Paradajz je omiljeni sastojak u kuhinji, posebno u letnjim mesecima. Osim što je ukusan, paradajz je i izuzetno hranljiv, sa malim brojem kalorija. U ovom članku ćemo istražiti nutritivnu tablicu paradajza, njegove benefite za zdravlje i načine na koje može biti koristan u svakodnevnoj ishrani.
Paradajz: Nutritivna tablica
Energetska vrijednost: 18 kcal
Ugljikohidrati: 3,9 g
Proteini: 0,9 g
Masti: 0,2 g
Vlakna: 1,2 g
Vitamin A: 833 IU
Vitamin C: 23,5 mg
Vitamin K: 14,2 mcg
Folna kiselina: 14,8 mcg
Kalij: 292 mg
Natrijum: 5 mg
Kalcijum: 10 mg
Magnezijum: 11 mg
Fosfor: 24 mg
Željezo: 0,3 mg
Paradajz: Proteini (sadržaj proteina)
Iako se može smatrati ugljenim hidratom, paradajz je zapravo prilično bogat proteinima. Konkretno, jedna šolja isjeckanog paradajza ima oko 1,5 grama proteina.
Ovo možda ne zvuči mnogo, ali s obzirom na činjenicu da se paradajz često koristi kao dodatak drugim jelima, ta količina proteina može se usporediti s onom u drugim povrćem.
Osim toga, paradajz je također bogat hranjivim tvarima kao što su likopen, vitamin C i kalijum, što ga čini izvrsnim izborom za zdravu prehranu. Dakle, ako vam treba malo dodatnih proteina u prehrani, ne zaboravite da je dobar izvor u paradajzu.
Paradajz: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Paradajz je povrće koje je bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, ali koji uglavnom uglavnom ne sadrži veliku količinu ugljenih hidrata. Na primer, jedan srednje veliki paradajz ima samo 4 grama ugljenih hidrata, što ga čini dobrom opcijom za ljude koji žele da ograniče unos ugljenih hidrata. Paradajz je takođe bogat vlaknima, a ima nizak glikemijski indeks, što znači da neće dramatično podići nivo šećera u krvi. U svakom slučaju, treba voditi računa o ukupnoj količini ugljenih hidrata u ishrani, a ne samo o jednom sastojku.
Paradajz: Masti (sadržaj masti)
Paradajz je osnovna namirnica u mnogim kuhinjama širom sveta i odličan izvor vitamina i karotenoida. Kada je u pitanju sadržaj masti u paradajzu, on je prilično nizak. Za 100 grama paradajza, sadržaj masti je samo 0,2 grama, što ga čini idealnom namirnicom za one koji paze na svoju ishranu. Većina masti koje se nalaze u paradajzu su “zdrave” mononezasićene i polinezasićene masti, koje su važne za održavanje zdravlja srca i regulisanje holesterola u krvi. Dakle, ukoliko želite da jedete zdravo, a nisko kalorično, paradajz je odličan izbor.
Paradajz: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Paradajz je važan izvor brojnih vitamina i minerala značajnih za ljudski organizam. Ovaj ukusan plod bogat je vitaminom C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane, kao i vitaminom A, koji štiti zdravlje očiju i kože. Takođe, u paradajzu se nalaze i vitamini K i B6 koji pomažu u održavanju zdravlja kostiju, regulisanju metabolizma, kao i u proizvodnji crvenih krvnih ćelija. Osim toga, paradajz je pun minerala poput kalijuma, magnezijuma i bakra, koji su od vitalnog značaja za održavanje elektrolita, mišićnih funkcija, nervnog sistema i kognitivnih procesa.
Paradajz: Kalorije (sadržaj kalorija)
Paradajz je jedno od najpopularnijih voća na svetu, a takođe je i veoma zdrav. Kada je reč o kalorijama, paradajz je veoma nisko kaloričan. Jedan srednji paradajz sadrži oko 22 kalorije. Ovaj niskokalorični sastojak ga čini idealnim dodatkom u salate i druge laganije obroke, jer ne utiče na unos kalorija, a pruža bogatstvo nutrijenata. Paradajz je takođe izvor vitamina C, vitamina A i kalijuma, kao i antioksidanata koji doprinose očuvanju zdravlja i prevenciji različitih bolesti. Zbog svih ovih prednosti, paradajz je odličan izbor za bilo koju uravnoteženu ishranu.
Paradajz: Benefiti za zdravlje
Paradajz je jedna od najpopularnijih namirnica na svetu. Ono što mnogi ne znaju jeste da ovaj crveni plod sadrži brojne nutrijente koji doprinose očuvanju zdravlja organizma.
