Kukuruzni skrob je sastavni deo mnogih namirnica koje uveliko konzumiramo, poput keksa, testenine i konditorskih proizvoda. Osim što ima ugodan ukus i teksturu, kukuruzni skrob ima i neke zdravstvene benefite. U ovom članku ćemo se pozabaviti nutritivnom tablicom kukuruznog skroba, kalorijskom vrednošću i njegovim doprinosima zdravlju.
Kukuruzni skrob: Nutritivna tablica
Hranjiva vrijednost Kukuruzni skrob na 100 g:
Energija: 381 kcal
Masti: 0,09 g
Ugljikohidrati: 91,27 g
Od toga šećeri: 0,61 g
Proteini: 0,26 g
Vlakna: 1,8 g
Natrij: 6 mg
Kalcij: 7 mg
Željezo: 0,47 mg
Magnezij: 20 mg
Fosfor: 22 mg
Kalij: 20 mg
Cink: 0,16 mg
Bakar: 0,04 mg
Mangan: 0,25 mg
Selen: 0,7 µg
Vitamin C: 0 mg
Tiamin: 0,01 mg
Riboflavin: 0,02 mg
Niacin: 0,07 mg
Vitamin B6: 0,01 mg
Folna kiselina: 22 µg
Vitamin B12: 0 µg
Vitamin A: 7 IU
Vitamin E: 0,01 mg
Vitamin D: 0 IU
Vitamin K: 0,1 µg
Kukuruzni skrob: Proteini (sadržaj proteina)
Kukuruzni skrob, veliki izvor ugljenih hidrata, ima manje količine proteina. Standardni kukuruzni skrob sadrži oko 0,4-0,8% proteina dok visokopročišćeni skrob može da ima oko 0,2-0,4%. Ovo je zato što se proteini nalaze uglavnom u perikarpnom sloju zrna, koji se uklanja prilikom proizvodnje skroba. Međutim, postoji i poseban tip kukuruznog skroba koji se zove proteinski skrob, koji sadrži znatno više proteina (oko 10-12%). Ovaj skrob ima razne primene u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji kao i u proizvodnji biogoriva.
Kukuruzni skrob: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kukuruzni skrob je izvor ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su značajni nutrijenti koji se brzo pretvaraju u glukozu, glavni izvor energije za telo. Kukuruzni skrob uglavnom sadrži skrobom, koji se sastoji od jednostavnijih šećera koji se lako razlažu i pretvaraju u glukozu. Ovo čini kukuruzni skrob popularnim izvorom energije za sportiste i aktivne osobe koje žele poboljšati performanse. Takođe, kukuruzni skrob ima nisku glikemijsku vrednost, što znači da usporava apsorpciju šećera u krvotok i sprečava nagli porast nivoa šećera u krvi.
Kukuruzni skrob: Masti (sadržaj masti)
Kukuruzni skrob, poput većine ugljenih hidrata, ne sadrži masnoće u svom sastavu. On je čisti skrob koji se dobija iz kukuruza. Međutim, kada se kukuruzni skrob koristi u proizvodnji hrane i drugih proizvoda, kao što su paste za zube i papir, može biti dodata određena količina masti kako bi se poboljšala tekstura i ukus. Uglavnom su to biljne masti, poput palminog ulja ili ulja biljnih semenki, a dodaju se u vrlo malim količinama. Stoga, ako želite da smanjite unos masti, trebalo bi da proverite deklaraciju i odaberete proizvode sa nižim sadržajem masti.
Kukuruzni skrob: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kukuruzni skrob je dobar izvor ugljenih hidrata, ali ne sadrži značajne količine vitamina i minerala osim fosfora i kalijuma. On može biti koristan za one koji žele da smanje unos glutena, međutim, moguće je da kukuruzni skrob sadrži tragove glutena zbog procesa prerade. Preporučuje se umereno konzumiranje, kao deo uravnotežene ishrane u kombinaciji sa drugim namirnicama bogatim vitaminima i mineralima.
Kukuruzni skrob: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kukuruzni skrob predstavlja visoko kaloričnu namirnicu s obzirom na to da ima oko 381 kaloriju na 100 grama. Međutim, kada se koristi umereno, kukuruzni skrob može biti koristan izvor energije za organizam. Ova namirnica je bez glutena i pogodna za osobe koje su alergične na pšenicu, a koristi se za pripremu različitih jela kao što su pite, supe, kolači i ostali deserti. Važno je naglasiti da konzumacija prevelike količine kukuruznog skroba može dovesti do debljanja, stoga se preporučuje umjerena upotreba.
Kukuruzni skrob: Benefiti za zdravlje
Kukuruzni skrob je jedan od najčešće korišćenih sastojaka u industriji hrane, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Međutim, osim u ovim granama, kukuruzni skrob ima i važnu ulogu u očuvanju zdravlja i unapređenju metaboličkih procesa u organizmu.
