Ostrige su oduvek bile poznate kao raskošna delikatesa u svetu kulinarike, ali da li ste znali da ovo morsko čudo ima i pozitivan uticaj na naše zdravlje? Ostrige su bogate esencijalnim hranljivim materijama, koje podstiču zdravlje srca, imunog sistema, mozga i kože. U ovom članku ćemo analizirati nutritivnu vrednost i prednosti konzumiranja ovog morskih plodova.
Ostrige: Nutritivna tablica
Ostrige (100 g)
Kalorije: 51 kcal
Masti: 0,82 g
Ugljeni hidrati: 4,51 g
Proteini: 5,37 g
Vlakna: 0 g
Šećeri: 0 g
Natrijum: 196 mg
Kalcijum: 56 mg
Gvožđe: 7,27 mg
Magnezijum: 43 mg
Fosfor: 126 mg
Kalijum: 146 mg
Cink: 14,7 mg
Vitamin A: 0 IU
Vitamin C: 7.2 mg
Vitamin D: 0 IU
Vitamin B6: 0,02 mg
Vitamin B12: 28,79 µg
Vitamin E: 1 mg
Vitamin K: 0 µg
Tiamin: 0,04 mg
Riboflavin: 0,33 mg
Niacin: 1,44 mg
Folna kiselina: 6 µg
Pantotenska kiselina: 0,35 mg
Hol: 51 mg
Kofein: 0 mg
Ostrige: Proteini (sadržaj proteina)
Ostrige su poznate kao jedan od najboljih izvora proteina. Sadrže veoma visok procenat proteina, čak 8 grama proteina po 100 grama ostriga. Osim što su bogati proteinima, ostrige sadrže i veliku količinu drugih hranljivih materija poput cinka, gvožđa, selena i vitamina B12. Konzumiranje ostriga može biti korisno za gradnju mišića, održavanje zdrave telesne mase, jačanje imunog sistema i poboljšanje zdravlja kože. Ako tražite izvor proteina, ostrige su odličan izbor.
Ostrige: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Ostrige su morski plodovi koji su veoma hranljivi. Kada govorimo o njihovom sadržaju ugljenih hidrata, on je relativno mali. Jedna ostriga sadrži samo 2 grama ugljenih hidrata, što je čini idealnom hranom za one koji se pridržavaju niskougljenohidratnih dijeta. Osim toga, ostrige su bogate proteinima, vitaminima i mineralima, poput cinka, selena i vitamina B12. Dakle, ako želite da poboljšate svoj zdravstveni status, uključite ostrige u svoju ishranu.
Ostrige: Masti (sadržaj masti)
Ostrige su morski plodovi koji su bogati hranjivim sastojcima, uključujući visok sadržaj masti. U proseku, 100 grama ostriga sadrži oko 2,4 grama masti, što čini oko 3,7% dnevnog unosa masti za prosečnu odraslu osobu. Ove masti se, međutim, sastoje pretežno od nezasićenih masnih kiselina, što ih čini zdravim izborom za ishranu. Ostrige su takođe izvor omega-3 masnih kiselina koje su korisne za srce i mozak, kao i drugih esencijalnih hranjivih sastojaka kao što su proteini, vitamini i minerali. Uz to, ostrige se smatraju i afrodizijakom i često se povezuju sa poboljšanjem libida.
Ostrige: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Ostrige su popularna morska hrana bogata vitaminima i mineralima koji su od vitalnog značaja za zdravlje. Ove školjke su izvor vitamina B12, koji je važan za funkcionisanje mozga i nervnog sistema, kao i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Pored toga, ostrige sadrže i vitamin C, željezo, cink i selen, koji su ključni za jačanje imunog sistema i borbu protiv bolesti. Osim toga, ostrige su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su povezane sa zdravljem srca i mozga. Ukratko, ostrige su izuzetno hranjive i mogu biti sjajan dodatak zdravoj ishrani.
Ostrige: Kalorije (sadržaj kalorija)
Ostrige su morska hrana koja je poznata po svom visokom hranljivom sastavu. U proseku, jedna ostriga sadrži oko 10 kalorija, što ih čini vrlo niskokaloričnom namirnicom. Ipak, ostrige su bogat izvor proteina, omega-3 masnih kiselina, cinka te vitamina B12 i D. Konzumacija ostriga je takođe povezana sa smanjenjem rizika od srčanih bolesti, poboljšanim radom mozga i jačanjem imunološkog sistema. Međutim, ne treba preterivati sa njihovom konzumacijom jer su bogate kolesterolom i mogu prouzrokovati alergijske reakcije kod nekih osoba.
