Melasa je viskozni, tamni sirup dobijen iz biljaka koje su bogate šećerom poput šećerne trske ili repe. Iako se ne smatra nutritivno bogatim, melasa sadrži korisne minerale poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Ovaj članak će vam pružiti detaljne informacije o nutritivnoj tablici, kalorijama i potentialnim benefitima melase za zdravlje.
Melasa: Nutritivna tablica
Nutritivna vrednost na 100g:
Kalorije – 290 kcal
Proteini – 0,4 g
Ugljeni hidrati – 74 g
Šećeri – 60 g
Masti – 0,1 g
Vlakna – 0,8 g
Natrijum – 20 mg
Kalijum – 1460 mg
Gvožđe – 5,5 mg
Melasa: Proteini (sadržaj proteina)
Melasa je gusti, slatki sirup koji se dobija kada se šećer iz biljaka, poput šećerne trske ili repe, obrađuje. Iako nije bogata proteinima kao neke druge namirnice, melasa je ipak značajan izvor proteina. Naime, 100 grama melase sadrži približno 0,5 grama proteina. Iako to nije mnogo, ovo je važno za vegane i vegetarijance koji izbegavaju meso, jer se proteini koji se nalaze u melasi sastoje od aminokiselina koje su neophodne za zdrav rast i razvoj organizma.
Melasa: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Melasa je zdrava zamena za običan šećer, budući da se dobija iz šećerne trske ili repe i bogata je ugljenim hidratima. Iako je kalorična i nutritivno bogata, melasa sadrži i dosta minerala kao što su kalcijum, gvožđe i magnezijum, što čini da se koristi i kao dodatak ishrani. U 100 grama melase nalazi se oko 70 grama ugljenih hidrata, što može biti veliki izvor energije. Korišćenje melase umesto šećera može imati pozitivan uticaj na nivo šećera u krvi i sprečiti pojavu dijabetesa tipa 2.
Melasa: Masti (sadržaj masti)
Melasa je važan izvor masti za većinu životinja koje se uzgajaju zbog hrane. Sadrži oko 5% masti u suvoj materiji, što je uglavnom u obliku triglicerida. Te masti, iako prisutne u manjim količinama u poređenju sa drugim hranljivim sastojcima, igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja životinja. One pomažu u očuvanju normalne funkcije ćelija i tkiva, kao i u pravilnom funkcionisanju nervnog sistema. Masti takođe igraju važnu ulogu u apsorpciji vitamina. Ukratko, melasa predstavlja vredan izvor masti u ishrani stoke i drugih životinja.
Melasa: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Melasa je gusti, tamni sirup nastao pri obradi šećerne trske ili repe. Iako se neretko koristi kao zdraviji zamenik za šećer, melasa je takođe odličan izvor vitamina i minerala. Sadrži značajne količine gvožđa, magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, fosfora i bakra. Takođe se u njoj nalaze vitamini B kompleksa, uključujući folnu kiselinu, pantotensku kiselinu, riboflavin i tiamin. Međutim, treba voditi računa o količini unete melase zbog visokog nivoa šećera i kalorija.
Melasa: Kalorije (sadržaj kalorija)
Melasa sadrži oko 300 kalorija po 100 grama. Iako ima visok sadržaj kalorija, melasa takođe ima hranljive sastojke, kao što su željezo, kalcijum, magnezijum i vitamin B6, koji nisu prisutni u drugim slatkim namirnicama. Stoga, melasa može biti dobar izbor za one koji žele nešto slatko u ishrani, a istovremeno žele da unesu hranjive sastojke u organizam. Međutim, kao i sa svim slatkim namirnicama, važno je ograničavati unos melase kako ne bi došlo do prekomernog unosa kalorija.
Melasa: Benefiti za zdravlje
Melasa je prirodni zaslađivač koji se dobija iz šećerne trske ili repe. Osim što je ukusna, melasa ima i mnoge benefite za zdravlje.
