Kumin je aromatični začin koji se često koristi u kulinarstvu, a osim što obogaćuje ukus jela, poznato je da ima i pozitivan uticaj na zdravlje. Ovaj začin ima nisku energetsku vrednost, bogat je hranljivim materijama i ima antioksidativna svojstva. U nastavku članka saznajte više o kalorijskoj vrednosti, nutritivnoj vrednosti i zdravstvenim benefitima kumina.
Kumin: Nutritivna tablica
Hranjiva vrijednost kumina na 100 g:
Energetska vrijednost: 375 kcal
Masti: 22,3 g
– od toga zasićene masne kiseline: 1,5 g
Ugljikohidrati: 44,2 g
– od toga šećeri: 2,3 g
Vlakna: 10,5 g
Bjelančevine: 17,8 g
Sol: 0,93 g
Kumin: Proteini (sadržaj proteina)
Kumin je začin koji se često koristi u kuhinji, a koji takođe sadrži i određenu količinu proteina. U 100 grama kumina, nalazi se oko 17 grama proteina. Ovo čini kumin dobrom namirnicom za osobe koje žele da povećaju unos proteina u svojoj ishrani. Međutim, ne preporučuje se da se kumin koristi kao jedini izvor proteina, jer on ne sadrži sve neophodne amino kiseline, već samo neke od njih. Stoga, kumin bi trebalo da se koristi u kombinaciji sa drugim namirnicama koje sadrže proteine kako bi se osiguralo adekvatno snabdevanje organizma ovom hranljivom materijom.
Kumin: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Kumin je indefinisan kao jedna od najstarijih začinskih biljki na svetu. Pored začinjavanja hrane, kumin ima i značajnu nutritivnu vrednost. Kada je reč o ugljenim hidratima, kumin je dobar izvor ovog spontanog izvora energije za organizam. U 100 grama kumina ima oko 44 grama ugljenih hidrata. Međutim, bitno je naglasiti da je većina ovog ugljenog hidrata zapravo vlakna, koja nisu puniteljna i pomažu u varenju hrane. Kumin je odličan izbor za one koji žele uravnoteženu ishranu bogatu ugljenim hidratima.
Kumin: Masti (sadržaj masti)
Kumin, ili poznat i kao crni kim, je začin poreklom sa Bliskog Istoka koji se sve više koristi u zapadnoj kuhinji. Osim svojih karakterističnih ukusa i aroma, kumin je bogat različitim hranljivim sastojcima. Kada je u pitanju sadržaj masti, kumin ima veoma nizak procenat zasićenih masti i visok procenat mononezasićenih masti, koje blagotvorno deluju na srce i krvne sudove. Zbog toga se kumin često koristi kao sastojak zdrave ishrane, pogotovo u vegetarijanskim jelima. Dakle, dodavanje kumina u vašu ishranu može biti odličan izbor za održavanje optimalnog zdravlja u svakom smislu.
Kumin: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Kumin je začin koji je bogat različitim vitaminima i mineralima. U samo jednoj kašičici kumina, možete pronaći 22% preporučene dnevne doze gvožđa. Osim toga, kumin sadrži i dobar izvor vitamina C, kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Vitamin C je poznat po svom imunološkom dejstvu i može pomoći u sprečavanju bolesti. Kalcijum je odgovoran za zdravlje kostiju, dok magnezijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska i sprečava srčane bolesti. Fosfor je takođe važan mineral za održavanje zdravlja kostiju i zuba. Ukratko, kumin je divan izvor mnogih važnih hranjivih sastojaka za ljudsko telo.
Kumin: Kalorije (sadržaj kalorija)
Kumin je začin koji se često koristi u ishrani. Kalorijski sadržaj kumina je relativno nizak, oko 22 kalorije na jednu kašičicu. Međutim, kumin je bogat vlaknima, što može pomoći u održavanju osećaja sitosti i regulaciji probave. Takođe, kumin ima puno zdravstvenih koristi zbog visokog sadržaja antioksidanasa i flavonoida. Moguće je da će unositi kumin preko hrane nazivati korisnim. Međutim, preporučuje se da se pridržavaju mere i pažljivo svode kalorijski unos da bi održali optimalan nivo telesne težine.
