Slanina je jedna od popularnijih namirnica, a može se naći u mnogim jelima. Iako je poznata po svojoj masti i kalorijama, slanina zapravo može da ima i svoje zdravstvene benefite. U ovom članku, istražićemo nutritivnu vrednost slanine, kalorijski sadržaj, kao i koji su potencijalni benefiti po zdravlje ako se slanina umereno konzumira.
Slanina: Nutritivna tablica
Hranjiva vrijednost na 100g:
Energija: 541 kcal
Masti: 43.84 g
– zasićene masti: 15.35 g
Ugljikohidrati: 0.37 g
– šećeri: 0 g
Bjelančevine: 37.58 g
Sol: 5.74 g
Slanina: Proteini (sadržaj proteina)
Slanina je jedan od najukusnijih izvora proteina koji se može pronaći u mnogim oblicima. Ovaj ukusni komad mesa bogat je aminokiselinama koje vašem telu pomažu da izgradi i održava mišićno tkivo. Sadržaj proteina u slanini varira u zavisnosti od vrste i količine masti koja se nalazi u mesu. Ipak, u proseku, 100 grama slanine sadrži oko 14 grama proteina, što je čini izuzetnim izvorom ovog hranljivog sastojka. Zato, ako želite da povećate unos proteina u ishrani, slanina može biti odličan izbor!
Slanina: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Iako se često smatra jednim od najvećih izvora belančevina, slanina takođe sadrži veliku količinu ugljenih hidrata, koji su esencijalni za opskrbu energijom našeg tijela. Na primer, jedna šnita slanine sadrži oko 0,1 grama ugljenih hidrata, što čini otprilike 0,04% sastava šnite. Iako količina ugljenih hidrata možda nije velika, oni su važni za održavanje ravnoteže energije i opskrbe organizma glukozom. Međutim, treba biti oprezan s količinom slanine koju konzumiramo, kako ne bismo preopteretili naš organizam sa štetnom masnoćom.
Slanina: Masti (sadržaj masti)
Slanina je poznata po svojoj visokoj koncentraciji masti, sa samo jednom porcijom koja može da sadrži do 14 grama masti. Nekoliko faktora utiče na nivo masti u slanini, uključujući ishranu životinja koje se koriste za proizvodnju slanine kao i način na koji se priprema. Takođe, slanina je bogata zasićenim mastima koje mogu negativno uticati na zdravlje kada se konzumira u velikim količinama. Zbog ovih faktora, preporučuje se da se slanina konzumira umjereno.
Slanina: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Slanina je poznati izvor proteina i masti, ali mnogi ne znaju da takođe sadrži vitamine i minerale. Jedna porcija slanine (28 grama) sadrži: 146% preporučenog dnevnog unosa natrijuma, 14% preporučenog dnevnog unosa fosfora, 13% preporučenog dnevnog unosa vitamina B3 (niacin), 10% preporučenog dnevnog unosa selena i 9% preporučenog dnevnog unosa vitamina B1 (tiamin). Zbog visokog sadržaja natrijuma i masti, važno je ograničiti unos slanine i koristiti ju umjereno u ishrani.
Slanina: Kalorije (sadržaj kalorija)
Slanina je poznati izvor masti i proteina. Iako su njeni nutritivni sastojci važni za naše zdravlje, slanina ima visok sadržaj kalorija. Samo 1 kriška slanine (10g) sadrži oko 42 kalorije. Ova hrana takođe sadrži značajne količine zasićenih masti i soli, zbog čega se ne preporučuje preterana konzumacija. Ako želite da uživate u ukusu slanine, preporučuje se da je jedete umereno i kombinujete sa drugim zdravim namirnicama.
Slanina: Benefiti za zdravlje
Iako se slanina smatra prvenstveno ukusnom i nezdravom hranom, neki istraživači tvrde da konzumiranje slanine u umjerenim količinama može imati neke pozitivne učinke na zdravlje. Slanina je bogata proteinima, vitaminima B i mineralima poput cinka i selena. Takođe, sadrži masti koje su neophodne za zdravlje srca, zbog čega je bolja opcija od margarina.
