Rabarbara spada u biljke koje su vrlo popularne zbog svoje sočnosti i kiselkastog ukusa, ali i zbog bogatog nutricionog sastava. Ova biljka potiče iz Kine, a danas se uzgaja širom sveta. Osim što se može koristiti u kulinarstvu kao sastojak u raznim jelima, rabarbara ima i brojne zdravstvene benefite. U ovom članku saznaćemo više o hranljivim vrednostima rabarbare, njenom uticaju na zdravlje i koliko kalorija sadrži.
Rabarbara: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost na 100g:
Kalorije: 21
Ugljikohidrati: 4,5g
Proteini: 0,9g
Masti: 0,2g
Vlakna: 1,8g
Vitamin C: 8,0mg
Kalcij: 86,0mg
Željezo: 0,4mg
Rabarbara: Proteini (sadržaj proteina)
Rabarbara je povrće koje ima popriličan sadržaj proteina. Pored toga što ima visok nivo vlakana i vitamina, rabarbara takođe sadrži značajnu količinu proteina. Ovi proteini su esencijalni za izgradnju i održavanje mišića, kao i za očuvanje zdravlja kože i kose. U poređenju sa drugim povrćem, rabarbara je stvarno jedinstvena zbog svoje visoke koncentracije proteina. Sa različitim načinima pripreme, poput kuvanja, pečenja ili blendovanja u smoothie-u, možete uključiti ovu namirnicu u svoju ishranu na ukusan i hranljiv način.
Rabarbara: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Rabarbara je biljka bogata vitaminima i mineralima, ali je takođe i izvor ugljenih hidrata. U 100 grama rabarbare ima oko 4 grama ugljenih hidrata, od čega je većina šećer. Iako ima relativno nizak nivo ugljenih hidrata, treba imati na umu da se obično koristi u slatkim desertima, kao što su pite, kompoti i marmelade, čime se dodatno povećava unos ugljenih hidrata. Međutim, u umerenim količinama, rabarbara može biti ukusna i hranljiva dodatna u ishrani.
Rabarbara: Masti (sadržaj masti)
Rabarbara sadrži vrlo malo masti, što je dobra vest za one koji paze na svoju ishranu. Na 100 grama rhubarba ima svega 0,2 grama masti, što znači da je ovo voće idealno za one koji žele da unose manje masti u svoj organizam. Uz to, rabarbara ima i visok sadržaj vlakana, što može pomoći u regulisanju probave i održavanju zdravlja creva. Rabarbara je bogata vitaminima i mineralima, pa je važno uključiti je u ishranu u zdravim i raznovrsnim obrocima.
Rabarbara: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Rabarbara je biljka koja obiluje vitaminima i mineralima neophodnim za očuvanje zdravlja organizma. Od vitamina, rabarbara sadrži značajne količine vitamina C, vitamina K i vitamina A, koji su odgovorni za pravilno funkcionisanje imunog sistema, koagulaciju krvi i zdravlje kože i vida. Kada je u pitanju mineralni sastav, rabarbara prednjači po sadržaju kalcijuma, magnezijuma, fosfora i kalijuma, koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravih kostiju, mišića i krvnog pritiska. Zbog svog bogatog nutritivnog sastava, rabarbara se preporučuje kao sastavni deo zdrave ishrane.
Rabarbara: Kalorije (sadržaj kalorija)
Rabarbara spada u niskokalorično povrće, što je idealno za ljude koji paze na liniju ili koji žele da smršaju. Jedna šoljica iseckane rabarbare (oko 122g) sadrži samo 26 kalorija. Ova vrsta povrća je takođe bogata vlaknima, vitaminima C i K, kao i mineralima poput kalcijuma i kalijuma. Međutim, zbog visokog sadržaja oksalne kiseline, potrebno je biti oprezan, posebno kod osoba sa osetljivim digestivnim sistemom ili bolesnika koji imaju probleme sa bubrezima ili mokraćnom bešikom.
Rabarbara: Benefiti za zdravlje
Rabarbara je dobila ime po srednjovekovnom latinskom nazivu “rhabarbarum”, što doslovno znači “tvoj koren koji je barbar”. Kineska medicina koristila ju je već hiljadama godina zbog njenih priobalnih svojstava, a danas se koristi širom sveta.
Ova biljka je bogata vitaminima C i K, folnom kiselinom i kalcijumom. Takođe, sadrži i antioksidante i vlakna, što je čini idealnom hranom za poboljšanje funkcije creva i varenja. Studije su pokazale da redovno konzumiranje ove biljke može pomoći u smanjenju upala i rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Rabarbara takođe može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju simptoma dijabetesa. Osim toga, ova biljka može poboljšati kognitivne funkcije i smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti.
Ukoliko tražite novi način da poboljšate ishranu, razmislite o uvrštavanju rabarbare u svoju ishranu. Kako je ova biljka dostupna samo tokom proleća i leta, iskoristite priliku i uživajte u njenim brojnim zdravstvenim prednostima.
Rabarbara: Rizici za zdravlje
Glavni problem sa rabarbarom leži u korišćenju njenog lišća koje sadrži oksalnu kiselinu. Ova kiselina može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući oštećenje bubrega, poremećaj srčanog ritma, pa čak i smrt.
Upotreba rabarbare nije preporučena za osobe koje imaju problema sa bubrezima, jetrom ili gastrointestinalnim traktom. Takođe, treba izbegavati konzumiranje velikih količina rabarbare jer to može izazvati dijareju, mučninu i povraćanje.
