Pesto je ukusna italijanska pasta sos koja se pravi od sirovog bilja, oraha ili pinjola, maslinovog ulja, češnjaka i parmezana. Ova poslastica može biti zdrava jer sadrži brojne hranljive sastojke, uključujući vitamine, minerale, antioksidante i polinezasićene masti. Međutim, zbog visokog sadržaja kalorija, važno je pratiti veličinu porcije kada uživate u pestu. U ovom članku saznajte više o kalorijskoj vrednosti i nutritivnoj tablici pesto sosa, kao i o brojnim zdravstvenim prednostima koji su povezani sa konzumiranjem ove poslastice.
Pesto: Nutritivna tablica
Energetska vrijednost: 540 kcal
Ukupni ugljikohidrati: 3 g
Proteini: 11 g
Ukupne masti: 58 g
Zasićene masti: 11 g
Trans masti: 0 g
Kolesterol: 15 mg
Natrij: 1290 mg
Vlakna: 2 g
Šećer: 1 g
Kalcij: 340 mg
Željezo: 3,6 mg
Magnezij: 70 mg
Fosfor: 210 mg
Kalij: 230 mg
Vitamin C: 0,5 mg
Vitamin B6: 0,3 mg
Vitamin K: 170 mcg
Pesto: Proteini (sadržaj proteina)
Pesto je ukusan i zdrav dodatak jelima, ali koliko zapravo pruža proteina? Kašika tradicionalnog pesto sosa, koji se sastoji od svežeg bosiljka, maslinovog ulja, pinjola, parmezana i belog luka, sadrži oko 0,8 grama proteina. Međutim, postoje opcije za povećanje sadržaja proteina u pestu. Na primer, dodavanjem oraha, badema ili suncokreta, možete povećati sadržaj proteina za oko 1-2 grama po kašici. Takođe, dodavanjem tunjevine ili piletine u pesto sos, možete postići još veći unos proteina. U svakom slučaju, pesto predstavlja zdrav izbor i pruža ne samo ukusan, već i nutritivni dodatak vašim obrocima.
Pesto: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Pesto je italijanski umak napravljen od bosiljka, maslina, sira, limuna i maslinovog ulja. Ovaj ukusni umak je bogat ukusima i aromama, ali takođe može biti i izvor ugljenih hidrata. Jedna kašika pesto umaka sadrži oko 1 gram ugljenih hidrata, što ga čini relativno niskim u sadržaju ugljenih hidrata. Međutim, treba biti oprezan kod upotrebe pestoa u većim količinama jer se sadržaj ugljenih hidrata može značajno povećati. Osobe koje imaju problema sa kontrolom nivoa šećera u krvi trebale bi ograničiti ili izbegavati upotrebu pestoa u svojoj ishrani.
Pesto: Masti (sadržaj masti)
Pesto je ukusan dodatak pastama, salatama i drugim jelima, ali sadrži veću količinu masti. U zavisnosti od vrste ulja koje se koristi, jedna porcija pesta može sadržati do 25% dnevne vrednosti masti koju bi trebalo da konzumiramo. Međutim, postoje načini da se smanji sadržaj masti u pestu – umesto maslinovog ulja, možete koristiti druga ulja koja sadrže manje zasićenih masti, poput ulja od suncokreta ili ulja od avokada. Takođe, možete smanjiti količinu ulja u receptu i dodati više svežeg bilja, kao što su bosiljak, peršun i rukola, što će smanjiti ukupan sadržaj masti u jelu.
Pesto: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Pesto, italijanska pasta od svježeg bosiljka, parmezana, maslinovog ulja, češnjaka i pinjola, prepuna je vitamina i minerala. Bosiljak je bogat vitaminom K, magnezijumom i kalcijumom, dok maslinovo ulje sadrži vitamin E i mononezasićene masne kiseline koje su dobre za srce. Pinjoli su izvor vitamina E, C i magnezijuma, dok češnjak ima antioksidativna svojstva i bogat je sumporom. Ovaj ukusni umak takođe sadrži parmezan, izvor sira i proteina, kao i aminokiselinu triptofan koja pomaže u proizvodnji serotonina – “hormona sreće”. Ukratko, pesto je ukusan i hranljiv dodatak svakom jelu.
Pesto: Kalorije (sadržaj kalorija)
Pesto sos je ukusan dodatak jelima, ali pre nego što se bacite na njega, važno je da obratite pažnju na njegov sadržaj kalorija. Pesto sos je obično pripremljen od maslina, sira, orašastih plodova, maslinovog ulja i začinskog bilja, što znači da ima visok sadržaj kalorija. U proseku, jedna kašika pesto sosa ima oko 80 kalorija. Zbog toga, ako pazite na liniju, možete koristiti pesto sos umjereno ili odabrati varijantu sa manje kalorija. Takođe možete pokušati da ga pripremite sami kod kuće kako biste kontrolisali njegovu nutritivnu vrednost.