Slanina takođe može pomoći u prevenciji anemije, jer je bogata željezom. Takođe ima visok sadržaj natrijuma, pa je važno konzumirati slaninu u umjerenim količinama. Tu su i neki studije koje pokazuju da konzumiranje slanine može ojačati vaš imunološki sistem.
Međutim, valja naglasiti da se sve ove prednosti odnose na umerenu konzumaciju slanine. Previše slanine može preopteretiti vaše telo mastima i solima, što može negativno uticati na zdravlje srca i povećati rizik od bolesti srca.
Kao i kod većine hrane, tako i kod slanine važno je da je konzumiramo umjereno i u kombinaciji sa drugim namirnicama koje su bogate vitaminima i mineralima.
Slanina: Rizici za zdravlje
Iako mnogi obožavaju ukus slanine, unos ove hrane može biti rizičan za zdravlje. Slanina je obično pržena u svojoj masnoći, zbog čega sadrži velike količine zasićenih masti koje povećavaju nivo holesterola u krvi i povećavaju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.
Takođe, slanina je bogata natrijumom, koji može dovesti do povišenog krvnog pritiska, edema i srčanog udara. Jedan gram slanine može sadržati do 1,7 grama soli, što je preko dnevne doze koja se preporučuje.
Osim toga, prženje slanine na visokim temperaturama oslobađa štetne hemikalije koje mogu dovesti do raka. Istraživanja su pokazala da konzumiranje samo 50 grama pržene slanine nedeljno povećava rizik od raka debelog creva za 18%.
Ukratko, slanina je ukusna hrana koja može imati ozbiljne posledice po zdravlje ako se ne konzumira umereno. Važno je da obratite pažnju na količinu koju unosite i da izbegavate preteranu konzumaciju.
Slanina: Alergije
Alergije na hranu su česta pojava danas, a jedan od sastojaka koji može izazvati alergijsku reakciju je i slanina.
Ljudi koji su alergični na slaninu mogu imati različite simptome kao što su otežano disanje, osip, svrab, oticanje lica, jezika ili grla. U ozbiljnijim slučajevima, alergija na slaninu može dovesti do anafilaktičkog šoka, što može biti opasno po život.
Alergija na slaninu je najčešća kod ljudi koji su alergični na meso svinja, a ponekad se ova alergija javlja i kod ljudi koji su alergični na druge vrste mesa.
Iako je alergija na slaninu vrlo ozbiljna, postoji način kako se izbeći neprijatne reakcije – izbegavanjem konzumiranja slanine. Oni koji su osetljivi na taj sastojak trebalo bi pažljivo pratiti sastojke hrane koje jedu, posebno konzervisane i obrađene proizvode koji mogu sadržavati slaninu.
Kao i kod svih alergija na hranu, važno je da se ljudi koji su alergični na slaninu obaveste medicinskih radnika, prijatelje i porodicu kako bi se izbegla mogućnost slučajnog unosa slanine u organizam.
Slanina: Različite vrste koje postoje
Slanina je vrući favorit među mesnim proizvodima širom sveta. Postoje različite vrste slanine, a svaka se razlikuje po sastavu, ukusu, teksturi i načinu pripreme.
Najčešće vrste slanine su:
– Bajkonska ili engleska slanina – debela i mekana slanina koja se obično prodaje u komadima sa korenom;
– Škotska slanina – dimljena slanina koja se suši na hladnom vazduhu;
– Panceta – tanko isečen trakasti deo slanine koji je popularan u italijanskim jelima;
– Svinjska slanina – dobijena iz sredine leđa svinje, ova slanina je čvršća i ima manje masti;
– Orašasta slanina – slanina posuta začinjenim orasima;
– Dimljena slanina – slanina koja se dimi u procesu sušenja.
Iako je slanina često krivac za visok nivo holesterola i masnoća u krvi, ona može biti obogaćena omega-3 masnim kiselinama koje koriste zdravlju srca. Kada se konzumira umjereno, slanina može biti ukusan i hranjiv dodatak vašoj ishrani.
Slanina: Kada je najbolje jesti
Slanina je definitivno jedan od najomiljenijih delikatesa širom sveta, i pri tom ima mnogo različitih načina da se pripremi. Mnogi ljubitelji slanine se pitaju kada je najbolje vreme da je jedu. Odgovor na ovo pitanje zavisi od ličnih preferenci i načina na koji ste navikli da služite slaninu.
