Kesten spada u grupu sezonskih voćki koje su dostupne tokom jeseni, a poznat je po svom ukusu i brojnim nutritivnim svojstvima. Unos ovog ploda može biti važan za održavanje zdravlja, o čemu svedoči i njegova nutritivna vrednost. Kroz ovaj članak saznajte više o kalorijskoj vrednosti kestena, njegovom uticaju na zdravlje, kao i drugim važnim nutrijentima koje ovaj plod nudi.
Kesten: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost na 100 g kestena:
Energetska vrijednost: 213 kcal / 897 kJ
Masti: 2,2 g
Ugljikohidrati: 44,8 g
– od toga šećeri: 8,1 g
Bjelančevine: 2,5 g
Vlakna: 8,0 g
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 518 mg
Kalcijum: 16 mg
Magnezij: 32 mg
Fosfor: 68 mg
Željezo: 1,2 mg
Cink: 0,7 mg
Bakar: 0,4 mg
Mangan: 0,4 mg
Selen: 1 µg
Kesten: Proteini (sadržaj proteina)
Kesten je hrana koja ima visok sadržaj proteina u poređenju sa drugim orašastim plodovima. Proteini u kestenu su uglavnom iz grupe albuminskih proteina, što znači da su visokokvalitetni i lako se apsorbuju u organizmu. Osim proteina, kesten sadrži i minerale kao što su kalijum, fosfor, magnezijum i gvožđe, koji su takođe važni za zdravlje. Kesten se može konzumirati pečen ili kuvan, ili se može koristiti kao sastojak u raznim jelima. Posebno je popularan kao dodatak sosovima i praznicnim kolačima.
Kesten: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kesten je hranljiv sastojak poznat po svom visokom sadržaju ugljenih hidrata. U jednoj porciji kestena, koja je obično oko 100 grama, ima oko 45 grama ugljenih hidrata. Međutim, većina ovih ugljenih hidrata su složeni, što znači da se sporo oslobađaju u organizmu, održavajući stabilan nivo šećera u krvi i osiguravajući dugotrajnu energiju. Kesten takođe sadrži važna hranjiva jedinjenja poput vitamina B i minerala kao što su kalijum i magnezijum. Zato je kesten odličan izbor za one koji trebaju brzu i dugotrajnu energiju, ali žele izbeći povećanje šećera u krvi i osećaj naknadnog pada energije.
Kesten: Masti (sadržaj masti)
Kesten je voće koje obiluje mastima, sa oko 1,5 grama masti po 100 grama. Ove masti su uglavnom zdrave nezasićene masne kiseline koje doprinose zdravlju srca i krvnih sudova. Kesten je takođe niskokaloričan, a bogat je hranjivim sastojcima poput vitamina C, kalijuma, bakra i mangana. Međutim, važno je napomenuti da se kesten obično priprema sa dodatkom maslaca ili šećera, što može povećati sadržaj masti i kalorija. Stoga, najbolje je konzumirati ga sirovog ili pripremljenog na zdraviji način, kao što je pečenje u rerni bez dodataka.
Kesten: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kesten je namirnica koja obiluje raznim vitaminima i mineralima, što ga čini veoma zdravim izborom. On sadrži vitamine A, C, K, B1 i B2, kao i minerale poput kalijuma, bakra, gvožđa i magnezijuma. Kalijum pomaže u održavanju zdravog srca i regulisanju krvnog pritiska, dok bakar igra ključnu ulogu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Kesten je takođe bogat vlaknima, što pomaže u regulisanju probave, smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa. Ove hranljive materije u kombinaciji sa niskim sadržajem masti čine kesten idealnom namirnicom za svakodnevni unos.
Kesten: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kesten je ukusan plod koji se često konzumira kao poslastica tokom jeseni. Osim što je ukusan, kesten ima i nutritivne prednosti za naše zdravlje. U 100 grama pečenog kestena ima oko 213 kalorija, što ga čini relativno kaloričnom namirnicom. Međutim, kesten takođe sadrži dijetalna vlakna, proteine, vitamine i minerale poput vitamina C, kalijuma i magnezijuma. Zbog toga, umjerena konzumacija kestena može biti dio uravnotežene ishrane i pružiti brojne zdravstvene koristi.