Ostrige: Benefiti za zdravlje
Ostrige su morske životinje koje su bogate nutritivnim sastojcima i brojnim zdravstvenim beneficijama. One su bogate proteinima, omega-3 masnim kiselinama, vitaminom B12, željezom, cinkom i jodom, koji su od vitalne važnosti za naše zdravlje.
Konzumiranje ostriga može imati pozitivan uticaj na krvni pritisak, budući da jod stimuliše štitnu žlezdu i snižava krvni pritisak. Osim toga, omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od srčanih bolesti i podstiču zdravu funkciju mozga.
Ostrige takođe pomažu u jačanju imunog sistema, budući da su bogate cinkom i vitaminom B12, koji su ključni za funkciju imunog sistema i odbranu od infekcija.
Kao i kod svih namirnica, važno je voditi računa o tome kako se ostrige pripremaju i konzumiraju, kako ne bi izgubile svoje nutritivne vrednosti. Preporučuje se konzumiranje sveže ulovljenih ostriga, pripremanih na zdrav način, na primer, kraće kuvane ili pečene na roštilju.
Ostrige: Rizici za zdravlje
Iako ostrige mogu biti delikatesna hrana za one koji uživaju u morskim plodovima, postoji nekoliko zdravstvenih rizika sa kojima bi trebalo biti oprezan. Ostrige su poznate kao snažni alergeni, a osobe koje su alergične na morske plodove treba da ih izbegavaju. Osim toga, ostrige mogu sadržati bakterije koje mogu izazvati razne bolesti, uključujući infekcije creva i hepatitis A. Zato je važno da ostrige konzumiramo samo od pouzdanih izvora i da ih pravilno pripremimo, tako što ćemo ih termički obraditi ili potopiti u kiseli rastvor kako bismo ubili potencijalno štetne mikroorganizme. Kao i u slučaju drugih morskih plodova, najbolje je ne konzumirati ostrige u vrelim letnjim mesecima, kada mogu biti posebno rizične zbog brzog kvarenja usled visokih temperatura.
Ostrige: Alergije
Iako su ostrige jedan od najzdravijih morskih plodova, mogu izazvati alergijske reakcije kod pojedinih ljudi. Alergija na ostrige javlja se kada imunološki sistem reaguje na proteine u mesu ostrige kao da su strana tela.
Simptomi alergije na ostrige uključuju svrab u ustima, oticanje usana i očiju, kijanje, curenje iz nosa, teškoće pri disanju, kao i gastrointestinalne simptome poput mučnine i povraćanja.
Ako ste alergični na ostrige, najbolje je da ih potpuno izbegavate. Obratite pažnju na etikete na proizvodima, posebno na restoranskom meniju, i proverite sa konobarom ili kuvarom da li neki od jela sadrži ostrige.
Ako dođe do alergijske reakcije na ostrige, odmah potražite medicinsku pomoć. Lekar će vam propisati adekvatni tretman, obično u obliku antihistaminika ili kortikosteroida, u zavisnosti od težine simptoma.
Kao prevenciju alergije na ostrige, važno je da se pravilno i temeljno pripremaju i kuvaju pre jela. Iako je retko, ipak postoji mogućnost da se konzumiranjem sirove ostrige dobije bakterijska infekcija, koja može biti ozbiljna po zdravlje.
Ostrige: Različite vrste koje postoje
Ostrige su morske školjke koje se koriste u kulinarstvu, a većina sorti potiče iz Pacifika i Atlantika. Postoji preko 200 vrsta ostriga koje se razlikuju po veličini, boji ljuske i mesu koje se nalazi unutra.
Najčešća vrsta ostriga je japanska ili pacifička. Ove ostrige su nešto manje od onih iz Atlantika i imaju pljosnatu ljusku. Imaju blagi ukus i često se koriste u najrazličitijim receptima, uključujući čorbe i juhe.
Ostrige iz Atlantika popularnije su u Evropi. One su veće od pacifičkih i imaju izduženu ljusku. Ovaj tip ostrige ima snažniji ukus i često se jede sirova s limunom i ljutom paprikom ili u prženom obliku.
Osim ove dve najpoznatije vrste, postoje i ostrige koje potiču iz Južne Afrike, Australije, Novog Zelanda i Južne Amerike, poput divljih ostriga i dubokomorskih ostriga.
Svaka vrsta ostrige ima svoju jedinstvenu osobinu koju oblikuje stanište u kojem živi, što utiče na njen ukus i teksturu. Zbog toga, izbor ostriga može biti veoma ličan i zavisi od ukusa pojedinca.