Kao visoko probavljiv skrob, kukuruzni skrob je odličan izbor za osobe sa intolerancijom na gluten ili druga začinjena jela koja iritiraju gastrointestinalni trakt. Kukuruzni skrob ima nisku kalorijsku vrednost i ne sadrži masti, što može pomoći u smanjenju telesne mase.
Zahvaljujući svojim antibakterijskim i antiinflamatornim svojstvima, kukuruzni skrob može pomoći u smanjenju upala i ubrzati proces zarastanja rana. Takođe, kukuruzni skrob može pomoći u regulaciji šećera u krvi, poboljšanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Uz sve navedene benefite, kukuruzni skrob je sastavni deo mnogih recepata, a što je još bolje, vrlo je pristupačan i dostupan sastojak. Stoga, iskoristite sve prednosti kukuruznog skroba za zdravlje i upotpunite svoju ishranu ovim izvorom prirodnih koristi.
Kukuruzni skrob: Rizici za zdravlje
Kukuruzni skrob se često koristi kao sastojak u mnogim prehrambenim proizvodima i kod kuće pri pripremi hrane. Međutim, najnovija istraživanja sugerišu da upotreba kukuruznog skroba može imati određene rizike po zdravlje.
Jedan od najvećih rizika je da je kukuruzni skrob vrsta ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa, što znači da se veoma brzo apsorbuje u krvotok i uzrokuje nagli porast nivoa šećera u krvi. Ovo može biti posebno problematično za osobe koje pate od dijabetesa ili insulinske rezistencije.
Pored toga, neki proizvođači mogu koristiti genetski modifikovan kukuruz za proizvodnju skroba, što može dovesti do potencijalnih zdravstvenih problema.
Stoga, osobe koje žele da budu sigurne da konzumiraju zdravu hranu, treba da biraju proizvode koji sadrže kukuruzni skrob koji je napravljen od organskog i ne-GMO kukuruza. Takođe, treba biti oprezan pri konzumiranju velikih količina hrane koja sadrži ovaj sastojak.
Kukuruzni skrob: Alergije
Kukuruzni skrob je jedan od najčešće korišćenih zgušnjivača u prehrambenoj industriji, ali može predstavljati potencijalni alergen za neke ljude. Osobe koje su alergične na kukuruz ili druge sastojke kukuruza mogu doživeti reakciju nakon konzumiranja kukuruznog skroba.
Simptomi alergijske reakcije na kukuruzni skrob mogu varirati od blagih do teških i uključuju svrab, oticanje usana, jezika ili grla, osip, koprivnjaču, astmu i anafilaktički šok. U slučajevima gde se ove reakcije dešavaju, potrebno je potražiti medicinsku pomoć odmah.
Alergijske reakcije na kukuruzni skrob su relativno retke, ali su potencijalno ozbiljne i mogu ozbiljno ugroziti zdravlje alergične osobe. Osobe koje znaju da su alergične na kukuruz ili druge sastojke treba da budu svesne da se kukuruzni skrob nalazi u raznim proizvodima, uključujući krekere, pecivo, sosove, instant supe i umake. Kada se sumnja na alergiju na kukuruzni skrob, potrebno je potražiti savet lekara ili alergologa i izbegavati unos kukuruznog skroba dok se ne utvrdi dijagnoza.
Kukuruzni skrob: Različite vrste koje postoje
Kukuruzni skrob je jedan od najznačajnijih skrobova koji se koristi u prehrambenoj industriji, ali i u drugim industrijama kao što su farmaceutskoj, tekstilnoj i papirnoj. Postoje različite vrste kukuruznog skroba, a varijacije u njihovoj strukturi i fizičkim svojstvima uzrokuju njihovu različitu primenu.
Jedna od najčešćih vrsta kukuruznog skroba je kukuruzni skrob visoke amiloznosti (HMS). Ova vrsta skroba se dobija iz kukuruza koji sadrži veću koncentraciju amiloznih molekula u odnosu na druge vrste skroba. Takođe, često se koristi različiti procesi proizvodnje kako bi se postigla veća viskoznost, što ga čini pogodnim za primenu u aditivima za hranu, kao što su kreme, sosovi ili supe.
Druga vrsta kukuruznog skroba je kukuruzni skrob niske amiloznosti (LMS). Ova vrsta skroba se dobija iz kukuruza koji ima nižu koncentraciju amiloznih molekula u odnosu na druge vrste skroba. LMS ima nižu viskoznost i veću stabilnost na visokim temperaturama, što ga čini idealnim za primenu u industriji hrane i pića kao stabilizatorima i sredstvima za želiranje.
Treća vrsta kukuruznog skroba je kukuruzni škrobvinski sirup, koji se dobija hidrolizom kukuruznog skroba. Škrob se hidrolizuje kombinacijom enzima i kiselina, čime se dobija sirup bogat glukozom, maltodextrinom i drugim oligosaharidima. Ova vrsta skroba se koristi u proizvodnji konditorskih proizvoda, kao što su slatkiši, karamel i sladoled.