Kesten: Benefiti za zdravlje
Kesten je ukusan jesenji plod poznat po svom karakterističnom slatkom ukusu i korišćenju u raznim jelima. Važno je napomenuti da kesten sadrži značajan broj korisnih hranljivih materija koje su povezane sa brojnim zdravstvenim prednostima.
Kesten je bogat vlaknima, vitaminima C i B, kao i mineralima kalcijumom, kalijumom i gvožđem. Ove hranljive materije su ključne za održavanje zdravog krvnog pritiska i sprečavanje srčanih bolesti.
Mangan, koji se nalazi u kestenu, važan je mineral za stvaranje zdrave kosti i dobro funkcionisanje mozga.
Kesten takođe sadrži i antioksidante koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjenju rizika od raka.
Konačno, kesten je dobar izvor energije jer sadrži visok nivo složenih ugljenih hidrata. Činjenica da je kesten ukusan i pruža ove benefite za zdravlje čini ga idealnom jesenjom poslasticom.
Kesten: Rizici za zdravlje
Kesten je ukusan plod koji ima brojne koristi za zdravlje, ali i potencijalne rizike koje treba izbegavati. Kesten je bogat vitaminima i mineralima, posebno vitaminima B i C, vlaknima, kao i gvožđem i magnezijumom. Ovo voće takođe sadrži antioksidanse koji pomažu u zaštiti organizma od slobodnih radikala.
Međutim, kesten može izazvati alergijsku reakciju kod ljudi koji su alergični na orašaste plodove. Osim toga, konzumiranje velike količine sirovog kestena može dovesti do gastrointestinalnih problema, poput mučnine, povraćanja i dijareje. Takođe, sirovi kesten može sadržati visok nivo tiaminaze, enzima koji razgrađuje tiamin (vitamin B1), što može dovesti do nedostatka ovog vitamina u organizmu.
Stoga, ukoliko ste alergični na orašaste plodove, ili ako pratite dijetu sa ograničenim unosom ugljenih hidrata, trebalo bi da budete oprezni u konzumiranju kestena. Umerenost u jelu ove namirnice u bilo kom obliku je ključna za održavanje dobrog zdravlja.
Kesten: Alergije
Kesten je ukusan i zdrav plod koji je veoma popularan u jelima i kolačima u jesenjoj sezoni. Međutim, neki ljudi mogu imati alergijsku reakciju na kesten. Simptomi mogu uključivati crvenilo kože, svrab, oticanje i probleme s disanjem.
Alergija na kesten se najčešće javlja kod osoba koje su alergične na druge orašaste plodove kao što su bademi, lešnici i orasi. Ovo se može desiti kada osoba konzumira kesten ili dolazi u kontakt sa kestenom, na primer kada lupaju ljuske.
Osobe sa alergijama treba da izbegavaju kesten i proizvode koji sadrže kesten. Treba imati u vidu da se kesten često koristi u jelima, pecivima, kolačima, pažljivo čitanje sastojaka pre kupovine ili konzumiranja hrane je veoma važno.
U slučaju alergijske reakcije, treba odmah potražiti lekarsku pomoć. Moguće komplikacije uključuju anafilaktički šok koji može biti opasan po život. Ako ste alergični na kesten, potrebno je posetiti alergologa kako bi se utvrdio najbolji način lečenja i sprečavanja alergijske reakcije.
Kesten: Različite vrste koje postoje
Kesten je jedna od omiljenih jesenjih poslastica, bilo da ga jedemo pečenog u rerni, kuvanog u šerpi ili kao sastojak u nekom kolaču. Međutim, da li ste znali da postoji više vrsta kestena?
Najpoznatija vrsta je evropski kesten, koji potiče iz jugozapadne Azije i sadrži velike, okrugle plodove sa tankom, ali čvrstom i sjajnom ljuskom. Postoje i neke podvrste ove vrste, poput marona i metske, koje su posebno popularne u Francuskoj i Italiji.
Kineski kesten, takođe poznat kao japanski kesten, je manji od evropskog, ali je lakši za ljuštenje i ima slađi ukus. Ova vrsta kestena često se koristi u azijskoj kuhinji, a naročito je popularna u kuvanju slatkih jela.
Američki kesten, sa drugo strane, ima krupnije, ovalne plodove koji su slađi i mekši od evropskog kestena. Ova vrsta je danas vrlo retka u prirodi, zbog bolesti koja se zove “hrastova rđa”, a koja napada stabla kestena.