Ostrige: Kada je najbolje jesti
Ostrige su morska hrana koja oduvek privlači pažnju gurmana svojim jedinstvenim ukusom i teksturom. Ove školjke su luksuzan delikates, pa stoga imaju reputaciju skupe hrane. Međutim, to ne znači da ih ne možemo uživati u određenim periodima godine.
Sezona za ostrige varira u zavisnosti od geografske pozicije i temperature mora, ali uopšteno, najbolje vreme za konzumaciju ostriga je zimi. Razlog za ovo je što su školjke najukusnije u hladnijim mesecima, kada su temperature mora niže. Uz to, zimi je veća verovatnoća da su ostrige sveže, jer ih ribari ponekad drže u hladnim vodama da se kvalitet ne bi smanjio pre nego što stignu do tržišta.
Iako su ostrige poznate kao afrodizijak, nemojte se navlačiti na marketinške trikove. Uživanje u ovoj morskoj hrani mnogima donosi zadovoljstvo i radosno raspoloženje. Pružite si dobru čašu vina ili šampanjca, slatko i ljigavo mesa ostriga i uživajte u ovom ukusnom zalogaju.
Ostrige: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Ostrige su delikates koji se uglavnom služe sirove, sa nekoliko kapi limunovog soka ili uz sos od vinskog octa ili đumbira. Kako bi ostrige ostale sveže i bezbedne za konzumiranje, važno je znati kako ih pravilno čuvati.
Ostrige koje ste kupili ili ubrali treba staviti u posudu sa hladnom vodom i nekoliko kockica leda. Na taj način će se ostrige smiriti i produžiti im se rok trajanja. Takođe, uvek ih držite u zatvorenoj posudi u frižideru, idealno na temperaturi od 5 do 8 stepeni Celzijusa. Tako će svi mikroorganizmi biti isključeni, što će produžiti rok trajanja na 7-10 dana.
Ako želite da čuvate ostrige duže od jedne nedelje, uzmite u obzir zamrzavanje. Međutim, nakon odmrzavanja, ostrige neće biti sveže kao kada su bile sveže. Za najbolju kvalitetu, savetujemo da ih konzumirate što pre.
Važno je napomenuti da se sveže ostrige ne smiju čuvati izvan frižidera više od 2 sata, jer će temperatura iznad 15 stepeni Celzijusa podstaći rast bakterija koje mogu biti opasne po zdravlje. Zato, ukoliko ste van kuće, uvek ponesite frižider za transport.
Ostrige: Kako spremiti i jesti
Ostrige su privlačne, luksuzne i izrazito ukusne morske delicije. One su sigurno najpoznatije po tome što se jedu sirove, sa limunom i hladnim biberom, ali postoje i druge načine pripreme ostriga koji se mogu isprobati.
Prvo, važno je napomenuti da su ostrige svežije i ukusnije kada se jedu skoro odmah nakon ribolova ili nakon što ih kupite u prodavnici. Obratite pažnju na to da li su ostrige zatvorene i da li su teške za svoju veličinu, to su znakovi da su sveže.
Da biste pripremili ostrige, treba ih otvoriti posebnim nožem za ostrige. Obratite pažnju da pridržavate ostrigu dok je otvarate, kako biste izbegli povredu ruke.
Osvežite ostrige posle otvaranja i servirajte ih na ledu, sa malo limuna ili sezonske salate. Ostrige se mogu dodati u razne sosove pa čak i peći u rerni.
Ukratko, ako želite da uživate u izvanrednom ukusu ostriga, najbolje ih je jesti sirove i sveže, sa malo limuna. Ako želite nešto drugačije, isprobajte ih sa nekim od umaka ili pečene za malo drugačiji doživljaj.
Ostrige: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Koliko ostriga možemo pojesti zavisi od više faktora, uključujući i veličinu porcije. Većina restorana nudi porciju od šest do 12 ostriga, što bi bilo dovoljno za glavno jelo ili deo predjela. Međutim, osobe koje nisu navikle na konzumaciju ostriga treba prvo probati manju količinu kako bi videli kako njihov organizam reaguje. Takođe, treba voditi računa o kvalitetu ostriga koje se konzumiraju, jer one koje nisu sveže mogu izazvati probleme sa varenjem. Uglavnom, pošto ostrige imaju svoju karakterističnu aromu i ukus, većina ljudi ih konzumira u manjim količinama, kao deo specijaliteta koji se jednom ili nekoliko puta godišnje konzumiraju.