Sve tri vrste kukuruznog skroba imaju različita svojstva i karakteristike, što ih čini prikladnim za različite aplikacije. Iako se sva tri uzimaju iz kukuruza, njihovi različiti hemijski procesi proizvodnje uzrokuju velike razlike u njihovim svojstvima, što ima značajan uticaj na njihovu upotrebu u prehrambenoj industriji i drugim industrijama.
Kukuruzni skrob: Kada je najbolje jesti
Kukuruzni skrob je jedan od najčešće korišćenih skrobova na svetu, a proizvodi se od kukuruznog zrna. Ovaj sastojak se često koristi u pekarstvu i kulinarstvu kao zgušnjivač i za poboljšavanje teksture hrane.
Kada je najbolje jesti kukuruzni skrob? Opšte pravilo je da se kukuruzni skrob može konzumirati u bilo koje doba dana i u bilo koje vreme u toku godine. Međutim, postoje neka ograničenja koja bi trebalo da se imaju u vidu.
Na primer, treba izbegavati upotrebu kukuruznog skroba nakon treninga ili vežbanja. Ovo se dešava zbog toga što se kukuruzni skrob sastoji uglavnom od jednostavnih šećera koji imaju visok glikemijski indeks. To znači da će brzo povećati nivo šećera u krvi, što neće biti dobro za vaše telo nakon napornog vežbanja.
Osim toga, preporučljivo je izbegavati preteranu upotrebu kukuruznog skroba u ishrani, jer može biti visoko kaloričan. Ukoliko vodite računa o unosu kalorija, možete koristiti zamene za kukuruzni skrob poput brašna bez glutena ili sličnih sastojaka.
Ukupno gledano, kukuruzni skrob je sastojak koji možete uvrstiti u svoju ishranu u umerenim količinama i upotrebiti u skladu sa svojim individualnim potrebama i navikama.
Kukuruzni skrob: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kukuruzni skrob, koji se koristi u kuvanju i pečenju, poput gustina za kuvanje i brašna, može se čuvati na više načina. Važno je prvo proveriti da li je pakovanje netaknuto i da nema oštećenja. Kukuruzni skrob treba čuvati u suvoj i tamnoj ambalaži, na hladnom i suvom mestu, daleko od vlage i direktnog sunčevog svetla. Najbolje je da se čuva u hermetički zatvorenom pakovanju ili u posudi sa poklopcem.
Kukuruzni skrob može da stoji od godinu do godinu i po dana, ali je najbolje ga iskoristiti što pre kako bi se izbeglo kvarenje. Ako primetite da je skrob promenio miris, boju ili teksturu, ili pak navučen buđav sloj, treba ga baciti i kupiti svežiji.
Važno je napomenuti da se kukuruzni skrob ne sme čuvati u frižideru jer će mu vlaga skratiti rok trajanja. Takođe, ne preporučuje se čuvanje u blizini začina, jer kukuruzni skrob lako upija mirise.Čuvajte ga dalje od ostalih proizvoda koji mogu da imaju jači miris, kao što su luk i beli luk. Pravilno čuvanje kukuruznog skroba je ključno za očuvanje njegovog kvaliteta i dugotrajnosti.
Kukuruzni skrob: Kako spremiti i jesti
Kukuruzni skrob je rafinisani prah koji se dobija iz zrna kukuruza, a često se koristi kao aditiv u raznim prehrambenim proizvodima. Ipak, kukuruzni skrob može biti koristan i kao sastojak u različitim jelima i pekarskim proizvodima kod kuće.
Da biste pripremili kukuruzni skrob, treba ga razmutiti u hladnoj vodi pre nego što se doda u kuvana jela, kao što su supe ili sosovi, jer će u suprotnom stvoriti grudvice. Kukuruzni skrob takođe može biti koristan za pečenje, jer pomaže da se smesa zgušnjava i zadržava oblik.
Kada koristite kukuruzni skrob u kuvanju, važno je da kontrolirate količinu koju koristite, jer previše skroba može rezultirati žilavom i lepljivom teksturom koju ljudi najčešće ne vole. Kukuruzni skrob se obično dodaje u količini od 1-3 kašike na 1 litar tečnosti.
Kukuruzni skrob pruža bezglutensku alternativu za brašno, koja se može koristiti za kuvanje različitih jela i deserata. Možete ga dodati u smese za palačinke, kolače, hleb, grickalice ili pripremiti kuglice od skroba.
Sada kada znate kako da pripremite i koristite kukuruzni skrob, možete unaprediti vašu kuhinju i postići savršenu teksturu i ukus u vašim omiljenim jelima.
Kukuruzni skrob: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kukuruzni skrob je sastojak koji se često koristi u kulinarstvu, čak i ukoliko ne znate da ga koristite svesno. Preporučena porcija kukuruznog skroba iznosi oko jedne šolje dnevno, što otprilike iznosi oko 100 grama. Međutim, kako prekomerna konzumacija kukuruznog skroba može dovesti do povećanja šećera u krvi, važno je da se pridržavate preporučene količine i pitate svog lekara ukoliko sumnjate u to da li unosite odgovarajuću količinu ovog sastojka u ishrani.