću porciju u odnosu na termički obrađeni kelj. Uživajte u bogatoj, hrskavoj kelj salati i doprinesite svojoj dobrobiti!