Paradajz je bogat vitaminom C, koji poboljšava imunitet i pomaže u borbi protiv raznih infekcija. Takođe, sadrži i likopen, snažan antioksidans koji ima zaštitno dejstvo na srce i krvne sudove. Osim toga, istraživanja su pokazala da konzumacija paradajza pomaže u smanjenju rizika od pojave karcinoma debelog creva, prostate i pluća.
Jedna od najboljih stvari kod paradajza jeste što se može naći tokom cele godine, iako on ima sezonsku dostupnost. Bilo da ga koristite u salatama, sosovima, supama, ili kao dodatak jelima za kuvanje, paradajz može da bude odličan izvor nutrijenata koji su važni za vaše telo i zdravlje. Ukratko, uključivanje paradajza u vašu ishranu može da ima mnoge benefite po vaše zdravlje.
Paradajz: Rizici za zdravlje
Iako je paradajz bogat vitaminima i mineralima koji su korisni za zdravlje, postoje određeni rizici koji se povezuju sa njegovom konzumacijom.
Prvo, paradajz može uzrokovati alergijske reakcije kod nekih ljudi, posebno kod onih koji su alergični na lateks. Slično tome, konzumiranje paradajza može izazvati probleme kod ljudi koji pate od artritisa, jer on sadrži solanin, prirodni pesticid koji može izazvati upalu zglobova.
Druga stvar koju treba imati na umu je da paradajz može biti zagađen pesticidima ili drugim štetnim supstancama, pogotovo ako nije pobrano na organski način. Zato je važno odabrati kvalitetan i organski paradajz od pouzdanih proizvođača.
Konačno, paradajz može uticati na apsorpciju željeza u telu, što može biti problematično za ljude koji pate od nedostatka gvožđa. Zato se preporučuje da se paradajz konzumira u kombinaciji sa drugim namirnicama bogatim gvožđem kao što su meso, riba i zeleno povrće.
Ukratko, paradajz može biti izuzetno koristan za zdravlje, ali je važno biti svestan potencijalnih rizika i pravilno ga konzumirati.
Paradajz: Alergije
Iako je paradajz poznat po svom bogatom ukusu, mirisu i pregršti zdravstvenih benefita, za pojedine ljude može predstavljati veliki izazov. Paradajz je često povezan sa sezonskim alergijama, koje uzrokuju kijanje, svrab i crvenilo kože, astmu, problema sa disanjem i drugih respiratornih oboljenja.
Alergije na paradajz su obično posledica osjetljivosti na hemikalije koje se prirodno pojavljuju u ovoj biljci. Ova vrsta alergije se ređe javlja od ostalih alergijskih reakcija, ali kada se pojavi, može biti ozbiljan problem koji zahteva pažljivo upravljanje i specifične terapije.
Za osobe koje su alergične na paradajz, najbolje rješenje je da izbace ovu namirnicu iz ishrane i potraže zamenu za određene nutrijente koje paradajz nudi. Suprotno tome, za one ljude koji su osetljivi na hemikalije koje se pojavljuju u paradajzu, osnovni je odgovor pranje i dobra priprema namirnice.
Bez obzira na to jeste li alergični na paradajz ili ste osjetljivi na hemikalije ove biljke, konsultacija sa lekarom o alternativnim izvorima nutrijenata ili tretmana je uvek preporučljiva.
Paradajz: Različite vrste koje postoje
Paradajz je jedna od najpopularnijih i najkonzumiranijih biljaka na svetu. Postoji više od 10.000 različitih vrsta paradajza, koje se međusobno razlikuju po izgledu, veličini, ukusu i upotrebi.
Prva podela paradajza može se napraviti po izgledu ploda. Tako imamo rotkasto ili jajoliko, okruglo, srčasto, šljivasto i bubrežasto voće. Osim toga, postoje rane i kasne sorte paradajza, koji se razlikuju po tome kada stignu do zrelosti.
Kada je reč o ukusu, najpopularnije su slatke i sočne sorte poput cherry i cherry suha paradajza. Tu su i plodovi koji su kiselkastog ukusa, idealni za pravljenje paradajz-soka ili začina.
Posebnu grupu čine paradajzi sa žutim plodovima. Oni se od drugih sorti razlikuju po tome što su zreli kada postanu mekani, a ne crveni kao ostale vrste. Žuti paradajzi su takođe bogati hranjivim sastojcima, ali i ukusom koji podseća na voće.