Kumin: Benefiti za zdravlje
Kumin, poznat i kao crni kim, ima dugu istoriju upotrebe u tradicionalnoj medicini. Ovaj začin, koji potiče iz Egipta, takođe se često koristi u kulinarstvu zbog svog snažnog ukusa i mirisa. Kumin se smatra prirodnim lekom za mnoge zdravstvene probleme, uključujući probleme sa probavom, upale i bolove. Ono što kumin čini tako lekovitim je njegov sastojak koji se zove kuminaldehid. Ovaj sastojak ima antibakterijska i antioksidativna svojstva i koristi se u mnogim prirodnim lekovima. Kumin takođe može smanjiti nivo šećera u krvi i poboljšati zdravlje srca. Ovaj začin se može dodati u razna jela, kao što su gulaši, čorbe i indijska jela, kako bi se uneli zdravstveni benefiti koje pruža.
Kumin: Rizici za zdravlje
Kumin je aromatični začin čije se seme koristi u kuhinji širom sveta. Osim što daje jelima ukusnu aromu i poboljšava njihov digestivni sistem, kumin je takođe povezan sa nekoliko rizika za zdravlje.
Visok unos kumina može dovesti do gastrointestinalnih problema, uključujući nadutost, gasove i dijareju. Osim toga, neki ljudi mogu biti alergični na kumin, što može izazvati osip, svrab i oticanje.
Takođe postoji mogućnost da kumin utiče na apsorpciju nekih lekova, što može dovesti do neželjenih nuspojava. Stoga je važno konsultovati se sa lekarom ako se redovno koriste lekovi i istovremeno se konzumira kumin u većim količinama.
Kumin može biti koristan za zdravlje, ali važno je uzeti u obzir i njegove potencijalne rizike kako bi se održalo zdravlje i dobrobit organizma.
Kumin: Alergije
Simptomi alergije na kumin mogu uključivati kožne osipe, svrab, oticanje očiju i nosa, probleme sa disanjem i digestivne smetnje. Alergije na kumin su relativno retke, ali su prisutne među ljudima koji su preosetljivi na biljke koje spadaju u istu porodicu kao i kumin, kao što su anis, korijander i komorač.
Ako ste alergični na kumin, trebalo bi da ga izbegavate u ishrani. Takođe, trebalo bi da proverite deklaracije namirnica koje kupujete, jer se kumin može naći u raznim proizvodima, kao što su začini, umaci, marinade, peciva i suši. Ako se pojavi bilo kakva reakcija, trebalo bi se odmah obratiti lekaru ili farmaceutu.
Kumin: Različite vrste koje postoje
Kumin, poznat i kao rimski kim, je aromatično začinsko bilje koje se koristi u pripremi hrane i pića. Postoji nekoliko vrsta ovog začina, a najčešće se koriste crni i beli kumin.
Crni kumin (Nigella sativa) ima izrazito jak i gorak ukus te se uglavnom koristi u indijskoj i bliskoistočnoj kuhinji. Beli kumin (Cuminum cyminum) je blagog i osvežavajućeg ukusa i koristi se u mnogim kuhinjama širom sveta.
Postoji i iranski kumin (Carum carvi), koji se često koristi u iranskoj kuhinji, kao i španski kumin (Cuminum cymeneum), koji je sastavni deo specijaliteta španske kuhinje.
Ipak, neki stručnjaci tvrde da su crni i beli kumin zapravo dve različite vrste biljaka, a ne samo varijacije iste vrste. Bez obzira na ovaj stav, obe vrste kumina pozitivno utiču na zdravlje, pa ih stoga preporučujemo kao zdravu začinsku opciju za pripremu jela.
