Proso je često zaboravljena žitarica koja ima značajne zdravstvene benefite i hranljive sastojke. Ova mala, elastična žitarica je bogata proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, čime pomaže da se održi zdrav metabolizam i poboljša opšte zdravlje. U ovom članku ćemo analizirati nutritivnu vrednost prosa, kalorijski sadržaj, kao i njegove potencijalne benefite za zdravlje.
Proso: Nutritivna tablica
Hranljiva vrednost na 100g:
Energetska vrednost: 1252 kJ/ 299 kcal
Masti: 3,85g
– od čega zasićene masti: 0,7g
Ugljeni hidrati: 56,69g
– od čega šećeri: 0,8g
Vlakna: 8,5g
Proteini: 11,02g
So: 0,011g
Proso: Proteini (sadržaj proteina)
Proso je žitarica koja sadrži oko 12% proteina što ga čini značajnim izvorom ovog hranljivog sastojka za ljude koji se bave fizičkim aktivnostima ili su na dijeti. Takođe, proso je izvrstan izbor za vegane i vegetarijance jer proteini u proso sadrže sve esencijalne aminokiseline koje organizam ne može sam da sintetiše. Osim toga, proso je lako svarljiv i ne sadrži gluten, što ga čini idealnim izborom za ljude koji imaju netoleranciju na ovaj protein. Zbog svih ovih faktora, proso je popularan dodatak ishrani sportista, rekreativaca i svih onih koji vode računa o svom zdravlju.
Proso: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Proso je žitarica koja pokazuje puno nutritivnih prednosti, a jedna od njih je i visok sadržaj ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati u prosu uglavnom dolaze u formi skroba i vlakana, koji obezbeđuju energiju za naše telo i podstiču dobro varenje hrane. Proso se takođe može smatrati dobrom opcijom za dijabetičare jer ima nizak glikemijski indeks i ne izaziva nagli skok nivoa šećera u krvi. Takođe je važno napomenuti da proso ne sadrži gluten, pa se može koristiti kao zdrava alternativa pšenici i drugim žitaricama koje ga sadrže.
Proso: Masti (sadržaj masti)
Proso je žitarica bogata hranjivim materijama, poput proteina, vlakana i vitamina B. Međutim, sadrži veoma malo masti, oko 2% u osušenom zrnu. Većina masti u prosu su zdrave nezasićene masne kiseline koje pomažu u održavanju zdravlja srca i smanjuju rizik od hroničnih bolesti. Proso takođe sadrži malu količinu zasićenih masti. Kada se proso kuvao ili pekao, ulja su bila dodata radi poboljšanja ukusa i teksture, stoga treba paziti na količinu dodate masti kako se ne bi preteralo sa unosom masnoća.
Proso: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Proso je mala riznica vitamina i minerala. Ovo žitarica sadrži vitamin B1, B2 i B6, kao i niacin, folnu kiselinu i vitamin E. Takođe, proso obiluje mineralima kao što su fosfor, magnezijum, gvožđe i cink. Fosfor je bitan za snažne kosti i zube, magnezijum pomaže u regulisanju krvnog pritiska, dok gvožđe igra ključnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Cink jača imunitet i pospešuje zdravlje kože. Ukratko, proso je odličan izvor hranljivih sastojaka.
Proso: Kalorije (sadržaj kalorija)
U 100 grama prosa ima oko 360 kalorija, tako da se radi o relativno niskokaloričnom izvoru energije koji je idealan za ljude koji žele da održe zdravu telesnu težinu. Osim toga, proso je bogato proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima koji su neophodni za optimalno funkcionisanje organizma. Zbog svog izuzetnog nutritivnog bogatstva, proso se često naziva i “kraljem žitarica”.
Proso: Benefiti za zdravlje
Bogata je hranjivim sastojcima, kao što su proteini, vlakna, vitamini i minerali. Proso je odličan izvor ugljenih hidrata, koji su ključni za obezbeđivanje energije za telo. Uz to, proso sadrži antioksidanse koji mogu pomoći u borbi protiv slobodnih radikala i smanjenju rizika od bolesti kao što su srčana oboljenja, dijabetes i kancer. Ova žitarica je takođe dobar izvor vlakana koje doprinose boljoj digestiji i zdravijoj stolici. Proso je idealna alternativa za osobe koje su intolerantne na gluten, pa se može konzumirati umesto tradicionalnih žitarica poput pšenice. Zbog svih ovih prednosti, proso je pravi izbor za upotrebu u ishrani za održavanje zdravlja.
Proso: Rizici za zdravlje
Prvo, proso sadrži visok nivo fitinske kiseline koja sprečava apsorpciju hranljivih materija u telu. Zato je važno da se zrno proso potopi u vodu pre kuvanja, jer to pomaže u smanjenju količine fitinskih kiselina.
Drugo, mnogi ljudi su alergični na gluten koji se nalazi u nekim vrstama žitarica, uključujući i proso. To znači da ljudi koji imaju celijakiju ili gluten intoleranciju treba da izbegavaju proso.
Treće, postoji rizik od kontaminacije aflatoksinima, toksinima koji mogu biti prisutni u nekim vrstama proso. Aflatoksini su otrovni i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Uz sve ove rizike, važno je da se proso koristi umereno u ishrani i da se uvek koriste kvalitetni i bezbedni izvori ove žitarice.
