Adolescencija je period koji obeležava prelazak iz detinjstva u zrelost. Tokom ovog životnog doba mladi ljudi doživljavaju brojne promene, ne samo fizičke već i psihološke. Psiholozi se već decenijama bave razumevanjem ovih promena, a jedan od najpoznatijih pristupa analizi razvoja ličnosti tokom adolescencije jeste teorija psihosocijalnog razvoja Erika Eriksona. Ova faza razvoja prema Eriksonu obuhvata borbu između uspostavljanja stabilnog identiteta naspram konfuzije uloga. U ovom tekstu detaljno ćemo se osvrnuti na značaj ove faze, izazove sa kojima se mladi suočavaju i posledice koje razrešenje ovog sukoba može imati na dalji razvoj ličnosti.
Adolescencija – vreme traganja za identitetom
Adolescencija kao ključno životno razdoblje podrazumeva intenzivno istraživanje sopstvenog ja. Mladi traže odgovore na pitanja ko su i šta žele da postanu. Pod uticajem različitih socijalnih faktora, poput porodice, vršnjaka i medija, formiranje identiteta postaje izazovan proces. U ovom periodu dolazi do ispitivanja različitih uloga i verovanja, što često može rezultirati konfuzijom ili preispitivanjem prethodno usvojenih vrednosti.
Teorija Erika Eriksona i peti stadijum – Identitet vs. Konfuzija Uloga
Erik Erikson, nemačko-američki psiholog, razvio je teoriju psihosocijalnog razvoja koja se sastoji od osam faza kroz koje pojedinac prolazi u svom životu. Peti stadijum, koji obično obuhvata period adolescencije, fokusira se na izazove izgradnje identiteta i suočavanja sa konfuzijom uloga.Erikson postavlja hipotezu da ako adolescenti uspešno istraže i definišu svoje uloge i vrednosti, razviće snažan osećaj identiteta. U tom slučaju, sposobni su za planiranje i ostvarenje ciljeva u budućnosti, postavljajući temelje za sledeći stadijum koji uključuje intime veze i odnose. Ako, pak, ne uspeju da postignu ovaj zadatak, mogu ostati u stanju konstantne neodlučnosti i nejasnoće u pogledu toga ko su i šta žele u životu.Ključ uspeha u ovoj životnoj etapi je fleksibilnost u istraživanju, uz istovremeno očuvanje kontinuiteta i koherencije u različitim aspektima identiteta. Erikson naglašava važnost podrške i prostora koje zajednica, posebno porodica i škola, pružaju mladima u ovom periodu.
Utvrđivanje ličnog identiteta u savremenom društvu
Ubrzan način života, tehnološke promene i globalizacija donose nove izazove u procesu utvrđivanja ličnog identiteta. Savremeni adolescenti su izloženi ogromnom broju informacija i mogućnosti, što može povećati osećaj zbunjenosti i preplavljenosti.Društvene mreže utiču na poimanje identiteta time što stvaraju dodatni pritisak za uspostavljanjem određene slike o sebi i donose rizik od gubitka autentičnosti. Snažno je izražen trend poređenja sa vršnjacima, što može dovesti do nerealnih očekivanja i težnje ka nerealnim standardima.Međutim, savremene tehnologije mogu pružati i korisne platforme za izražavanje i istraživanje različitih aspekata identiteta. Omogućuju pristup informacijama i zajednicama koje dele slične interese i vrednosti. Ovo može pomoći adolescentima u pronalaženju smernica i identifikaciji sa grupama koje imaju pozitivan uticaj na razvoj njihovog identiteta.
Kroz adolescentni period, razvoj ličnosti je buran i kompleksan. Uspostavljanje identiteta uz istovremeno suočavanje i prevazilaženje konfuzije uloga predstavlja ključan zadatak za mlade. Društvo ima značajnu ulogu u pružanju podrške kroz ovaj proces, nudeći sredstva i okruženje koje podstiče zdrav razvoj identiteta. U krajnjoj liniji, način na koji se pojedinac bori sa ovim izazovima definisaće njegovu sposobnost da se nosi sa budućim životnim preprekama i preuzme uloge koje dolaze sa zrelim godinama.