Ako više volite manje masne vrste mesa, onda je bolje da jedete slaninu nakon što se ohladi ili nakon što se suši na papirnom ubrusu, kako bi se uklonila višak masnoće. Međutim, ako pak volite da se prepustite bogatom ukusu slanine i želite da uživate u njenom punom ukusu, onda je najbolje kada je jede dok je još toplo i sočno.
Najbolje vreme za jelo slanine zavisi i od načina pripreme. Dakle, ako se odlučite za prženje slanine, tada uvek birajte najboljeg kvaliteta životinjskog porekla koji se čuva negde u frižideru. Ako se odlučite za pečenje slanine u rerni, onda je najbolje konzumirati je dok je još toplo, ali ne i pretoplo, jer tada može izgubiti deo svog ukusa i biti suvlja.
Ukratko, najbolje vreme za jelo slanine zavisi od ličnih preferenci i načina pripreme. Šta god da volite, važno je da ne preterujete sa masnoćom, a da jedete umereno.
Slanina: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Slanina je meso koje se vrlo lako kvare ukoliko se ne čuva adekvatno. Ukoliko želite da proizvod ima što duži rok trajanja, bitno je obratiti pažnju na pravilno pakovanje i skladištenje.
Ako ste kupili neotvorenu slaninu koja je trajna, dovoljno je da je držite na sobnoj temperaturi. Ona može trajati nekoliko meseci, ali nakon otvaranja je potrebno držati je u frižideru. Slaninu koju ste sami sušili morate čuvati u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi, jer ona sadrži manje konzervansa te postoji veća mogućnost kvarenja.
Ukoliko primećujete neobične mirise, promene boje ili pojavu buđi, vreme je da se razdvojite od svoje slanine. Ovakva slanina može predstavljati zdravstveni rizik, zbog toga vam preporučujemo da je ne konzumirate. Ako se pak plašite da ne dođe do kvarenja vaše slanine, najbolje je da je potrošite u roku od 10-ak dana nakon otvaranja.
Slanina: Kako spremiti i jesti
Slanina je omiljeni dodatak jelima mnogih ljudi širom sveta. Njena bogata aroma i ukusna tekstura čine je idealnom za doručak, sendviče, pice i brojne druge obroke. Ipak, postoji nekoliko načina na koje se slanina može spremiti i jesti da bi sačuvali njen pun potencijal i izbegli “greške” prilikom spremanja.
Kada pripremate slaninu, najvažnije je odabrati kvalitetnu slaninu i pravilno je čuvati kako ne bi izgubila svoj ukus i mekoću. Možete je ispeći u rerni, na tiganju ili u grilu. Najbolje je koristiti tiganj od livenog gvožđa ili roštilj kako bi se održao ukus i spržila je ravnomerno.
Jedan od najzdravijih načina konzumiranja slanine jeste da je pržite na srednje jakoj temperaturi do hrskavosti, ali ne treba preterivati sa količinom, stanjući je na papirnom ubrusu kako bi se izvukla suvišna masnoća. Takođe, možete je pripremiti u rerni jer na taj način se izbegava potreba za dodavanjem masnoće.
Slanina se može koristiti u brojnim jelima poput jaja u slanini, sendviča, hamburgera, pica, salata itd. Ali, slanina nije samo dodatak jelima, već može poslužiti i kao predjelo kada se servira sa kobasicama, sirom ili sa povrćem.
Kada servirate slaninu kao obrok, potrudite se da je rasporedite po tanjiru sa drugim namirnicama kako bi postala primarni fokus jela. Uživajte u ovom ukusnom mesu, ali ne preterujte sa količinom kako ne bi štetilo vašem zdravlju.
Slanina: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju slanina, važno je uzeti u obzir veličinu porcije koju konzumiramo. Preterana konzumacija ove hrane može dovesti do visokog unosa natrijuma i zasićenih masti, što predstavlja rizik za zdravlje. Preporučena veličina porcije slanine je oko 2 šnite ili 15 g, što obezbeđuje oko 100 kalorija. Važno je takođe voditi računa o načinu pripreme i konzumacije slanine, odabirom zdravijih metoda poput roštiljanja ili pečenja u rerni.