Maslina je poznata po svom ukusu i karakterističnom ulju, ali osim toga, snažan je izvor mnogih hranjivih materija koje pružaju brojne prednosti za zdravlje. Ova zelena voćka sadrži antioksidanse, vitamine i minerale, kao i zdrave masti koje su ključne za održavanje dobrog zdravlja srca i mozga. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti kalorijsku vrednost i nutritivnu vrednost maslina, kao i sve druge benefite koje pruža.
Maslina: Nutritivna tablica
Maslina (Olea europaea) je voće koje sadrži značajnu količinu korisnih hranljivih sastojaka. U 100 grama maslina ima ova Hranljiva vrijednost:
Kalorije: 115 kcal
Masti: 11 g
Ugljikohidrati: 6 g
Proteini: 1 g
Vlakna: 3 g
Natrijum: 1,2 mg
Vitamin E: 3 mg
Vitamin K: 1,4 µg
Kalcijum: 52 mg
Magnezijum: 11 mg
Fosfor: 4 mg
Kalcijum: 52 mg
Gvožđe: 0,5 mg
Kalcijum: 52 mg
Mangan: 0,1 mg
Maslina: Proteini (sadržaj proteina)
Maslina je biljka koja je izuzetno bogata hranljivim materijama, kao što su zdrave masti, vitamini i minerali. Pored toga, maslina sadrži i određenu količinu proteina koji mogu da doprinesu vašem zdravlju. Naime, 100 grama maslina sadrži oko 1,5 grama proteina što može da doprinese izgradnji i obnovi mišićnog tkiva. Takođe, proteini su važni gradivni elementi za kožu, kosu i nokte. Stoga, uključivanje maslina u vašu ishranu može biti korisno za održavanje zdravog balansa hranljivih materija u organizmu.
Maslina: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Maslina je životna namirnica bogata zdravim mastima, ali ima veoma malo ugljenih hidrata. U 100 grama maslina ima samo oko tri grama ugljenih hidrata, što ih čini savršenom hranom za one koji traže niskokaloričnu dijetu sa malo ugljenih hidrata ili se bore protiv insulinske rezistencije. Ugljeni hidrati u maslinama u većini slučajeva dolaze u obliku vlakana, što takođe doprinosi zdravstvenim koristima. Dobra vest je da masline mogu biti ukusna i pristupačna namirnica koja se lako uklapa u različite obroke, od salata do tostova i kao prilog jelima.
Maslina: Masti (sadržaj masti)
Maslina je bogata zdravim mastima koje su od vitalnog značaja za održavanje dobrog zdravlja. Maslinovo ulje, koje se dobija iz maslina, je puno mononezasićenih masnih kiselina, kao što su oleinska kiselina i palmitoleinska kiselina. Ove masti pomažu u regulaciji nivoa holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Takođe sadrži i polinezasićene masti, poput omega-3 i omega-6 masnih kiselina koje doprinose zdravlju kože, kose i noktiju, kao i regulaciji hormona i očuvanju mozga i nervnog sistema. Uz to, maslina sadrži i značajne količine vitamina E, koji je poznat po svom antioksidativnom delovanju.
Maslina: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Maslina je bogata različitim vitaminima i mineralima koji pospešuju funkcije vašeg organizma. Sadrži vitamin A koji poboljšava vid i zdravlje kože, vitamin E koji je izuzetno dobar za zdravlje srca, kao i vitamine B1, B2 i B6 koji pomažu u održavanju nervnog sistema. Kada govorimo o mineralima, maslina je izvor gvožđa, kalcijuma i kalijuma, dok takođe može pružiti i folnu kiselinu i polifenole koji su snažni antioksidansi. Redovno uključivanje maslina u ishranu može značajno doprineti zdravlju organizma.
Maslina: Kalorije (sadržaj kalorija)
Maslina ima relativno visok sadržaj kalorija u odnosu na druge vrste voća i povrća. U proseku, jedna srednja maslina sadrži oko 6 kalorija. Međutim, treba napomenuti da su masline bogate zdravim mastima, što znači da pružaju osećaj sitosti i želje da se pojede manja količina hrane. Takođe, masline sadrže antioksidanse i druge hranljive materije koje pomažu u održavanju zdravlja srca, smanjuju upalne procese i poboljšavaju funkciju mozga. Dakle, umjerena konzumacija maslina može biti sjajan dodatak zdravoj ishrani.
