Kada beba napuni 9 i 10 meseci, već ima razvijenih prehrambenih navika i sposobna je da konzumira širi spektar namirnica u odnosu na prethodne mesece. Ovaj period je vrlo važan kako bi se bebe postepeno uvele u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu koja je ključna za njihov pravilan razvoj i rast. Dobra organizacija i razumevanje potreba vašeg deteta mogu imati veliki uticaj na njegovo zdravlje i navike u ishrani u budućnosti. U nastavku će biti prikazani neki od glavnih principa i primera režima ishrane za bebe koje su u uzrastu od 9 do 10 meseci.
Razvoj veština i prehrambenih mogućnosti
Do devetog meseca većina beba je već upoznata sa čvršćom hranom, a mnoge od njih mogu imati nekoliko zubića što im omogućava da žvaću mekšu hranu. Bebe u ovo doba takođe počinju da razvijaju motoričke veštine potrebne za samostalno hranjenje, poput hvatanja hrane prstima i korišćenja žlice. Ovo je dobra prilika da ih ohrabrite da istražuju različite teksture i okuse, što će im pomoći u razvoju zdravih prehrambenih navika.
Primeri obroka i užina
Pritom, plan ishrane za bebe od 9 do 10 meseci treba da uključuje tri glavna obroka – doručak, ručak i večeru, kao i dve užine između obroka. S obzirom da se beba još uvek prvenstveno oslanja na mleko (majčino ili adaptirano) za većinu svojih prehrambenih potreba, važno je naći balans između mleka i čvrste hrane.
Primer doručka može biti kašica od integralnih žitarica sa dodatkom pirea od voća, dok za ručak možete ponuditi pire od povrća i mesa, teletinu ili piletinu obogaćenu žumancetom ili malom količinom sira. Večera može biti slična ručku, sa varijacijama u tipu povrća ili dodacima poput kuvane riže, pasti ili pirea od krompira. Užine mogu da se sastoje od voćnih i povrćnih kašica, prirodnog jogurta ili mekih krupica voća i povrća koje beba već može da konzumira.
Balans između mleka i čvrste hrane
Beba od 9 do 10 meseci i dalje treba redovan unos mleka, ali je jednako važno balansirati količinu mleka i čvrste hrane kako dete ne bi odbijalo obroke zbog sitosti. Opšte preporuke u ovom dobu su oko tri do četiri flaše mleka dnevno ili dojenje po potrebi, što se nadopunjuje postepenim povećanjem količine i raznovrsnosti čvrste hrane.
Beba bi trebalo da ima širok izbor namirnica koje obezbeđuju neophodne vitamine, minerale, proteine, masti i ugljene hidrate. Izbegavajte davanje namirnica sa dodatim šećerima i solima, kao i onih koje mogu izazvati gušenje, poput tvrdog voća ili sirovog povrća koje nije dobro izgnječeno ili samleveno.
Naučite dete da pije iz šolje
Oko devetog meseca je takođe dobra prilika da polako počnete da navikavate dete da pije vodu iz šolje sa kljunom ili iz obične male čaše. Ovo će im pomoći da se postepeno oslobode flašica i pripreme za prestanak dojenja ili korišćenja adaptiranog mleka u budućnosti. Uvedite vodu kao dopunu obrocima, ali ne kao zamenu za mleko dok dete ne napuni najmanje godinu dana.
Praćenje reakcije na novu hranu
U ovom periodu je važno i da obratite pažnju na reakcije bebe na novu hranu. Svaku novu vrstu hrane uvodite postepeno i pratite detetovu reakciju, posebno u pogledu alergija. Bilježite koju hranu dete dobro prihvata, kao i onu koju ne preferira ili na koju pokazuje negativnu reakciju. Dobro je razgovarati sa pedijatrom ako primetite bilo kakve zabrinjavajuće simptome ili ako imate nedoumice oko plana ishrane.
Primereni režimi ishrane za bebe od 9 i 10 meseci mogu značajno uticati kako na trenutno zdravlje deteta, tako i na razvoj dugoročnih zdravih prehrambenih navika. Sa pravim planom i pažljivim praćenjem, možete pružiti svom detetu kvalitetan početak koji će pozitivno uticati na njegov celokupni razvoj.