Kroz istoriju, različite kulture su razvile mnogobrojne metode i verovanja kako predvideti pol nerođene bebe. Od starih bapskih metoda do savremenih ultrazvuka, parovi širom sveta su u potrazi za odgovorima koji bi im pomogli da saznaju da li će imati dečaka ili devojčicu. Iako nauka sada pruža preciznije metode, mitovi o predviđanju pola bebe i dalje su prisutni u raznim oblicima. U ovom blogu, razbićemo neke od najpopularnijih mitova i objasniti šta zapravo funkcioniše kada je reč o predviđanju pola bebe.
Pol do široko rasprostranjenih verovanja
Među najstarijim i najrasprostranjenijim verovanjima je ono koje se tiče oblika stomaka trudnice. Postoji mišljenje da se može predvideti pol deteta na osnovu toga da li je stomak “visoko” ili “nisko” postavljen, ili pak da li je “špicast” ili “širok”. Međutim, oblik i visina stomaka više su odraz individualnih karakteristika trudničkog tela, kao što su tonus mišića, položaj bebe i količina amnionske tečnosti, nego što su indikator pola deteta.
Uticaj hrane na određivanje pola
Postoji verovanje da žudnja za određenom vrstom hrane u trudnoći ukazuje na pol deteta. Kaže se da ako trudnica žudi za slatkim, to znači da nosi devojčicu, a ako ima želju za slanim i kiselim namirnicama, onda je to indikator da nosi dečaka. Stvarnost je takva da naučni dokazi ne podržavaju ovaj mit, a žudnja za određenom vrstom hrane više je povezana sa promenama u ishrani i nutritivnim potrebama trudnice nego sa polom deteta.
Utvrđivanje pola po srčanim otkucajima
Česta priča koja se može čuti jeste da brzina bebinog srčanog otkucaja može da predvidi pol – ako su otkucaji brži, pretpostavlja se da je u pitanju devojčica, dok su sporiji otkucaji vezani za dečake. Ipak, brojne studije su dokazale da nema konzistentne veze između srčane frekvencije fetusa i njegovog pola. Varijacije u srčanim otkucajima su normalne i zavise od mnogih faktora, uključujući aktivnost bebe i gestacijsko doba.
Kineski kalendar za predviđanje pola
Jedno od drevnih metodologija koje su se održale do danas je korišćenje kineskog kalendara za trudnoću. Legenda kaže da ovaj kalendar, navodno star više od 700 godina, može odrediti pol deteta izračunavanjem uzrasta majke i meseca začeća. Iako je popularan, nema naučne potvrde o njegovoj verodostojnosti. Kao i većina ovakvih metoda, i on pruža 50% šanse da bude tačan – baš kao i pogađanje.
Mešanje urina sa različitim supstancama
Kroz istoriju su postojale razne “urinske” metode za određivanje pola deteta – od mešanja urina sa određenim hemikalijama, do posmatranja boje ili teksture urina. Jedan od primerova je da se urin pomeša sa izbeljivačem, i ako dođe do efervescencije (bubrenja), veruje se da je reč o dečaku. Osim što su ove metode veoma nesigurne, one mogu biti i opasne zbog hemijskih reakcija koje mogu biti štetne po zdravlje.
Na kraju, i pored svih mitova i narodnih verovanja, najsigurniji način da se odredi pol deteta je upotrebom medicinskih metoda poput ultrazvučnog pregleda koji se obavlja u drugom tromesečju trudnoće ili invazivnih testova kao što su amniocenteza i horionska biopsija vilusnih čupica, koji su preporučljivi u određenim situacijama. Bez obzira na znatiželju roditelja, važno je zapamtiti da je zdravlje majke i bebe na prvom mestu i da pol deteta dolazi kao divno iznenađenje, bez obzira na sve mitove i pretpostavke.