Maslina: Benefiti za zdravlje
Maslina, biljka koja potiče iz mediteranske regije, važna je prehrambena i lekovita biljka koja se koristi u kulinarstvu, ali i u medicini. Maslinovo ulje se smatra jednim od najlekovitijih ulja na svetu i poznato je po tome što smanjuje rizik od srčanih oboljenja, snižava holesterol i pritisak, poboljšava varenje, kao i zdravlje kože i kose. Masline su bogate antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, a sadrže i mnoge druge hranljive sastojke poput zdravih masti, vlakana, vitamina i minerala. Dijeta koja uključuje masline i maslinovo ulje može pomoći u sprečavanju bolesti povezanih sa starenjem, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kao i u borbi protiv karcinoma. Kao izvor vitamina E, masline su korisne i za zdravlje očiju i kože. Uz svu ove benefite za zdravlje, nije teško uvideti koliko je maslina značajna namirnica u ishrani i medicini.
Maslina: Rizici za zdravlje
Maslinovo ulje se često smatra zdravim i korisnim za ljudski organizam. Međutim, postoje neki rizici koji mogu biti povezani sa konzumacijom masline i njenih derivata.
Jedan od najvećih rizika vezanih za masline jeste alergija na ovaj plod, koja može biti teška i u nekim slučajevima, fatalna. Međutim, alergijska reakcija na masline vrlo je retka.
Međutim, osobe koje su alergične na pelud drveća mogu doživeti alergijske reakcije na maslinovo ulje. Ova reakcija se obično javlja u vidu svraba, crvenila i iritacije kože.
Takođe, neke studije su ukazale na mogućnost da se maslinovo ulje povezuje sa smanjenjem apsorpcije kalcijuma, što bi moglo povećati rizik od osteoporoze.
Kao i sa svim namirnicama, preporučuje se umerena konzumacija masline i njenih derivata kako bi se smanjili potencijalni rizici za zdravlje.
Maslina: Alergije
Maslina je važna namirnica na mediteranskoj ishrani i poznata je po svom zdravstvenom potentijalu. Međutim, za neke ljude maslina može biti izvor alergijskih reakcija. Alergija na maslinu obično se manifestuje kao sezonski alergijski rinitis (peludna hunjavica), a simptomi uključuju svrab, crvenilo i suze u očima, kijanje, curenje iz nosa i osip. Manje uobičajeno, alergija na maslinu može da izazove i anafilaksiju, ozbiljnu alergijsku reakciju koja ugrožava život.
Osobe koje su alergične na druge biljke, kao što su breza, kesten, bukva, mogu biti osetljive i na maslinu zbog proteinske sličnosti između biljaka.
Ako primetite bilo koje simptome alergije na maslinu, obratite se svom lekaru kako biste istražili i identifikovali uzrok. Vaš lekar može prepisati lekove za ublažavanje simptoma ili sprovesti testove alergije kako bi se potvrdila dijagnoza. U retkim slučajevima, može biti potrebno da se izbegava konzumiranje masline ili njenih proizvoda kako bi se sprečile alergijske reakcije.
Maslina: Različite vrste koje postoje
Maslina je drvo čije je plod jedna od najvažnijih i najpopularnijih namirnica u mediteranskoj kuhinji. Postoji više od 200 sorti maslina, a neke od najpoznatijih su:
1. Kalamata – ova vrsta maslina potiče iz Grčke i ima tamno ljubičastu boju i karakterističan ukus. Koristi se u pripremi različitih jela i poznata je po svojoj slatko-slanoj kombinaciji.
2. Manzanilla – poreklom iz Španije, ove masline su sitne i zelene boje sa čvrstom teksturom. Karakterističan ukus im daje prirodna fermentacija.
3. Nocellara – poznatija kao Castelvetrano maslina, ova sorta poreklom iz Sicilije ima svetlo zelenu boju i izuzetno sladak ukus. Odlična je za salate i kao predjelo.
4. Picholine – ova francuska vrsta maslina ima zlatno zelenu boju i bogat ukus. Idealna je za pravljenje raznih umaka i marinada.
5. Leccino – ova italijanska sorta je srednje veličine i tamno zelene boje. Najčešće se koristi za proizvodnju ulja od maslina.