Pesto: Benefiti za zdravlje
Pesto sos je poznat po svom prepoznatljivom ukusu i mirisu, te se često koristi kao dodatak testeninama ili kao osnova za tople i hladne umake. Međutim, osim što predstavlja ukusnu namirnicu, pesto ima i mnoge prednosti po zdravlje.
Sadrži antioksidante, koji se bore protiv slobodnih radikala u organizmu, što sprečava oštećenje ćelija i smanjuje rizik od raznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, rak i neurološke poremećaje. Takođe je bogat zdravim mastima, poput maslinovog ulja i orašastih plodova, koji snižavaju nivo holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih oboljenja.
Pesto takođe sadrži i razne fitonutrijente, poput polifenola, koji se povezuju sa brojnim prednostima po zdravlje, uključujući smanjenje inflamacije i povećanje funkcije mozga.
Kao i sa svim namirnicama, važno je da pesto konzumirate u umerenim količinama, jer su orašasti plodovi i ulja u njemu veoma kalorični. Ali, uključivanje pesto sosa u vašu ishranu može vam pomoći da unesete više antioksidanata i zdravih masti u svoje telo, što će imati pozitivan efekat na vaše zdravlje.
Pesto: Rizici za zdravlje
Iako je pesto odličan umak za paste, salate i ribu, on može biti i rizičan po vaše zdravlje. Razlog tome je u visokom sadržaju masnoća i soli.
Uobičajene sastojke u pestu, maslinovo ulje, pinjole i parmezan, ne treba zanemariti. Maslinovo ulje bogato je nezasićenim masnim kiselinama, ali ipak je kalorično. Pinjole su bogate hranjivim tvarima, ali nažalost, dosta su kalorične i mogu vam značajno povećati unos kalorija. Parmezan sadrži znatnu količinu soli, koja se povećava u osnovnom receptu dodavanjem soli.
Znači, pesto treba jesti pažljivo i uz umjerenu konzumaciju. Ako želite smanjiti kalorijski unos, razmislite o zamjeni maslinovog ulja s laganim uljem kao što je repičino. Izbjegavajte dodavanje soli i umjesto pinjola koristite orašaste plodove poput badema ili oraha – oni sadrže više esencijalnih hranjivih tvari.
Ukratko, pesto može biti ukusan umak za jela, ali potrebno je voditi računa o sastojcima i količini koju koristite. Kad jedeš pesto, razmisli o umjerenosti i zdravlju.
Pesto: Alergije
Pesto: Alergije
Iako pesto može da bude ukusan dodatak mnogim jelima, ljudi koji su alergični na određene sastojke treba da ga izbegavaju. Na primer, pesto se pravi sa sirom, a ljudi koji su intolerantni na laktozu bi trebalo da izbegavaju sir koji sadrži mlečni šećer. Takođe, pesto obično sadrži orahe ili pinjole, što može biti problem za ljude koji su alergični na orašaste plodove. Ako imate alergiju na bilo koji od ovih sastojaka, neophodno je da budete oprezni. Konsultujte se sa lekarem pre konzumiranja pestoa kako biste izbegli potencijalne zdravstvene probleme. Na sreću, postoje alternative za pesto bez sastojaka koji izazivaju alergiju, kao što su pesto sa bademima umesto pinjola ili pesto bez sira. U svakom slučaju, važno je da znate šta tačno sadrži pesto pre nego što ga konzumirate kako biste izbegli neželjene reakcije na koži ili probavnom sistemu.
Pesto: Različite vrste koje postoje
Pesto sos predstavlja jedan od najpopularnijih italijanskih dodataka jelima. Ovaj sos se pravi sa bazilikom, maslinovim uljem, belim lukom, sirom i orašastim plodovima kao što su pinjoli i bademi. Postoji nekoliko vrsta pesto sosa, a neke od najpoznatijih su:
– Bazilika pesto: Ovo je klasična verzija pesto sosa, koja se najčešće koristi u pastama, ali i u drugim jelima.
– Pesto alla genovese: Ovaj sos se pravi u Liguriji, u severnoj Italiji. Osim klasičnih sastojaka, ovaj pesto obično ima i krompir i zelenu mrgu.
– Rukola pesto: Rukola pesto se pravi sa rukolom, pinjolima, parmezanom, maslinovim uljem i belim lukom. Ovaj pesto sos ima intenzivniji ukus od klasičnog basilika pesto sa prepoznatljivim pikantnim notama.