Kumin: Kada je najbolje jesti
Kumin je začin koji se često koristi u mediteranskoj i azijskoj kuhinji. Ova aromatična biljka ne samo da obogaćuje ukus jela, već ima i zdravstvene beneficije. Međutim, postavlja se pitanje – kada je najbolje jesti kumin?
Jesti kumin na prazan želudac može izazvati žgaravicu i iritaciju želučane sluznice. Stoga je najbolje jesti ga nakon obroka, zbog čega se najčešće dodaje kraju pripreme jela.
Takođe, kumin se često koristi kao lekovita biljka zbog svojih antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava. Studije su pokazale da unapređuje probavu i pomaže u smanjenju nadutosti, pa je dobra opcija za konzumiranje nakon obilnog obroka.
Uz to, kumin je poznat po svojim sposobnostima smanjenja krvnog pritiska i holesterola. Stoga je preporučljivo da ga koristite u svakodnevnoj ishrani.
Ukratko, najbolje je jesti kumin nakon obroka kako biste iskoristili njegove zdravstvene prednosti. Umereno korišćenje ovog začina može imati pozitivan uticaj na vaše zdravlje i dodati ukus vašoj omiljenoj hrani.
Kumin: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Kumin je aromatični začin poznat po svom karakterističnom ukusu i mirisu. Međutim, da bi održao svoju svežinu i aromu, neophodno ga je pravilno čuvati. Za početak, kumin treba čuvati u hermetički zatvorenoj posudi na suvom i tamnom mestu. Najbolje mesto za čuvanje su kuhinjski ormari ili fioka za začine. Kumin ne voli vlagu, pa ga nikada ne čuvajte pored sudova za pranje ili sudopere. Takođe, treba izbegavati izlaganje cuminu direktnoj sunčevoj svetlosti.
Kumin može da stoji do godinu dana, ali ne biste želeli da ga čuvate duže od toga. Nakon određenog vremena, aromatična svojstva će oslabiti i kumin može da postane bezukusan. Da bi se na najbolji način iskoristio njegov ukus, preporučuje se da se mleven kumin koristi u roku od 6 meseci. Uvek proverite datume na pakovanju, a ako ste kupili celi kumin, predlaže se da ga sameljete tek pre nego što ga koristite kako biste zadržali sva svojstva i svežinu.
Kumin: Kako spremiti i jesti
Kumin se može koristiti na različite načine. Jedan od najčešćih načina korišćenja kumina je prah dodavanje u jela tokom kuvanja. Takođe, može se naći u celom zrnu, a posebno je cenjen kod pripremanja curry jela, jer pruža poseban ukus kad se komadići poprže u ulju ili ghee-u. Takođe se može koristiti za začinjavanje peciva, kao što su pogačice ili kifle.
Da bi se postigao najbolji ukus kumina, preporučuje se da se samelje neposredno pre upotrebe. Takođe, treba ga čuvati u dobro zatvorenom kontejneru na hladnom i suvom mestu, da bi se očuvala svežina.
Srećom, kumin nije samo ukusan, već je i vrlo hranljiv. Poznat je kao antioksidant i ima protivupalna svojstva. Takođe, jedna kašičica semena kumina predstavlja dobar izvor gvožđa i kalcijuma.
Sve u svemu, kumin je začin koji pruža ukusna jela i hranljive sastojke, čineći ga savršenim dodatkom vašoj kuhinji.
Kumin: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kumin je začin koji se koristi u kuhinjama širom sveta i često se dodaje u jela kako bi poboljšao ukus. Iako ima brojne zdravstvene benefite, važno je obratiti pažnju na količinu koju konzumiramo. Preporučena veličina porcije je jedna kašičica kumina dnevno. Međutim, dobra vest je da nije štetno pojesti malo više od toga, pa ako je ukus jela bolji sa više ovog začina, možete ga koristiti u razumnim količinama. Važno je zapamtiti da uprkos blagotvornim učincima, overkonsumacija kumina može izazvati neželjene efekte poput iritacije želuca i alergijskih reakcija.