Uz ovih nekoliko vrsta, postoje i druge podvrste kestena koje se uzgajaju širom sveta, kao što su kastanjeti, divlji kesten i druge. U svakom slučaju, sve vrste kestena su ukusne, hranjive i zdrave za naše telo, jer su bogate vlaknima, vitaminima i mineralima.
Kesten: Kada je najbolje jesti
Kesten je jesenji plod koji oduševljava ljubitelje slatkih poslastica i često se koristi kao sastojak u pečenjima, kolačima i sladoledima. Međutim, nije svejedno kada ga jesti.
Najbolje vreme za konzumiranje kestena je od septembra do decembra, kada se oni nalaze u sezoni. Kvalitet kestena može se proceniti po tome da su čvrsti na dodir, a školjke snažne i sjajne. Prilikom kupovine obratite pažnju na to da kora bude netaknuta, bez tragova bušenja, kako biste izbegli kestenjeve štetočine.
Pre jela kestenje obavezno pripremite. Operite ih i stavite u vodu da odstoje oko pola sata kako bi se lakše ljuštili. Kada skinete koru, stavite ih u šerpu i kuvajte oko pola sata dok ne omekšaju. Nakon toga, mogu se koristiti za pripremu različitih jela.
Uživajte u ukusu i hranljivim svojstvima ovog jesenjeg ploda, ali ne zaboravite da se kesten može brzo pokvariti. Čuvajte ih u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi i konzumirajte u roku od nekoliko dana.
Kesten: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kada je u pitanju čuvanje kestena, važno je znati da se radi o plodu koji ima ograničeni rok trajanja. Najbolje je kupovati ga svežeg, jer je tada najukusniji i najhranljiviji. Međutim, svež kesten bi trebalo konzumirati u roku od jedne do dve nedelje nakon kupovine, jer će nakon toga početi da gubi na kvalitetu.
Ukoliko ne želite da konzumirate svež kesten odmah nakon kupovine, možete ga čuvati u frižideru u plastičnoj kesi ili posudi sa poklopcem. Važno je da kesten bude suv prilikom čuvanja i da bude vrlo pažljivo rukovan. Osim toga, kesten se može čuvati i zamrznut u vrećicama za zamrzavanje.
Ako želite da duže sačuvate kesten, možete ga ispeći u rerni i čuvati u čistoj i suvoj posudi sa poklopcem na sobnoj temperaturi. Kuvan kesten se takođe može čuvati u frižideru u posudi sa poklopcem i ako je dobro pripremljen možete ga čuvati nekoliko dana.
Ove savete možete iskoristiti za čuvanje kestena i imati ga pri ruci kada god poželite da uživate u ovom ukusnom i zdravom plodu.
Kesten: Kako spremiti i jesti
Kesten je jesenje voće koje spada u grupu orašastih plodova. Može se jesti svež ili pečen, a koristi se i u pečenjima, kolačima i drugim slasticama.
Kestene je najbolje glančati u peći ili na roštilju. Postavite ih u pekač obložen papirom za pečenje i pecite ih na 200 stepeni oko 20 minuta, dok ljuske ne izgube sjaj i počnu se otvarati. Nakon toga ih ostavite da se prohlade nekoliko minuta, a upotrebljavajte ih tek kad su potpuno hladni.
Što se tiče čuvanja kestena, najbolje ih je naliti vodom i držati u frižideru, čime se produžava njihov rok trajanja.
U kulinarstvu se može koristiti na razne načine – od supe, do priloga za meso. Takođe, može se pržiti na ulju ili na maslacu. Od kestena se pravi i fini pire, koji osim u klasičnom obliku, može poslužiti i kao baza za kolače ili druge poslastice.
Kesten je namirnica koja se lako priprema, vrlo je hranljiva i zdrava, i stoga bi trebalo da ga uključimo u našu ishranu.
Kesten: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kesten je ukusan mali plod koji sadrži zdrave hranjive materije kao što su vlakna, minerali i vitamini. Ali koliko kestena možemo jesti u jednoj porciji? Preporučena količina za odrasle je oko 10-12 kestena, što je otprilike 50 grama. Ova količina neće biti previše kalorija, ali će i dalje pružiti hranjive sastojke koji poboljšavaju zdravlje. Kestenje nije pogodno za osobu na dijeti zbog svog visokog sadržaja ugljenih hidrata, ali ukusan dodatak za uravnoteženu ishranu.