Proso: Alergije
Proso, kao žitarica, smatra se bezglutenskom i može biti pojedena od strane ljudi koji su netolerantni na gluten. Međutim, proso može uzrokovati alergijske reakcije kod ljudi koji su alergični na druge žitarice, kao što su pšenica, ječam ili raž.
Simptomi alergije na proso mogu uključivati kožne reakcije, gastrointestinalne probleme, disajne probleme ili čak anafilaktički šok. Ako se sumnja na alergiju na proso, potrebno je obavljanje alergijskih testova kako bi se potvrdila dijagnoza.
Kod ljudi koji su alergični na druge žitarice, potrebno je biti pažljiv u konzumiranju prosa jer može sadržati tragove ostalih žitarica i izazvati reakciju. Preporučuje se da se osobe koje su alergične na proso posavetuju s nutricionistom ili alergologom kako bi osigurale potpunu i zdravu ishranu.
Proso: Različite vrste koje postoje
Ova žitarica je posebno značajna za ishranu ljudi koji su intolerantni na gluten, jer ne sadrži ovaj protein. Postoje različite vrste prosa koje se uzgajaju, a svaka od njih ima svoje specifičnosti u pogledu ukusa, teksture i nutritivnih vrednosti. Na primer, guljak je jedna od najčešćih sorti prosa koja se uzgaja u Evropi, dok se kinesko prosoliko uzgaja u Kini i služi kao hrana za ptice i životinje. Proso može biti žuto, belo, crno ili crveno, a neke vrste se koriste i za spravljanje brašna koje se može koristiti za pečenje hleba i kolača. Bez obzira na vrstu, proso je bogat izvor proteina, vlakana i hranljivih materija, pa bi trebalo da bude deo zdrave ishrane svih onih koji žele da održe svoje zdravlje i dobrobit.
Proso: Kada je najbolje jesti
Ako želite da unesete što više hranjivih sastojaka iz prosa, najbolje ga je jesti kao deo doručka ili ručka. Možete ga dodati u kašu, salatu ili namaz od avokada za zdrav i ukusan obrok. Takođe, ako želite da smanjite unos ugljenih hidrata, proseno brašno možete koristiti umesto pšeničnog u receptima za hleb, torte i kolače.
Ako želite da proso bude lakše svarljivo, najbolje ga je jesti u sklopu laganijeg obroka poput užine. Možete ga jesti kao kašu sa voćem ili niskomasnim jogurtom. Takođe, ako patite od problema sa varenjem, možete potopiti proso u vodu pre kuvanja kako biste poboljšali njegovu probavljivost.
U suštini, najbolje vreme za jesti proso zavisi od vaših životnih navika i potreba. Samo se pobrinite da ga jedete u razumnim količinama i da ga pravilno pripremite kako biste izvukli najveće zdravstvene benefite iz ove namirnice.
Proso: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Proso je žitarica koja se često koristi u raznim jelima, a često se koristi kao kvalitetna zamena za pirinač ili bulgur. Ali kako najbolje sačuvati proso i koliko dugo može da stoji?
Prvo, važno je da proso čuvate u hermetički zatvorenoj posudi na suvom i hladnom mestu. Drvene posude nisu dobre opcije jer mogu upijati vlagu i tako uticati na kvalitet prosoa.
Kada je u pitanju rok trajanja, proso može da stoji do godinu dana, ali ga je najbolje potrošiti u roku od 6 meseci od kupovine. Preporučuje se da pre upotrebe proso dobro operete i potopite u vodu na nekoliko sati, što će omogućiti bolju apsorpciju hranjivih materijala.
Zbog svojih brojnih zdravstvenih benefita, proso je postao sve popularniji sastojak u jelima. Stoga, neka vam ovi saveti pomognu da sačuvate proso na najbolji mogući način i uživate u njegovim zdravstvenim beneficijama.
Proso: Kako spremiti i jesti
Ono sadrži visok nivo proteina, vlakana i nekoliko ključnih hranjivih materija, kao što su vitamin B i gvožđe. Kada spremate proso, bitno je da ga prvo dobro operete i obrišete da biste uklonili ostatke prašine i nečistoće. Zatim ga kuvajte u vodi oko 20 minuta, dok ne omekša. Proso se može koristiti kao prilog uz jela od mesa i povrća, ali i u salatama i kašama za doručak. Od prosoa možete napraviti i ukusno brašno, koje se koristi u pečenju kolača i hleba. Kada jedete proso, bitno je da ga temeljno sažvaćete, kako biste lakše svarili hranjive materije i izbegli probavne smetnje. Ukratko, proso je ukusna i hranljiva žitarica koju bi svako trebalo isprobati i uvrstiti u svoju ishranu.
Proso: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Koliko proso možemo jesti u jednoj porciji zavisi od količine kalorija koje nam trebaju za taj obrok. Opšta preporuka je da jedna porcija prosoa bude oko ½ šoljice, što je otprilike 90 grama. To bi trebalo da bude dovoljno za jednu osobu, ali se količina može prilagoditi u skladu sa unetim kalorijama. Ako ste aktivni, možda ćete želeti više, a ako ste manje aktivni, možda ćete želeti manje. Važno je zapamtiti da preterivanje u konzumiranju bilo koje namirnice može dovesti do problema sa zdravljem, bez obzira na to koliko je ona zdrava.