Uzgajivači paradajza nastoje da kreiraju nove sorte koje će biti otpornije na bolesti ili koje će bolje odgovarati stanju zemljišta. Tako sa nestrpljenjem očekujemo najnovije sorte paradajza i njihove neodoljive ukuse.
Paradajz: Kada je najbolje jesti
Paradajz je povrće koje se poslednjih godina smatra pravom superhranom jer je bogat izvor vitamina A i C, a sadrži i likopen – snažan antioksidans koji ima pozitivan učinak na srce i krvne sudove. Kako biste najbolje iskoristili hranjive sastojke koje ovo povrće pruža, važno je znati kada ga najbolje jesti.
Najbolje vreme za konzumiranje svežeg paradajza je tokom letnjih meseci, od juna do septembra kada zreni na suncu. Tada su njegovi hranjivi sastojci najintenzivniji i najukusniji. Zato je poželjno jesti ga u sezoni i onda kada je dovoljno zreo i ima pun ukus. Paradajz koji se uzgaja na veštačkim sredstvima, koji nije zreo, ima slabiji ukus i manje hranljivih sastojaka.
Kada je reč o kuvanju paradajza, onda je važno uključiti ga u ishranu tokom cele godine. Kuvanjem se oslobađa veća količina likopena, što znači da je kuvani paradajz još bolji za srce. Stoga, učinite paradajz sastavnim delom svog jelovnika i uživajte u njegovom ukusu i zdravstvenim blagodetima.
Paradajz: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Paradajz je jedno od najčešće korištenih povrća u svetu, koje ima brojna korisna svojstva i odlično se kombinuje u mnogim jelima. Međutim, kako biste osigurali da vaš paradajz duže traje i da zadrži svoj ukus i hranjive sastojke, važno je da znate kako ga pravilno čuvati.
Prvo pravilo za čuvanje paradajza je da se ne sme držati u frižideru, jer niske temperature mogu uništiti njegovu teksturu i ukus. Idealna temperatura za čuvanje paradajza je oko 10°C, što je temperatura sobe. Ako ne želite da ga držite na sobnoj temperaturi, idealno mesto za skladištenje su ostava, podrum ili drugi tamni i hladni prostor.
Drugo pravilo je da se paradajz ne sme skladištiti u direktnoj sunčevoj svetlosti, jer će prebrzo sazreti i izgubiti kvalitet. Stoga, birajte mesto koje je senovito i prozračno.
Kada je u pitanju rok trajanja, sveže ubrani paradajz može trajati i do 10 dana, dok onaj koji je već zreo, može trajati i do nedelju dana, ako se pravilno čuva. Važno je uzeti u obzir da su ova vremena samo orijentaciona, jer različita sorta i kvalitet paradajza mogu uticati na njegov rok trajanja. Stoga, najbolje je paziti na znakove propadanja i konzumirati ga što pre.
Paradajz: Kako spremiti i jesti
Paradajz predstavlja osnovni sastojak mnogih jela, posebno u letnjim mesecima kada je sezona ovog voća u punom jeku. Osim što je izuzetno ukusan, paradajz je bogat vitaminima C i A, kao i antioksidansima koji održavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Kada je u pitanju priprema, paradajz se može jesti sirov u salatama, umacima ili kao užina. Takođe, paradajz može biti odlična osnova za sosove, kao što su pelati ili kečap. Kada se sprema, paradajz se najčešće peče, prži ili kuva.
Da bi se lakše oljuštio, paradajz se može potopiti u ključalu vodu na par sekundi, zatim se stavlja u hladnu vodu i ljušti. Međutim, ovaj proces može uticati na ukus samog paradajza, pa se zato ne preporučuje ako se paradajz jede sirov.
Bilo da se jede sirov u salatama ili sprema u jelu, paradajz je veoma koristan i ukusan sastojak koji bi trebalo da bude deo naše ishrane.
Paradajz: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Koliko paradajza možemo konzumirati u jednoj porciji? Ova sočna i niskokalorična namirnica je zdrava opcija za svakodnevnu ishranu. Za većinu ljudi, preporučena porcija paradajza je oko jednog do dva srednje velika ploda dnevno. Ovo može biti u formi salata, soka ili kao sastojak u jelu. Paradajz sadrži antioksidanse, vitamine i minerale koji su korisni za naše telo, a u kombinaciji sa različitim namirnicama pruža bezbroj opcija za zdrav obrok. Važno je obratiti pažnju na količinu soli koju dodajemo u jela sa paradajzom, jer velika količina soli može poništiti pozitivne efekte ove namirnice.