Iako se rabarbara smatra zdravim izvorom vitamina C i kalcijuma, njena upotreba treba biti pažljivo kontrolisana da bi se izbegli potencijalni rizici po zdravlje.
Rabarbara: Alergije
Simptomi alergije na rabarbaru mogu uključivati svrab i oticanje kože, osip, kišobran alergijskih reakcija (koliko god da su one neadekvatne), pa čak i teške anafilaktičke reakcije u najozbiljnijim slučajevima.
Ako smatrate da ste alergični na ovu biljku, savetujemo vam da izbegavate bilo kakav kontakt sa njom i da se obratite svom lekaru radi dijagnoze.
Pored toga, postoje i drugi potencijalni rizici vezani za konzumiranje rabarbare, posebno u velikim količinama, kao što su poremećaji minerala i rizik od kalcifikacije bubrega. Zbog toga se preporučuje da umjereno koristite ovaj sastojak u vašoj ishrani.
Rabarbara: Različite vrste koje postoje
Rabarbara (Rheum rhabarbarum) je biljka koja se gaji zbog svojih ukusnih stabljika, koje se koriste u kuvanju i pripremanju slatkih i slanih jela. Potiče iz Kine i već se nekoliko hiljada godina koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Danas se uzgaja širom sveta, a postoji više različitih sorti koje se razlikuju po boji, ukusu i veličini.
Jedna od najčešćih sorti je crvena rabarbara, koja ima svetlocrvene stabljike i slatkast ukus. Tu je i zelena rabarbara, koja je nešto kiselija od crvene i često se koristi za pravljenje sokova i džemova. Žuta rabarbara ima žute stabljike i slatkast ukus, dok je rabarbara sa ružičastim stabljikama malo kiselija od drugih sorti.
Osim po boji stabljika, rabarbara se može razlikovati po veličini. Neke sorte imaju manje stabljike, dok su druge dosta veće i deblje. Bez obzira na sortu, rabarbara je zdrava i ukusna namirnica koja se lako može uklopiti u različite recepte i ishranu.
Rabarbara: Kada je najbolje jesti
U idealnom slučaju, rabarbaru treba jesti tokom njenog vrhunca. To obično znači da je najukusnija i najhranljivija tokom ranog leta, kada se nalazi u punom cvetu. Međutim, ovo ne znači da u ostalim periodima ne može biti ukusna – samo može biti malo manje sočna i slađa.
Takođe, važno je da birate samo sveže ubranu rabarbaru koja se lako savija, ali se ne lomi. Ako je preterano tvrda, verovatno nije više sveža i verovatno će biti žilava i bez ukusa. Kada je pripremate, najbolje je da je oljuštite pre kuvanja.
Uz pravilnu pažnju i izbor, rabarbara može biti odlična dodatna ishrana u vašoj trpezi i uživajte u njenom ukusu i zdravstvenim koristima.
Rabarbara: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Najbolje je da se rabarbara čuva u frižideru na temperaturi od 2-5 stepeni Celzijusa. Prethodno je potrebno odvojiti stabljike od lista, jer se listovi brže kvare. Stabljike treba oprati, iseći na manje komade i staviti u plastičnu kesu pre nego što se stavi u frižider. Na taj način se može čuvati svega nekoliko dana.
Ako želite da rabarbara duže traje, možete je zamrznuti. Iseckane stabljike stavite u vrećice za zamrzavanje i čuvajte u zamrzivaču do šest meseci. Prilikom odmrzavanja, rabarbaru je najbolje koristiti u kuvanim jelima, jer nakon zamrzavanja postaje mekša.
Ukoliko imate svežu rabarbaru koju nećete koristiti odmah, možete je blanširati i zamrznuti. Na taj način može trajati i do godinu dana. Rabarbara je izuzetno zdrava i ukusna namirnica koju vredi sačuvati za kasnije.
Rabarbara: Kako spremiti i jesti
Rabarbara je biljka koja je poznata po svom kiselom ukusu, a može se koristiti u pripremi raznih jela i pića. Da biste pripremili rabarbaru, samo trebate odrezati stabljike i oguliti ih, a zatim ih iseći na manje komade. Rabarbara se može jesti sirova, ali se obično priprema kuvanjem ili pečenjem, uz dodavanje šećera kako bi se ublažio njen kiseli ukus.
Rabarbara se može koristiti u pripremi pita, kolača, džemova, sokova i drugih jela. U nekim kulturama se koristi kao dodatak mesu i ribi, a može se čak i fermentisati kako bi se napravio alkoholni napitak.
Važno je napomenuti da se listovi rabarbare ne smeju jesti, jer sadrže otrovnu supstancu koja može biti štetna za organizam. Takođe, ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima, poput kamena u bubregu ili crevima, trebaju izbegavati konzumiranje rabarbare.
Ukratko, rabarbara je zdrav i ukusan dodatak ishrani koji se može pripremiti na mnogo načina. Samo pazite da ne jedete previše i izbegavajte listove da biste u potpunosti uživali u njenim blagodetima.
Rabarbara: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Rabarbara je niskokalorična i hranjiva biljka s mnogim zdravstvenim koristima. Međutim, važno je znati koliko je sigurno konzumirati u jednoj porciji. Preporučljivo je da jedna porcija ima između 50 i 100 grama, jer prevelika količina ove biljke može dovesti do problema s probavom i zdravstvenih rizika. Takođe treba obratiti pažnju na način pripreme, jer se u nekim receptima dodaje veća količina šećera što povećava kalorijsku vrednost jela. Umereno konzumiranje rabarbare može biti korisno za zdravlje, ali je važno držati se preporučene veličine porcije.