Prvo, melasa sadrži visok nivo gvožđa što pomaže u borbi protiv anemije i drugih oblika umora. Takođe, melasa sadrži kalcijum i magnezijum koji su važni za zdravlje kostiju.
Melasa je odličan izvor vitamina B6 i niacina koje su ključne za pravilno funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Takođe, sadrži vitamin B5 koji je važan za proces metabolizma i proizvodnju energije u organizmu.
Osim toga, melasa ima antiinflamatorna svojstva i može pomoći u smanjenju upala u organizmu. Takođe, koristi se kao prirodni lek protiv kašlja i prehlade.
Ukratko, redovno konzumiranje melase može biti korisno za vaše zdravlje i utiče na vašu energiju i vitalnost.
Melasa: Rizici za zdravlje
Melasa je viskozna smeđa tečnost koja se dobija iz šećerne trske ili repe i često se koristi u kulinarske i medicinske svrhe. Iako se često promoviše kao zdrava alternativa šećeru, melasa ima neke negativne uticaje na zdravlje.
Prvo, melasa je vrlo bogata šećerima i kalorijama. Upotreba melase može dovesti do povećanja telesne mase i razvoja dijabetesa. Takođe, sadrži visok nivo gvožđa koji može biti štetan za osobe sa hemohromatozom, genetskom bolešću koja uzrokuje nakupljanje prevelike količine gvožđa u telu.
Melasa takođe može imati toksična svojstva kada je izložena određenim vrstama mikroorganizama, što može smanjiti njen nutritivni kvalitet i sigurnost za konzumaciju.
Treba paziti na količinu i učestalost konzumiranja melase i konsultovati se sa stručnjakom pre upotrebe, posebno ako osoba ima medicinsko stanje koje može biti pogoršano.
Melasa: Alergije
Melasa, zdravija alternativa zašećerenim prelivima i sirupima, može biti od velike pomoći kada su u pitanju alergije. Ova gusta tečnost dobijena od prirodnog šećera iz šećerne trske ili repe sadrži velike količine minerala i vitamina, koji pomažu u jačanju imunog sistema.
Melasa je bogata železom, kalcijumom, magnezijumom i drugim mikronutrijentima koji su važni za zdrav metabolizam. Ovi minerali ne samo da pomažu u prevenciji anemije i održavanju jakih kostiju i zuba, već takođe igraju ključnu ulogu u smanjenju simptoma alergija.
Alergijske reakcije nastaju kada imuni sistem prepozna određene supstance, kao što su polen ili prašina, kao strane i opasne. Kada se to dogodi, imuni sistem proizvodi histamine, koji izazivaju simptome kao što su svrab, kijavica, kašalj i curenje iz nosa. Međutim, istraživanja su pokazala da minerali iz melase mogu pomoći u smanjenju proizvodnje histamina, što dovodi do smanjenja simptoma alergije.
Zato ukoliko imate probleme sa alergijama, razmislite o tome da uključite melasu u svoju ishranu kao jedan od načina za ublažavanje simptoma i jačanje imuniteta.
Melasa: Različite vrste koje postoje
Melasa je tamna, viskozna tečnost koja se dobija preradom šećerne trske ili repe. To je proizvod koji se sastoji od ostataka nakon izdvajanja kristalnog šećera iz sirovog materijala. Melasa sadrži različite minerale i vitamine koji su korisni za ljudski organizam. Postoji nekoliko vrsta melase, a neke od njih su:
– Svijetla melasa: Dobijena je od prvog kuvanja sirupa od šećerne trske. Ima najmanju količinu minerala i vitamina i najmanje ukusa.
– Srednja melasa: Dobijena je od druge serije kuvanja sirupa od šećerne trske. Srednje je tamne boje i ima ukus koji je malo jači od svijetle melase. Ima veću količinu minerala i vitamina.
– Tamna melasa: Dobijena je od poslednjeg kuvanja sirupa od šećerne trske. Najtamnija je od svih i ima najjači ukus. Najbogatija je mineralima i vitaminima.