– Špargla pesto: Ova verzija pesto sosa se pravi od špargle, maslinovog ulja, sira i orašastih plodova. Ovaj sos ima slatkasti ukus i karakterističnu zelenu boju.
– Paradajz pesto: Ova verzija pesto sosa, koja se pravi od sušenog paradajza, pinjolima, sirom i začinima, ima intenzivan ukus i aromatičan miris.
Neke od ovih verzija pesto sosa možete i sami napraviti kod kuće, a možete ih koristiti i kao prilog uz različita jela.
Pesto: Kada je najbolje jesti
Pesto je ukusan i aromatičan namaz od svežeg bilja i orašastih plodova koji se tradicionalno služi uz testenine, pice ili kao dodatak raznim jelima. Ali kada je zapravo najbolje jesti pesto?
Najbolje vrijeme za uživanje u pestu je kada je napravljen od svežeg i kvalitetnog bilja. Idealno bi bilo koristiti biljke iz vašeg vrta ili kupiti sveže začinsko bilje na farmerskom tržištu. Ako koristite suho bilje, proverite datum isteka i kvalitet proizvoda.
Zbog svoje kalorijske i masne vrednosti, pesto se najbolje konzumira kao nezavisni obrok ili u kombinaciji s nekim zdravim namirnicama poput integralnog hleba ili čak povrća. U slučaju kombinacije sa testeninama, predlažemo da se odaberu integralne testenine, a da se pesto konzumira u umerenim količinama.
Ukratko, pesto je najbolje jesti kada je ukusno i kvalitetno, u umerenim količinama i u kombinaciji sa zdravim namirnicama, kako bi se dobila najveća hranljiva vrednost.
Pesto: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Pesto je sos koji se sastoji od svežeg bilja, maslinovog ulja, sira, orašastih plodova i začina, koji je poznat po svojoj bogatoj aromi i izvrsnom ukusu. Kada jednom napravite pesto, pitanje je kako ga pravilno čuvati i koliko dugo može ostati svež i ukusan.
Pesto se može čuvati u hermetički zatvorenoj staklenoj tegli u frižideru do 5-7 dana. Ako želite da ga čuvate duže, zamrznite ga u plastičnoj ambalaži, a zatim ga deo po deo koristite po potrebi. U zamrzivaču pesto može da traje i do 6 meseci, ali njegova svežina i ukus može se početi gubiti posle 3 meseca.
Kako biste produžili rok trajanja pestu, možete povećati količinu maslinovog ulja u receptu, što će smanjiti količinu vazduha koja dolazi u doticaj sa pestom i smanjiti oksidaciju. Takođe, možete usitniti orašaste plodove posebno i dodati ih u pesto kada ga koristite, umesto da ih unapred dodate u recept.
U svakom slučaju, pesto je idealan sos koji se može koristiti u raznim jelima, od testenina do salata ili sosova za pecivu, a sa pravilnim čuvanjem, sigurno ćete uživati u njegovom ukusu i mirisu duže vreme.
Pesto: Kako spremiti i jesti
Pesto je jedan od najpopularnijih sosova u italijanskoj kuhinji, a i šire. Za pripremu ovog sosa potrebni su sveži bosiljak, pinjoli, parmezan, beli luk i maslinovo ulje. Sve sastojke možete iseckati nožem i sjediniti u avanu ili ih usitnite u secku za hranu.
Kada napravite pesto, možete ga dodati pasti ili ga koristiti kao preliv za pečeno meso ili ribu. Takođe, možete da ga namažete na hleb ili ga koristite kao preliv za salatu.
Pesto je vrlo jednostavan za pripremu i možete ga napraviti u velikim količinama i čuvati u frižideru ili zamrznuti za kasniju upotrebu. Ako želite da dodate malo novih ukusa, možete eksperimentisati sa drugim vrstama povrća i zameniti pinjole sa orasima ili bademima. Uživajte u ovom ukusnom sosu i ne zaboravite da ga podelite sa prijateljima i porodicom!
Pesto: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Pesto se obično poslužuje kao dodatak pasti, pizzi ili drugim jelima, a često se nađe na zdravim zalogajima ili doručcima. Koliko možemo jesti pesto bez da preteramo s kalorijama? Preporučena količina za jednu porciju iznosi oko 30 grama ili dve kašike. Međutim, treba imati na umu da to zavisi od sastojaka i količine ulja koja se koristi za pripremu. Pesto sadrži dosta kalorija, pa se preporučuje umerenost u njegovoj upotrebi kako bi se održala zdrava ishrana.