Svaka od ovih sorti ima svoj specifičan ukus i teksturu, pa se mogu koristiti u različitim kulinarskim stilovima. Masline su bogate zdravim mastima, antioksidantima i vitaminom E, pa ih je dobro uvesti u svoju ishranu.
Maslina: Kada je najbolje jesti
Maslina, kao i većina namirnica, ima određeno vreme kada je najbolje konzumirati. Budući da se masline beru u jesen, najbolje ih je jesti kad su sveže i sezonske. Tada će one biti najkvalitetnije i najukusnije.
Ipak, masline se često konzerviraju u različitim oblicima, kao što su maslinovo ulje, marinade, umaci i slatki namazi. Iako su ove namirnice dostupne tokom cele godine, najbolje bi bilo konzumirati sveže masline i njihove proizvode u periodu od oktobra do februara.
Važno je napomenuti da masline spadaju u namirnice koje se ne kvare brzo, ali možda izgube na kvalitetu i ukusu tokom vremena. Ako kupujete masline na pijaci, najbolje bi bilo da ih odmah konzumirate ili čuvate u frižideru najviše tri do pet dana.
Ukratko, najbolje vreme da jedete masline je tokom sezone berbe, od oktobra do februara. Ipak, prerade poput maslinovog ulja, marinada i umaka mogu se uživati tokom cele godine, ali najbolje bi bilo proveriti datume isteka i držati ih na hladnom i suvom mestu.
Maslina: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Masline su omiljena namirnica mnogih ljubitelja mediteranske kuhinje, a pravilno čuvanje je ključno za očuvanje njihovog kvaliteta i ukusa. Ukoliko masline nisu konzervirane (u teglama ili flašama), najbolje ih je čuvati u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi. Na taj način će se očuvati njihova svežina i ukus.
Konzervirane masline mogu da stoje na sobnoj temperaturi, u tamnom i suvom prostoru, a nakon otvaranja, potrebno ih je čuvati u frižideru i potrošiti u narednih nekoliko dana.
U zavisnosti od vrste maslina, one mogu da stoje na sobnoj temperaturi i nekoliko nedelja, dok su neke vrste pogodnije za čuvanje u frižiderima. Zato je važno proveriti navedene informacije o vrsti maslina koju želite da čuvate.
Masline su izuzetno zdrave namirnice koje mogu da stoje nekoliko meseci ako se pravilno čuvaju. Potrudite se da ih skladištite na odgovarajućem mestu kako biste u svako doba mogli da uživate u njihovom ukusu i zdravstvenim benefitsima.
Maslina: Kako spremiti i jesti
Maslina je jedna od najzdravijih namirnica na svetu, a uz to i izuzetno ukusna. Postoji nekoliko načina pripreme maslina, a najčešći su kao dodatak jelima, samostalni zalogaj i kao osnova za pripremu maslinovog ulja.
Kada kupujete masline, birajte one koje su sočne, a ne presušene. Takođe, najbolje je birati one srednje veličine, jer su manje masne i ukusnije od velikih. Nakon kupovine, masline je važno držati u frižideru kako bi se održala njihova svežina.
Masline se često koriste kao sastojak u salatama ili kao dodatak jelima od ribe i mesa. Takođe, mogu se jesti samostalno kao grickalice, a posebno su ukusne kada se dodaju u sendviče ili pizzau.
Za pripremu maslinovog ulja, masline se beru u kasnu jesen, kada su najzrelije. Nakon toga se cede, melju i presuju kako bi se dobilo maslinovo ulje. Ovo ulje se često koristi u kulinarstvu zbog svog izuzetnog ukusa i zdravstvenih prednosti.
Sve u svemu, masline su zdrav izbor za ishranu i mogu se koristiti na mnogo načina. Ukoliko još uvek niste probali ovu namirnicu, sada je pravo vreme da to učinite. Vaš organizam će vam biti zahvalan.
Maslina: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju konzumiranje maslina, veličina porcije može varirati u zavisnosti od toga da li ih koristite kao dodatak jelima ili kao glavni sastojak. Općenito, preporučena dnevna količina konzumiranja je oko 7 do 10 maslina, što je dovoljno da osigura dobrobiti koje ovaj plod pruža, uključujući zdrave masnoće, antioksidanse i minerale. Ipak, ako želite da koristite masline kao glavni sastojak u jelima, možete konzumirati više, ali je važno pratiti svoju ukupnu dnevnu kalorijsku potrošnju i držati se razumnih količina.