Ove vrste melase mogu se koristiti u različitim receptima, kao što su peciva, slatkiši i marinade. Tamna melasa se često koristi u pripremi hranljivih napitaka koji se piju za doručak. Bez obzira na vrstu, melasa je zdrav dodatak ishrani koji pruža mnogo blagodati za zdravlje.
Melasa: Kada je najbolje jesti
Melasa je popularna kao prirodni zaslađivač i dodatak u mnogim jelima, ali mnogi se pitaju kada je najbolje vreme da je konzumiraju. Preporučljivo je da se melasa konzumira ujutru, jer daje potreban energiju organizmu i pomaže u buđenju metabolizma. Takođe, može se koristiti kao zdrava alternativa za šećer u jutarnjoj kafi ili čaju. Međutim, treba biti oprezan sa prevelikim unosom melase, budući da ona sadrži visok procenat šećera. Ako se koristi kao sastojak u nekom jelu, melasa se može jesti u bilo koje doba dana, ali treba voditi računa o kalorijskom sadržaju. Sa ćebetima i drugim slatkišima koji se konzumiraju u danu, treba biti oprezan koliko melase konzumiramo. Ukratko, melasa se može jesti tokom celog dana, ali sa umerenosti i obzirom na njene kalorije.
Melasa: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Melasa se smatra ključnim sastojkom nargile, i veoma je važno znati kako je pravilno čuvati kako bi se sačuvali njen ukus i miris. Melasa treba da se čuva na hladnom i suvom mestu, dalje od direktnog sunčevog svetla. Idealno mesto za skladištenje melase je u frižideru, gde može da stoji do 12 meseci. Ako melasu niste otvorili, možete je čuvati i do dve godine na sobnoj temperaturi. Međutim, kada je otvorite, unutar boce će se stvoriti kiseonik što može uticati na kvalitet melase. Da biste to izbegli, preporučujemo čuvanje melase u manjim bocama kako biste izbegli potrebu da otvarate istu bocu više puta. Kada je melasa stara, može izgubiti svoj ukus i prijatan miris, što će uticati i na kvalitet dima koji dobijate prilikom pušenja nargile. Stoga, pravilno skladištenje melase je ključno za očuvanje njenog ukusa i aroma.
Melasa: Kako spremiti i jesti
Melasa je tamna, gusta tečnost koja se dobija iz šećerne trske i koristi se u kuvanju i pečenju. Osim toga, melasa je takođe i izvor hranjivih materija kao što su gvožđe, kalcijum i magnezijum.
Postoji nekoliko načina za korišćenje melase u kuvanju. Možete je dodati u smese za kolače ili poslastice, kao i u marinade za meso. Takođe možete napraviti sos od melase tako što ćete je pomešati sa drugim sastojcima poput senfa, belog luka i sirćeta.
Kada jedete melasu, možete je koristiti kao zamenik za šećer ili med, jer je zaslađuje a da ne povećava nivo šećera u krvi. Možete je dodati u jutarnje kaše od žitarica, smoothieje ili sokove, ili jednostavno dodati u šolju toplog mleka.
Melasa je takođe popularna u tradicionalnoj kuhinji, kao što su američka i karipska, te se koristi za pripremu raznih jela poput kolača od đumbira, slanih karipskih jela ili američkih peciva poput kukuruza hleba.
S obzirom na njena nutricionistička svojstva, melasa je izvrstan dodatak ishrani, posebno za vegetarijance i vegane koji često pate od nedostatka gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Dakle, bez obzira kako je konzumirate, melasa je ukusan i hranljiv dodatak svakodnevnoj ishrani.
Melasa: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Melasa je gusti sirup koji se dobija iz šećerne trske ili repe. Iako je bogata mineralima poput gvožđa, magnezijuma, mangana i kalijuma, važno je ograničiti unos melase zbog visokog sadržaja šećera i kalorija. Preporučena veličina porcije unutar zdrave ishrane je 1-2 kašičice. Iako melasa ima brojne zdravstvene prednosti, preteran unos može negativno uticati na zdravlje i uzrokovati neželjene efekte.